Partizan i Crna Gora, s Podgoričaninom kao komandantom, na 11 utakmica nisu primili gol
Podatak za dubok naklon pred Igorom Vujačićem: Partizan i reprezentacija Crne Gore, sa stasitim Podgoričaninom kao komandantom odbrane, u poslednjem kvartalu 2020. nisu primili gol!
Zvuči neverovatno, ali…
Mreža Parnog valjka ostala je začarana na šest mečeva – protiv Mačve 2:0, Proletera 1:0, TSC-a 4:0, Voždovca 2:0, Mladosti 4:0 i Metalca (u kupu) 1:0, Sokolova, pak, na pet duela – protiv Kipra 2:0 i 4:0, Luksemburga 1:0, Azerbejdžana 2:0 i 0:0.
Epilog: crno-beli su se, konačno, stabilizovali i navijače častili „celim noktima”, Crnogorci su, u velikom stilu, izborili plasman u B diviziju Lige nacija. Za početak: malo li je?!
Nameće se: u čemu je Vujačićeva tajna, uz podsećanje – do septembra, na klupskom i reprezentativnom nivou, imao je zacementiran status rezerviste?
– Kad vas dugo nema na mapi – radite, ćutite, trpite i jedva čekate šansu, kad dođe – silno želite da se, svesni težine grba i velike časti što ga nosite, dokažete. Eto, možda zbog toga i nismo primili gol – drži, zamišljeno, prst na čelu Igor Vujačić, u uvodu Partizanovih priprema u Beleku.
Reprezentacija vas je, čini se, vratila u život: učinila da, možda kad ste se i najmanje nadali, uplovite u bajku?
– Sigurno! Hvala predsedniku FS CG Dejanu Savićeviću i tadašnjem selektoru Faruku Hadžibegiću – lansirali su me na veliku scenu i… Uspeo sam! Nije bilo lako, osećao sam dozu pritiska: nisam igrao u Partizanu, dođem u Podgoricu – gledaju me kao startera. Na kraju, sve je ispalo dobro.
Hadžibegić, nekada vrsni defanzivac, okom znalca prepoznao je kvalitet?
– Čudan splet okolnosti: neki igrači nisu došli zbog povreda, drugi zbog korone… Pao je izbor na mene: prvo mesto u grupi i tim kola Lige nacija.
Niste se ni rodili kad je Faruk, zajedno s Genijem, igrao za reprezentaciju Jugoslavije?
– Sve je na ljudskom nivou bilo korektno, pošteno… Kad je tako, nagradi vas i Bog značajnim uspehom.
Jeste li nekad odgledali čuvene penale sa SP u Italiji 1990. protiv Argentine i Hadžibegićev promašaj?
– Čuveno! Selektor je voleo da se našali: po tome ga, čak i danas, pamte. Uvek je, kaže, šutirao „tamo”, dobro je to i tad učinio, ali… I Maradona je promašio na toj utakmici! Zanima vas da li je Faruk izvodio penale s nama na treningu? Nije…
Naravno, kad je prethodno pogodio… stavivši u poslednju liniju „neprobojnog” Vujačića?
– Uvek ulazim u utakmicu, dajući sto odsto, s namerom da odbranim gol. Ne bih u tome uspeo bez saigrača, takođe, na vrhunskom nivou. Bili smo kompaktni, svesni da smo za mnogo više od C divizije.
Igrali ste u tandemu sa Simićem, Šofrancem i Savićem. Šta vas savetuje, pre svega, as Atletiko Madrida?
– Stefan redovno ponavlja: „Samo mirno i siguran pas, ako može da se igra – može, ako ne može – nemoj da razmišljaš”. Eeee, zbog toga je Savić tu gde jeste, u sazvežđu. Šta je u fudbalu najteže? Igrati jednostavno.
Pretpostavljamo, Saviću i Jovetiću zatreperi srce kad vas vide, znajući da dolazite iz voljenog im Partizana?
– Stefan i Stevan – ljudine! Kao da se znamo čitav život, s njima o svemu možemo da pričamo.
„Tajming” da govorimo… o Partizanu. Bilo je teško kad niste igrali, ili, dobijali šansu na kašičicu?
– Ne bih se osvrtao i pričao na tu temu. Gledam na to kao na školu, nešto što je možda i trebalo da se dogodi. Uz napomenu: za vredan rad i veru… sve se vrati.
Izdanja među Sokolovima – ulaznica među 11 u Partizanu i tandem sa Svetozarom Markovićem?
– I Sveta je napredovao u inostranstvu, slažem se sa sudom šefa Stanojevića – bio naš najbolji igrač. Već smo se upoznali, sve bolje delujemo.
Stanojević i za vas tvrdi da ste pravi?
– Hvala, nadam se da ću da opravdam komplimente.
Na šta vam trener skreće pažnju?
– Da čuvam poziciju, ne izlazim puno. Siguran pas, dobar skok…
Partizanova odbrana 570 minuta nije primila gol, dokle mislite tako da terate?
– Ja… neću ni na tu temu, da se, ne daj Bože, nešto ne poremeti. Utakmicu po utakmicu.
Konkurencija na štoperskoj poziciji je jaka, tu su i Ostojić, Banjak… međutim, među vama vlada idila?
– Veliki je klub Partizan, svako čeka šansu. Videćemo… Na meni je da se svakodnevno dokazujem.
Hoće li da bude i golova: često ste u prilici pred protivničkom mrežom?
– Još sanjam prvenac u Partizanu. Zašto ga nema? E, možda baš iz te preterane želje lopta i neće u gol. Videćemo, možda uđe kad bude trebalo.
Crvena zvezda neće da se izvuče u sledećem derbiju?
– Ostavićemo to… da vidimo.
Boli minus devet u odnosu na komšije?
– Dok god postoji matematička šansa… borićemo se. Možda i nije sve do nas, možda i jeste…
Bar da zapevate: „Kup je naš”?
– Želim trofej s Partizanom!
IZDVOJENO – VANESA I „ČETIRI STRANE SVETA”
– Najteži Partizanov igrač za čuvanje? Suma! Niskog težišta, ne odgovara visokima. Sadik? Bio je nepredvidiv.
– Nedostaje mi Pešukić! Na „Teleoptiku”, Periša, Rajko Brežančić i ja bili smo cimeri. Neka ide negde da igra, bolje nego da sedi ovde.
– Serhio Ramos i Tijago Silva – svetski štoperi po mom ukusu! Kažete, isto kao Sveti? To onda ne valja. Ranije? Ferdinand, Nesta, Maldini…
– Ovde, u Beleku, cimer sam sa Aleksandrom Šćekićem. Da, crnogorska veza. Hit u sobi: Vanesa Šokčić i „Četiri strane sveta”.
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
