Novica Veličković je ponovo tamo gde mu je i mesto – u Partizanu. Ovoga puta ne u ulozi kapitena koji lomi parket, već kao čovek koji gradi i oblikuje nove generacije crno-belih. U razgovoru za “Meridian Sport”, ikona Juga i simbol Partizana, govorio je o odlasku iz Mege, iskustvima kao trener i emociji koju nosi – onoj da bez Partizana ne može, čak ni jednog dana.
– Bio sam tri godine u Megi, odlično iskustvo, naučio sam mnogo. Hteo sam da proverim da li sam za posao trenera, ali shvatio sam – nisam. Previše je to zahtevan posao, to je 24 sata dnevno. Ogroman respekt za trenere, posebno kada sam stao sa strane s Markom Baraćem i posmatrao sve to, iskren je bio Novica.
Ipak, jedna stvar je ostala ista – ljubav prema igri, radu sa mladima, terenu i lopti u rukama.
– Najviše me ispunjava kad vidim da neki klinac napreduje, da postaje bolji, kvalitetniji. Volim da sam na terenu, da budem deo toga. To me vuče. A povratak u Partizan… to je povratak kući.
Veličković je otkrio i koliko je duboko ukorenjen u crno-beli identitet, toliko da nijedan dan ne može da prođe bez Partizana.
– Bez Partizana ne mogu. Na dnevnom nivou. Ljudi na ulici, pričaju mi o utakmicama, i kad izgubimo i kad pobedimo. Čak i kad nisam bio u klubu, svi su me pitali. Znao sam jedno vreme sve ljude iz donjeg dela hale napamet. To sam ja. Tako funkcionišem.
– Počeo sam čak da biram gde pijem kafu da budem sam dok gledam utakmice, toliko sam vezan. Navikao sam na to. Povezanost zauvek.
U posebnom tonu govorio je o naslednicima i budućnosti Partizana:
– Dolaze neki novi klinci. Daj Bože da ih bude što više. Da prevaziđu i Novicu i sve nas. Da oni postanu idoli deci, kao što je meni bio Čubrilo. Kupovao sam njegove patike, doduše fejk – smeje se Novica.
– Kao što je Bogdan došao, i danas se priča o tome. Proći će mnogo godina dok neko skine njegovu seriju. Ali neka, neka budu novi klinci još veći.
Novica se vratio. Ali istina je – on iz Partizana nikad nije ni otišao.
BUDITE SVAKI DAN UZ VAŠ VOLIMPARTIZAN.
Piše: Volim Partizan
