–Bolno je. Da ne bude da kukamo… Treniramo čisto da bismo ostali u ritmu. Virus je uhvatio i Baneta , ja sam na “pola”, Luki je imao smrtni slučaj u porodici… Misli su nam kod momaka koji nisu tu, ali ‘ajde. Pokušavamo, spremamo se i smatram da smo morali da dobijemo utakmicu kod kuće zbog publike i krcate hale. Fali nam karakterna osobina – da ne padamo. Dosta je bilo priče o tome šta je ovom i šta je onim. Koncentriši se! Nismo uspeli. Krivo mi je. Škola koja mora da se uči. Pričam o ljudima koji su prvi put u Partizanu.
–Borba je trajala tri minuta. Ne kažem da tako treba da se igra 40 minuta, ali trebalo bi da se ima neka konstanta. Iz opravdanih razloga i umora to nismo uradili. Težak je raspored, nadam se da će ostali brzo da nam se priključe.
-Potreslo ga je. Nije lako bilo kome kod koga se nađe lopta u završnici i ne uspe. Krenuo je odlučno, ali… Ima moju podršku, kao i ostali saigrači.
-Bio je dogovor da se odmah pravi. Ja sam ga napravio, ja sam deo tima. Bio sam najbliži lopti. Možda ga iz ove perspektive ne bih pravio.
-Primili smo trojku na poslednjem autu u Grčkoj. Svaki koš je važan.
-Nije mi ni na kraj pameti. Zanima me samo moj tim. Mi ove sezone nismo imali mnogo kikseva, u Ligi šampiona protiv Šarlroe i Sasarija, u ABA ligi protiv Olimpije. Ostaje nam da protiv Zadra opravdamo ono što smo prosuli. Gledam da uđemo spremni u plej-of‘.
-Da li iz ovakvog poraza mogu da se izvuku pouke?Ako si glup – ne možeš. Ako si tantuz, da izvinete, ne možeš. Ali, mislim da smo dovoljno pametni. Nije lako dići se posle poraza u Kupu, gde smo uložili mnogo energije, tri četvrtine se borili, a oni posle ubacili teške šuteve. Došli smo ovde u četiri, pet ujutru. Krpimo se… Sport koliko je lep toliko je i surov‘
