Partizan uz dosta muke savladao Jedinstvo u lepoj atmosferi i sa nekoliko zanimljivih dosetki među 2.500 gledalaca – 1:0
U Ubu svi zadovoljni, iz Uba svi zadovoljni. Čiini se nemoguće, ali sport nudi ono što ponekad nije logično. Jedinstvo oseća ponos zbog načna na koji se suprtostavilo favoritu i organizovalo feštu za oko 2.500 poklonika fudbala, Partizan sreću što je preživeo minu, nalik onoj koja mu je raznela ambicije prošle godine na početnoj stanici Kupa Srbije. Sad je bio pažljiviji i osigurao prolaz u osminu finala kratkim ubrzanjem u drugom poluvremenu – 1:0.
Iako se mučio, propuštao prilike pre i posle hica Nemanje Nikolića, ali zadržao takmičarski naboj u utakmici koja je još jednom potvrdila da u modernom fudbalu ne možeš nikog da dobiješ na mufte i da čak i lider Mozzart Bet Superlige mora da odere zadnjicu kako bi savladao ambiciozno Jedinstvo.
Da bi premijerno gostovanje takmičarskog karaktera u tamnavskom kraju moglo da bude problematično za crno-bele nagovešteno je još po izlasku fudbalera iz autobusa. Dok su koračali travom stadiona „Dragan Džajić“, spuštenih glava, bez energije i volje, crno-beli su izazvali znatiželju rano pristiglih posetilaca:
„Šta je ovima? Izgledaju kao da im se ne igra?“
Behu u pravu. Za skoro 50 minuta prvog poluvremena beogradski tim nije uradio skoro ništa. Sporo, bezidejno, suviše skromno za status favorta, čak i u izmenjenom sastavu, lokalnu publiku koja se, očito razume, u sport, „naterao“ je da premotava film sa košarkaškog derbija.
„Pusti ti ovo, nego mi reci što nije igrao Ponitka. Eeeee, znaš ko me oduševio, onaj mali Doudžer. Uuuuu, kako je inteligentan“, zborili su partizanovci na sjajno popunjenom i skladno uređenom objektu koji zaslužuje visoke ocene otkako je Nemanja Matić počeo više da ulaže u rodni kraj.
Njegov kum, Ivan Radovanović, kao najzvučnije ime Jedinstva, jurcao je non-stop za Kristijanom Belićem i terao gledaoce da se prisete kako je ne tako davno gradio karaijeru u Italiji.
„Dobar je Lesa. Ponekad je nervozan što mu ne ide sve kako je zamislio, ali doveden je da bude „razredni starešina“ mlađim momcima, a što se tiče znanja, nikad nije bilo sporno. Jedino što je već u godinama“, pričali su Ubljani, dok su na mobilnim telefonima guglali profil nekadašnjeg reprezentativca.
Koliko Radovanović može da bude opasan, čak i kad pomislite da je u padu, pokazao je proigravanjem Igora Milovanovića početkom drugog poluvremena u jednoj od šansi domaćina. Špic je nije iskristio, ali deluje da je i njemu, kao i kompletnom Jedinstvu, nedostajalo malo više odlučnosti u završnicama akcija. Prethodno u završnici prvog poluvremena šutirao je Nemanja Doderović, neprecizno pucao i Dejan Milićević, uz utisak da je je centralna figura u pokušajima člana Mozzart Bet Prve lige se bio Ibrahim Zubairu, samo što bez adekvatnih saradnika nije mogao sam.
Kvalitetniji saradnici Nemanji Nikoliću u ofanzivi, očigledno, bili su potrebni Parnom valjku da ubrza. Sve što su Ksander Severina i Samed Baždar probali u prvom poluvremenu, Mateus Saldanja i Gajis Zahid su uradili za samo sedam minuta drugog. Čim je ušao, Brazilac je vratio favoritu boju u lice, Pakistanac na njegov pas produžio do Nikolića, a momak koji je često bio džoker Igora Duljaja opet razveselio Grobare u 54. minut. Kao učitelj kad deli lekcije.
„Mnogo mu je golman ostavio prostora. Trebalo je da bude uz stativu. Hm, mada, brzo je odigrao ovaj Zahid. Paklen igrač“, komentarisali su Ubljani.
Inače, od neprijateljskog ambijenta ili paklene atmosfere nije bilo ništa. Jeste nekad Ub važio za zvezdaško uporište, zbog Dragana Džajića, Duleta Savića, saradnje sa crveno-belima („svaka čast svima koji su ovde dolazili na kaljenje, ali za nas je Purke Stojanović prvo ime, jer se saživeo sa narodom, a usput rešavao utakmice), ali fudbalska „geopolitika“ se menja, zbog uticaja Radosava Petrovića, pa i sadašnjeg Ivana Radovanovića, ali i želje lokalaca da pre svega uživaju u sportu, ne brojeći navijačka „krvna zrnca“.
Tu i tamo neki povik sudijima: „Lopovi, lopovi“, graja kad bi se momci iz Gane, Zubairu i Karikari primakli kaznenom prostoru, a pre svega poštovanje rivala, komentarisanje svakog igrača pojedinačno, kao i prognoza da li može da donese trofej:
„Bogami, ako ovako nastave… Mada, videćemo posle derbija“.
Uključuje se kolega:
„Znaš šta, nije ovo još gotovo. Čini ti se da smo rešili, ali ovde svašta može da bude“.
Tako su domaće pristalice govorile do 20 minuta pre kraja, kad im se iznenada, suprotno dešavanjima na terenu, ukazala prilika za bingo. Kombinovali su momci iz Gane, Karikari proigrao Zubiarua (otprilike na istom mestu gde je Zlatan Šehović propustio šansu za goste sat ranije), a najbolji pojedinac ubskog tima samo izmamio uzdahe publike. I po koji osmeh, jer na kraju izgleda da su zadovoljni – svi.
JEDINSTVO – PARTIZAN 0:1
/Nikolić 54/
Ub
Stadion: Dragan Džajić
Gledalaca: –
Sudija: Daniko Nikolić
JEDINSTVO (4-3-2-1): Jovanović – Bogdanović (od 73. Pivaš), Milićević (od 66. Adamović), Milanović (od 83. Rakić), Doderović – Vladisavljević, Andrić, Radovanović (od 73. Denić) – Dimitrić (od 66. Miladinović), Karikari – Zubairu.
PARTIZAN (4-2-3-1): Stevanović – Filipović, Medina (od 75. Marković), Saničanin, Šehović – Šćekić, Belić – Severina (od 46. Saldanja), Baždar (od 46. Zahid), Menig (od 68. Trifunović) – Nikolić (od 88. Natho).
Originalni članak: Mozzart Sport
