Utakmica je uveliko bila gotova. I konferencija za medije, takođe. A ispred svlačionice Partizana i dalje je bila gužva. Iz nje je dopirala graja. Scena koja tako dugo nije viđena u „Pioniru“ posle utakmica tima iz Humske. Obično je tu bivalo tiho, napeto. Toliko da je postajalo mučno.
Sada su se čuli osmesi. Glasni, iskreni. Zasluženi! Razlog nije bila samo pobeda protiv Cibone, iako je dovoljno dobar za slavlje. Već…
– Jeli smo tortu. Vanji Marinkoviću je bio rođendan pre desetak dana, pa je jedan naš prijatelj doneo tortu da ga iznenadi. Malo smo se opustili – „objasnio“ je Novica Veličković, kapiten tima iz Humske, šta se to dešavalo „iza zatvorenih vrata“.
Prethodno je – baš kao i protiv Zadra i Igokee – vodio crno-beli tim ka pobedi. On ne voli statistiku, još manje da priča o njoj, pa ni da je potencira. Ali, sve i da nije popunio sve statističke kolone – u dve imao dvocifrene brojeve (23 poena i 12 skokova) – išao do indeksa 36, način na koji je igrao, širio energiju među igračima, „spajao“ publiku sa terenom, bio bi dovoljan da Veličković istakne ozbiljnu kanidaturu za MVP meseca regionalnog takmičenja.
Međutim, iako su crno-beli su imali šta da slave – prethodno su pobedili Cibonu, sačuvali šanse da se domognu plej-ofa, pokazali napredak u igri, posebno u odbrani – kapiten je spustio loptu.
– Ne volim ja tu euforiju!
Jer, pobeda nad velikim rivalom iz Zagreba jeste značajna, iz mnogo aspekata. Ali, istovremeno, Partizan tim trijumfom ništa nije završio. Samo je ostao na putu koji ga vodi ka ostvarenju cilja – plasmana među četiri najbolja tima. Bilo bi pogubno da crno-beli sada „polete“.
Osim toga, na utakmici sa Cibonom nije sve išlo kako bi trebalo. Svestan je toga i Veličković. Osim prvih nekoliko minuta, čitavo prvo poluvreme je za veliku analizu. Kakvu su u Humskoj sigurno već uradili.
– Ne znam da li je to prava reč, ali bila je mučna utakmica – priznao je Veličković, pa nastavio priču:
– Dosta dugo smo se mučili i zato me posebno raduje što smo na kraju pobedili. Pokazali smo da i utakmicu u kojoj nije sve lepršavo, možemo da iznesemo.
Analizu je nastavio nizom komplimenata na račun Cibone. Neke od njenih igrača veoma dobro poznaje. Recimo – Luku Žorića. Sa iskusnim centrom se iskreno izgrlio u hodniku ispred svlačionica, uz standardna međusobna „peckanja“, sa osmesima na licima. Kako izgledaju susreti prijatelja koji se dugo nisu videli. To što su se prethodno „tukli“ pod koševima, ostavili su na terenu.
– Cibona je trenutno ekipa iz sredine tabele i ima preiskusne igrače koji veoma dobro čitaju razne situacije – nastavio je priču Veličković. – U tom delu, svima će praviti probleme. Osim toga, protiv nas su ubacili neke šuteve koje u nekim ranijim mečevima nisu. Recimo protiv MZT-a su iz tih istih situacija promašivali i izgubili su taj meč.
Kao veoma važno, Veličković je još jednom podvukao:
– Dobro je što smo pobedili u utakmici u kojoj nismo igrali odlično.
Protiv Cibone minute su dobile i novajlije – Bondža Si i Kvame Von.
– Obojici će biti potrebno vremena – rekao je kapiten crno-belih, pa dodao:
– Pre ove utakmice, veoma malo su trenirali sa nama. Si je došao u četvrtak, Von je tu četiri-pet dana. Biće im potrebno vreme. Na nama je da ih što pre, kao saigrači, ubacimo u ekipu.
Posle svega, zaključak je…
– Bilo je dobro, lepo, oseća se neka pozivita. Vezali smo tri pobede, što je veoma važno za samopouzdanje – rekao je Veličković.
