Obradović opet na tronu: Napravio je mašinu koju je teško pokvariti

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©)

Sezona je bila duga, teška i naporna, ali na kraju uspešno završena

Željko Obradović, najtrofejniji evropski trener, uspeo je od Partizana da napravi moćan tim, koji je rastao kako je sezona odmicala i za kraj sve krunisao titulom u ABA ligi.

Nakon 10 godina crno-beli su se popeli na regionalni tron, Zvezda je morala da se zadovolji drugim mestom, a Obradovićev pečat bio je i te kako vidljiv u ovom uspehu.

Dve sezone su prošle kako je Obradović ponovo seo na klupu Partizana, a mnogo bi bilo da za to vreme nije osvojen nijedan pehar.

Čak i kada iza sebe imate karijeru kao Obradović i kada znate da vam „grobari“ gotovo ništa neće zameriti, ipak osećate pritisak kada ste više od jedne godine bez trofeja.

I sada je jedna utakmica odlučivala da li će Partizan ostati bez trofeja i drugu godinu zaredom, ali je u njoj Obradović naštimovao tim, koji je na krilima Kevina Pnatera i njegovih 32 poena poleteo ka pobedi.

Pored osvojene ABA lige, jak utisak Partizan je ostavio i kroz nastup u Evroligi. Sigurno da je Obradović bio jedan od faktora zašto je Partizan dobio specijalnu pozivnicu za Evroligu, te nakon osam godina zaigrao u elitnom evropskom takmmičenju, ali se taj poziv pokazao kao pravi potez.

„Grobari“ su cele sezone obarali rekorde gledanosti i posete u Evroligi, a Partizan je na terenu pokazao zašto i na duže staze zaslužuje status evroligaša.

Foto: Srđan Stevanović/STARSPORT

Iako je sezona u Evropi počela ubedljivim porazom od Albe, Obradović nije gubio veru u svoje momke, nije dovodio naknadna pojačanja, a ekipa je iz meča u meč postajala sve bolja.

Može se reći da je pobeda protiv Efesa u Areni bila i prekretnica sezone, a Partizan je od sredine decembra počeo rapidno da raste i pokazuje koliko je moćan, pre svega napadački.

Na kraju je uspon rezultirao šestim mestom u Evroligi, odnosno serijom sa Realom, koja je bila jedna od najuzbudvljivih u istoriji takmičenja. Partizan jeste poražen sa 3-2 nakon tuče, skandala i epskih preokreta, ali utisak je da su Obradović i momci s pravom mogli da se nadaju i evropskoj tituli.

Pored svih rezultata, Obradovićev pečat video se i kroz individualni napredak igrača. Na delu se pokazalo zašto izbor Kevina Pantera za kapitena i lidera nije bio greška, a Matijas Lesor, Dante Egzum i Zek Ledej su odigrali iznad svih očekivanja.

Željko Obradović Foto: EPA-EFE/Juanjo Martin

Džejms Naneli možda nije uvek bio na visini zadatka, imao je i neke utakmice koje je skoro pa presedeo na klupi, ali je zato ubacio veliki broj odlučujućih šuteva (čitajte trojki) u sezoni. Samo neki od njih bili su protiv Efesa, Zvezde, Splita, Studentskog centra…

Primetan je bio i napredak Jama Madara, dok su mladi srpski igrači poput Alena Smailagića i Uroša Trifunovića imali jasno određene uloge, iz kojih nisu izlazili i zato su u finišu sezone najbolje pokazali zašto su bitan šraf Željkove mašinerije.

Ono što je takođe važno napomenuti jeste da je Obradović sa svojim stručnim štabom odradio sjajan posao u smislu fizičke spreme igrača. Povreda jeste bilo, ali su igrači sa velikom minutažom poput Ledeja, Lesora i Pantera izneli celu sezonu gotovo bez pauze.

Zbog toga je bilo gotovo nemoguće „pokvariti“ Željkovu mašinu, koja je predstavljava strah i za najveće evropske ekipe. Real se jeste nekako izvukao, sreća u toj seriji nije bila na strani Partizana, ali zato Zvezda nije odbranila trofej u ABA ligi.

Nakon osvojene ABA titule, primetno je bilo da su svi igrači prilazili Željku i sa njim razmenjivali bar po nekoliko reči, čestitki i zagrljaja, čime su pokazali koliko su mu zahvalni za sve ono što je uradio sa njima.

Po primanju trofeja igrači su Željka bacali u vazduh, na konferenciji su ga ispolivali vodom i pivom, pevali su sa njim, a nema sumnje da su se i na proslavi do kasno u noć radovali zbog uspešne sezone.

Pred Partizanom jeste leto puno neizvesnosti i promena u timu, ali nema sumnje da su Obradović i igrači živeli godinu za pamćenje.

Šta će biti sledeće sezone ostaje da se vidi, ali Obradović je tu, nigde on ne ide, a sa njim je i Partizan uvek u nekom vrhu i kako to „grobari“ vole da kažu „ide tamo gde treba da bude“.

Originalni članak: Nova.rs