Partizan je počeo novu fudbalsku sezonu s 4:0 u Ivanjici, međutim, ubedljiva pobeda ne bi trebalo toliko da zaslepi, pa da se ne vide i sitne greške, koje mogu skupo da koštaju
Novu fudbalsku sezonu Partizan je počeo kako je samo mogao da poželi. U Ivanjici je pobedio čak s 4:0. To je dokaz da je na dobrom putu i – ništa više od toga! Ubedljiv uspeh u gostima je, nesumnjivo, odličan rezultat. Tim pre što je, kako se kaže, potpuno zaslužen.
Međutim, taj sjaj ne bi trebalo da zaslepi, pa da se ne vide greške. Istina, sitne, ali zbog takvih se neki put plati vrlo visok ceh. Uostalom, i sami „crno-beli” su mnogo puta zažalili zbog toga. Eto, na primer, u prošloj sezoni su opet ostali bez ijednog trofeja, iako je sve bilo u njihovim rukama.
U razdoblju kada se lomio rezultat Javor je nekoliko puta ozbiljno pripretio. Da je tada dao gol pitanje je kako bi se utakmica dalje odvijala. Razume se, ne može da se očekuje da protivnik ne dođe u priliku da šutne na gol, ali to ne bi smelo da bude posledica nedovoljne usredsređenosti fudbalera Partizana.
Gigićev prodor iz mrtvog ugla u unapred izgubljenoj poziciji, pa Eliomarov udarac po nespretnoj intervenciji gostiju i drama posle golmanove odbrane, a onda i Lukovićev udarac glavom tik iznad prečke ne zaslužuju da se zaborave samo zato što se ništa neprijatno po „crno-bele” nije dogodilo. Tako nešto ne bi trebalo da im se ponovi, tim pre što su do njih dovele isključivo njihove pogrešne procene, kao, recimo, i opasan protivnapad Javora neposredno posle kornera za Partizan.
Dabome, bilo je, i to neuporedivo više, dobrih stvari u igri Beograđana. U protivnom ne bi ni dali četiri gola. U pojedinim trenucima lopta je išla brže, nego ranije, igra je prebacivana na drugu stranu, igrači su bili pokretljiviji…
Najjači utisak je, verovatno, ostavio Mihajlo Petković. Na svojoj prvoj takmičarskoj utakmici za Partizan dao je vrlo lep i važan gol, jer je njegov tim poveo. Jeste mu Natho divno prebacio loptu, ali zasluge za pogodak, ipak, pripadaju mladom fudbaleru. Hladnokrvno je stvorio sebi priliku za udarac i izveo ga besprekorno. Međutim, Petković ne treba da se zanosi zbog toga. Mnogo je igrača njegovih godina lepo počelo, ali nisu tako nastavili. Neke od njih je i sam video u Partizanu.
Za Partizan je ohrabrujuće i to što je Petkovićev vršnjak Samed Baždar (rođen 2004) konačno postao strelac. On nije debitant, ali mu je tek sada uspelo. Nije to bila velika majstorija, međutim, umetnost je da se uđe u šansu. Za taj gol lavovski posao je obavio desni bek Aleksandar Filipović. Prisebno je, u trku, pogledao ko se gde nalazi pred golom Javora i onda, kao na tacni, poslužio Baždara.
Bilo je još dobrih pokušaja i poteza, ali i razdoblja kada je Partizan iščezavao iz igre. Kao i što se bujica pretvarala u spor tok lopte. Sem Bibrasa Natha niko se još nije nametnuo kao mislilac u timu. Andrade bi mogao da bude od koristi, jer je nagovestio da je igrač kakav je falio „crno-belima” proletos – kod njega bi lopta, čini se, mogla da bude na sigurnom, a i ume da se bori za nju. Uz to može i pravovremeno da proigra. Nije se videlo kakav je šuter, što je još jedan nedostatak tima ih Humske.
Od Javora, kao povratnika u ligu, a i uz to kluba kome ne ide protiv Partizana, i nije se previše očekivalo. Veći deo utakmice se dobro držao, a u finišu, kada je bilo jasno da ostaje praznih ruku, častan poraz je postao bolniji. Ipak, nagovestio je da bi u nekom drugom lovištu mogao da bude bolje sreće.
Originalni članak: Politika.rs
