Nikolić: Humska – kuća! Otišao sam zbog ambijenta

“Otkud sad ovo!?”, u čudu je ostala fudbalska Srbija.

“Šta ćemo da radimo!?”, pitali su se navijači crno-belih.

S razlogom. Napustio ih je čovek koji je sezonu osuđenu na propast – na klupu Partizana stigao je četvrtog avgusta 2016. umesto Ivana Tomića, posle osvojenog boda u prva dva kola – čuvenim nizom od 37 mečeva bez poraza (33 pobede i četiri remija) pretvorio u šampionsku.

I nisu samo trofeji u pitanju. Nisu ni tri pobede nad Crvenom zvezdom te sezone. Partizan je u Nikoliću, posle dugog lutanja sa trenerima različitih profila, konačno pronašao stručnjaka dostojnog svog imena. Sa jasnim stavom i još jasnijom vizijom.

Klub je kao retko kad u novijoj istoriji, i, bićete saglasni, nikad u kasnijoj budućnosti, bio jedinstven. Rukovodstvo, stručni štab, igrači i – navijači. Oni pravi.

Svi sa jednim ciljem – bolje sutra za velikana iz Humske.

Glavni “krivac” za to je Nikolić. I to će vam reći svaki navijač Partizana. Sada, posle godinu i po dana, i uvek kad se spomene prezime 39-godišnjeg stratega rođenog u Beogradu.

A šta na sve to kaže on?

O toj sezoni, razlogu odlaska, dosadašnjem vremenu u Videotonu, osvojenoj tituli, utakmicama sa Partizanom i Čelsijem, stanju u srpskom fudbalu, reprezentaciji, i drugim temama govorio je u ekskluzivnom intervjuu za Sport Klub.

Počećemo od onoga zbog čega ste u Srbiji, posebno onoj crno-beloj, stekli izuzetan status. Dupla kruna sa Partizanom iz 2017. godine. Kako iz ove perspektive gledate na tu čuvenu sezonu?

Najlepša sezona u životu! Osvajale su se titule i pre, osvajaće se i posle, ali kao tad – nikad! Ona proslava, autobus, ono sve… Nezaboravno! Konstantne posete 15-20 hiljada ljudi, osećalo se zajedništvo! To osećam i danas kad dođem u Beograd i izađem na ulicu… Svi koji su bili deo toga mogu da budu ponosni i svi će pričati svojim naslednicima o tome. Ja hoću sigurno!

Odluka da ubrzo posle toga odete iz kluba iznenadila je mnoge. Navijači su očekivali da ćete Partizan povesti ka Ligi šampiona. Zašto ste povukli takav potez i otišli u Videoton?

Nije bilo baš dan posle osvajanja duple krune, kao što se govori. Prošlo je nekoliko… Dobio sam ponudu i sutradan rešio da odem. Jednostavno, radio sam 10 godina u Superligi, osetio sam potrebu da idem u inostranstvo i oprobam se tamo. Bilo je vreme… Naravno, i ambijent u našem fudbalu, kompletna situacija, gde se stalno traže neke intrige, afere, komentariše suđenje… Sve je to uticalo na moj odlazak.

To vam je, posle Olimpije, drugi odlazak u inostranstvo. Kako vam sada deluje ta odluka?

Deluje da sam postupio ispravno… Ređaju se uspesi. Dupla kruna sa Partizanom, pa titula sa Videotonom prošle sezone, evropske utakmice, dobri rezultati… Deluje da je sve kako treba. Trenutno smo jako cenjeni u Mađarskoj, zaista imamo jako dobar status i uživamo tamo.

Reklo bi se da nije najbolje počelo. Sudbina se poigrala i istog leta, u plej-ofu za Ligu Evrope, za rivala vam dodelila Partizan. Posle 0:0 u Beogradu, u Mađarskoj ste poraženi 4:0. Kako vidite taj dvomeč?

Uh! Sve vreme pokušavam da zaboravim na to. Bilo je kao da igraš sam protiv sebe. Mi smo prošli tri kola, izbacili jedan Bordo, igrali dobro, ali onda nam je žreb dodelio Partizan. Mnogo neprijatno iskustvo. I za mene i za Danka (Lazovića) i Marka (Šćepovića). Sa jedne strane imaš nešto što voliš, čiji si deo bio do juče, nešto što smatraš kućom, a sa druge strane moraš da budeš profesionalac i daš maksimum. Trebalo je naći balans, probali smo to da uradimo, igrali dobro prvi meč i početak drugog, a onda je sve krenulo naopako.

Takav početak vas nije pokolebalo u nastavku sezone. Osvojili ste titulu i prošle jeseni izborili plasman u grupnu fazu Lige Evrope. Ujedno, proglašeni ste trenerom godine u Mađarskoj. Koliko ste zadovoljni ostvarenim?

Istorijska godina je za nama! Svi su prezadovoljni! Osvojili smo titulu, došli na korak od Lige šampiona, posle igrali u jakoj grupi Lige Evrope, do zadnjeg minuta igrali za prolaz, dobili smo i nov stadion. To su to stvari koje izazivaju veliko zadovoljstvo kod svih nas. U Videotonu su svi više nego presrećni!

U grupi LE igrali ste sa Čelsijem, BATE Borisovim i PAOK. Takmičenje ste završili na trećem mestu sa dva boda manje od beloruskog tima. Da li ostaje žal za boljim rezultatom?

U poslednje kolo smo ušli sa šest bodova, koliko je imao i BATE. Na kraju smo mi osvojili bod protiv Čelsija, oni pobedili PAOK u Solunu. Žao nam je zbog takvog završetka, ali smo opet i zadovoljni učinjenim. Ispraćeni smo ovacijama posle poslednje utakmice.

Na kraju su presudila dva poraza od BATE. Da možete, šta biste promenili u tim utakmicama?

Ne možemo na poraze od BATE da gledamo kao na nešto neočekivano. Igrali smo dobro u obe utakmice, imali znatno veći posed, kontrolu, ali su kaznili svaku našu polugrešku i na kraju oni prošli dalje, a mi ispali. Ipak, pobede protiv PAOK i dve utakmice sa Čelsijem u kojima smo se prikazali u izuzetno dobrom svetlu, predstavljaju veliku satisfakciju.

Spomenuli ste da ste u poslednjem kolu remizirali sa Čelsijem. Jedini ste tim koji je uzeo bod Englezima u grupnoj fazi (2:2). Šta biste posebno izdvojili iz tog duela?

Tim je pokazao neverovatan mentalitet! Na poluvremenu smo znali da BATE vodi 3:0 u Solunu, ali smo ipak dali sve od sebe u drugom i išli na pobedu. Bili smo jako zreli, kvalitetni… Golove smo primili iz slobodnih udaraca, tako da to nije nešto za šta može da se krivi odbrana. Individualni kvalitet Vilijana i Žirua zaslužan je za to. I u Londonu smo igrali sjajno, njihov golman je u nekoliko navrata branio odlično. Ponavljam, opšti utisak sa dva meča i onih protiv PAOK više je nego pozitivan.

Kako je izgledala priprema za meč sa renomiranim rivalom?

Pripremali smo kao svaku drugu, pokušali da predvidimo što je moguće više situacija. Nikakva posebna priprema nije bila. Ono što je bilo posebno, to je motivacija! Igraš protiv tima, koji je u top10 na svetu, sa izvanrednim trenerom, jasnim stilom igre, individualnim kvalitetom… Takve mečeve je najlakše spremiti.

Ligu Evrope ste igrali pošto ste u plej-ofu za Ligu šampiona ispali od AEK. Na svom terenu ste poraženi sa 2:1, uz dobijeni crveni karton u 23. minutu, a u Atini je bilo 1:1. Malo vam je nedostajalo za istorijski plasman u elitu. Šta je presudno uticalo u tim mečevima?

Crveni karton! Igrač manje je presudio! Kad na top nivou od rane faze utakmice imate igrača manje, teško je da ostanete neporaženi. Na isto brojčano stanje pobedili smo 2:1, pošto smo im kod nas dali gol kad su oni dobili crveni. I taj pokazatelj govori da smo bili bolji kad smo imali jednak broj igrača. Mnogo šansi smo strvorili u revanšu u Atini. Na kraju smo i u 90+6. imali priliku za produžetak, ali nismo bili miljenici sreće. Ili ‘čuvenog’ sudije Đanluke Rokija…

U mađarskom prvenstvu na polusezoni zauzimate drugo mesto sa pet bodova manje od lidera Ferencvaroša. Koliko će biti teško odbraniti titulu?

Važno je da se, najpre, osvrnemo na jedan podatak. Odigrali smo 35 utakmica u sezoni do sad, to je neverovatan broj. Čak 14 više od najvećeg rivala Ferencvaroša. Možete zamisliti koliko je to? Neke bodove smo gubili zbog Evrope… Rotacija je uzela danak. Ali ostaje još ceo drugi deo, liga je uzbudljiva, svako svakog može da pobedi. Bitno je što smo dobili Ferencvaroš u poslednjoj utakmici u godini. To je bilo samo tri dana posle Čelsija. Biće uzbudljiv drugi deo. Čekaju nas pripreme u Marbelji, pa nastavak takmičenja. Mislim da imamo dobru šansu da obranimo trofej.

Za godinu i po dana mogli ste da steknete uvid u kvalitet mađarskog fudbala. Gde je on u odnosu na srpski?

Kvalitet je približan. Naša prednost su talenti, koji niču kao pečurke posle kiše, bolji reprezentavni fudbal i Crvena zvezda i Partizan, kao klubovi sa posebnom težinom. Oni su bolji u organizaciji i infrastrukturi. Tu su daleko ispred nas. Imaju 12 novih stadiona, to su prave arene, tereni su odlični, svaki sa grejačima. Takođe, u Mađarskoj suđenje nikad nije tema, liga je u potpunosti regularna, medijsko praćenje jako profesionalno… U svemu tome su daleko ispred!

U prethodnoj i ovoj sezoni, srpski klubovi su napravili iskorak na evropskoj sceni. Crvena zvezda je ove igrala Ligu šampiona, a prošle je, uz Partizan, bila deo nokaut faze Lige Evrope. Da li je to najava bolje budućnosti domaćeg fudbala?

To bi bilo dobro! Rekao sam 100 puta, nama nisu problem igrači i struka! Naši treneri i igrači se svuda pokazuju kao dobri. Pogledajte kako igraju Mitrović, Jović… Da ne nabrajam sad redom, izostaviću nekoga. Problem je ceo ambijent koji vlada. Izuzetno je težak, prepun afera, a to nam ne treba. Infrastruktura je zastarela. Da bi se sve podiglo na viši nivo, neophodni su novi stadioni i ostale prateće stvari.

Reprezentacija Srbije iza sebe ima ispadanje u grupi na Svetskom prvenstvu i plasman u diviziju B Lige nacija. Kako vama deluje državni tim?

Pratim sve, radujem se kad su rezultati dobri, kao i svaki Srbin. Reprezentacija je igrala dobro u Ligi nacija, osvojila prvo mesto, pre toga je nastupala na Svetskom prvenstvu sa ogromnim brojem mladih, talentovanih igrača… Verujem da su sve to dobre stvari za naš fudbal. Da bi on napredovao, mora i reprezentacija da igra dobro.

U Srbiji ste, pre Partizana, radili u Vojvodini i Radu, u kojem ste počeli karijeru. Kako vam sad izgleda taj period?

Rad je moj klub! Bio sam tamo kao igrač, trener mlađih kategorija, i na kraju trener prvog tima. To je moja kuća! Naučio sam sve u Radu, formirao se kao trener. U Voši sam imao prelepih šest meseci. Imali smo jako dobar tim, došli nadomak grupne faze Lige Evrope, pobeđivali Zvezdu i Partizan… Lepo iskustvo nosim i odatle.

Da li u budućnosti vidite sebe ponovo u srpskom fudbalu?

To se nikad ne zna. Ja sam Srbin, Beograđanin, uvek ću živeti ovde kad ne budem radio u inostranstvu. Tako da, zašto da ne jednog dana. U kojoj ulozi, to ćemo videti.

Ukoliko ne bude Srbija, u kojoj zemlji biste voleli da radite?

Italijanska je moja omiljena liga. Ako bih mogao da biram, onda svakako tamo.

Koji vam je trenerski uzor?

Nemam ga! Gradim svoj stil i tako je bilo od starta karijere. Imam mnogo kolega, i kod nas i u regionu, koje cenim, znam kakav je naš posao, koliko je teško. Zato svi zaslužuju poštovanje.

Šta ste sebi poželeli u novoj godini?

Zdravlje i sreća porodici, dragim ljudima i meni, a na profesionalnom planu potrudićemo se da budemo što uspešniji.