Trener Partizana o značaju navijača i potencijalnim privatizacijama klubova
Rivalstvo ne kvari drugarstvo – tako je trebalo da izgledaju susreti Partizana i Crvene zvezde protekle sezone.
Međutim, do drugarstva nije došlo jer su se iz susreta u susret sa tribina slušale uglavnom pogrdne pesme, horski i iz sveg glasa.
Tako je poslednji susret večitih okončan prekidom, bez obzira na stalne apele Željka Obradovića da se sportski navija. Od dolaska u Humsku, najtrofejniji trener Evrope neprestano apeluje. Ponovio je svoje molbe i u emisiji „360 stepeni” na N1 televiziji.
– Ne slažem se sa pogrdnim nazivima prema bilo kom čoveku i mislim da je Partizanu potrebno – jedinstvo. Da navijaju za Partizan.
Prisetio se Obradović detalja sa prošlogodišnjeg finala regionalnog takmičenja…
– Kad smo osvojili titulu, spontano smo otišli u restoran. Pevale su se Partizanove pesme, prvi put kad su krenuli da pevaju, a da se u pogrdnom kontekstu pomenula Zvezda prekinuo sam muziku.
Nastavio je…
– Rekao sam da to ne rade, jer imamo mnogo naših pesama. Ponovo su posle to uradili, ustao sam i otišao. Zato što nisam jedno u javnosti, a privatno drugo – to je moj stav, poštujem svakog. U tom smislu, molim navijače Partizana da svakog protivnika poštuju.
Vrlo jednostavno je objasnio Obradović:
– Imamo neverovatne pesme, verovatno najlepše. Naježim se svaki put pre početka utakmice i to pokušavam da objasnim mojim mladim igračima, da to što doživljavaju sad nikada neće doživeti. To će jednog dana prepričavati prijateljima i porodici.
Ponavljao je Obradović da neće odustati da se bori za korektno navijanje, navodeći da je u Partizanu ostao jer voli klub.
Prepoznajem da je ovo trenutak kad odvažnost i hrabrost treba da budu na prvom mestu i da se boriš za klub koji voliš. Ljudi koji su sve to stvorili su Partizan, ima tu stvari sa kojima se ne slažem, ali bez njih ovaj klub ne postoji. Bez navijača takođe…
Nastavio je:
– Uvek dođe po šest hiljada ljudi sa strane, puni su avioni iz Crne Gore, dolaze ljudi iz Makedonije, Slovenije, Italije, s Malte. Da li treba da dignemo ruke? Ja to neću da uradim, nastaviću da se borim, uz maksimalno poštovanje i uvažavanje svakog protivnika.
Stavovi Obradovića su bili jasni kad je u pitanju borba za Partizan. Bio je precizan i u nastavku kad je pričao o privatizaciji klubova i ponovo, kao važnog pokretača, u prvi plan je istakao navijače.
Imate primere klubova u Evropi, recimo u Španiji, gde su vlasnici navijači. Postoji glasanje za predsednika, svi kandidati iznose program i ljudi glasaju na osnovu toga. Postoji zakon o sportu koji treba da se donese na nivou države.
Što se tiče privatizacije jedne osobe Obradović kaže:
– Ne može da dođe pojedinac i da bude vlasnik kluba, on može da bude tu neki period i da ode. Dakle, oni koji imaju pravo da odlučuju su navijači. Ali i sa takvim modelom grad mora da pomogne klubu.
Zapitao se Obradović…
Koliko Beograd profitira od Partizanovih utakmica godišnje? Koliko ljudi dođe da prespava u hotelima, jede u restoranima?
Na kraju, Obradović nastavlja da gaji nadu:
– Beograd je prepoznat kao grad košarke, sreća je da postoje takva dva kluba kao Zvezda i Partizan, bilo bi divno da se ti odnosi poprave, to bi bilo fenomenalno.
Originalni tekst Sportski žurnal
