– Najmanji je problem dug. Ima tu mnogo drugih ozbiljnijih problema zbog kojih mi nikad više ne bi bilo ni u malom mozgu razmišljanje da se vratim na neku funkciju u Partizan… – kazao je Nenad Bjeković
Nenad Bjeković – istinska legenda i jedini čovek koji je Partizanu donosio šampionske titule kao fudbaler, trener i direktor.
Tvorac modernog Partizana s početka devedesetih i kulminacije do tada nezamislivog uspeha za Srbe: istorijskog iskoraka – plasmanom u Ligu šampiona 2003.
U više od 60 trofeja u bogatoj riznici crno-belih utisnuto je njegovo ime, a danas, sa funkcije potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije prinuđen je da sluša optužbe iz svog kluba da on ili neko drugi sa Terazija radi protiv Partizana u kojem je proveo više od pola života…
Šta vam je bilo draže u karijeri, titule koje ste doneli kao igrač, trener ili direktor?
– Nema razlike, svaka titula mi je bila izuzetno draga. Onu igračku, klub ju je čekao deset – jedanaest godina… Čekao sam odlazak u inostranstvo, ta titula je nešto najlepše što je moglo da mi se desi kao fudbaleru.
Bili ste kao trener na rukama igrača Partizana prilikom proslavljanja titule koju vam je Šajber oduzeo…
– Dve titule smo osvojili tada… Sve mi je posle one LJubljane krenulo kako treba… Šest meseci pre tog gola imao sam potpisan ugovor sa Bajernom, sve je bilo gotovo, ali odustao sam jer su me ljudi u Partizanu i moji prijatelji ubeđivali da ostanem uz objašnjenje: „jesenji smo prvaci, a kad god smo prvi na polusezoni, osvajamo i titulu, idi kao šampion“… I ja sam ostao, a igrom sudbine dao i gol za titulu u tom – poslednjem minutu utakmice u LJubljani… Napravio sam dobar izbor i posle toga mi je sve krenulo…
U Nici vas se i danas sećaju kao jednog od najboljih stranaca…
– Proveo sam pet godina tamo, ostavio izvanredan utisak…
Šta je bilo teže, igrati u Partizanu, biti trener, ili direktor?
– Teže je bilo dok sam bio trener i funkcioner… Kad si igrač, generalno nemaš opterećenje, direktno odlučuješ. Kao trener zavisiš od igrača, a kao direktor i od trenera i igrača… Tad je najgore… Otišao sam u penziju, ali sam rekao da nikad neću moći da budem fudbalski penzioner. Uvek ću biti u fudbalu. I sada sam s fudbalom od jutra do sutra. Ne bih mogao ni da zamislim dan bez fudbala. S fudbalom ću biti do poslednjeg dana života.
Lako ste se snašli u ulozi direktora…
– Nisam mogao da pretpostavim da bi moglo sve da krene ni približno kako je bilo. Po povratku iz Francuske, preuzeo sam tu funkciju u julu 1990, počeli smo da radimo i posle godinu – dve, Partizan je postajao sve snažniji…
Imali ste sitna prepucavanja sa Draganom Džajićem pre ili posle derbija, ali je sportsko prijateljstvo ostalo između vas…
– Uvek. I ne samo sa Džajom… Štitio sam interese Partizana, moglo je da se desi ne znam šta. Ali, nikad nisam dozvolio da se udara na Partizan.
Bilo je nezamislivo da se Partizan ili Zvezda oglašavaju saopštenjem…
– Imali smo i u moje vreme problema, bilo je grešaka i sudijskih nepravdi… Da se vratim samo na derbi posle 5. oktobra kad smo svi iz Partizana dobili batine dole na terenu Marakane. Bilo je logično da se derbi registruje 3:0 za Partizan i da se Zvezdi oduzme minimum šest bodova, a ništa se od toga nije desilo – morali smo da igramo novu utakmicu i izgubili smo se je. Reagovali smo, naravno, ali smo se okrenuli sebi i gledali u svoje dvorište. Ako radiš dobro, praviš dobru selekciju, praviš dobar tim i imaš rezultate, ne može niko da te ruši. Imam pravo da pričam ovako, jer sam prošao kroz sve. Reagovali smo i mi, ali ne na ovaj način i ne posle svake utakmice… Ovo nije dobro za Partizan…
Izazivali ste strahopoštovanje kao čelnici Partizana Ćurković, Zečević i vi…
– Bilo je i tada teških trenutaka… Ali, gledali smo pre svega sebe. Bez obzira što zvezdaši sada pričaju da je Mirko Marjanović uradio ovo ili ono za Partizan, odgovorno tvrdim i garantujem da je pet puta više bilo nepravdi prema Partizanu tada, nego što je danas. Ali, bili smo organizovani, čvrsti, jaki, pravili smo dobar tim, rezultate, osvajali trofeje…
U jednoj sezoni čak je i Milicionar bio protiv Partizana…
– Da je samo on, svi… Napravili smo najjači klub na ovim prostorima u tom periodu. Neka se drugi ne uvrede, ali, osvojio sam više od 60 trofeja s Partizanom kao igrač, trener, direktor…
Kako se sad oseća čovek koji je osvojio više od 60 trofeja s Partizanom, kad iz svog kluba čuje pitanje: kakva je on legenda? Boli li vas to?
– Poslednje tri – četiri godine, tretiran sam u Partizanu kao da nikad nisam ni bio u klubu. Prijatelji me pitaju: „Nenade, jesi li ti nekad uopšte igrao u Partizanu?… Jesi li bio nekad direktor Partizana?“ Ja sam takav čovek, ne treba niko da me tapše po ramenu i govori šta sam bio – najbolje znam ko sam i ko sam bio i koliko i šta sam dao Partizanu.
Boli li vas danas to što se teško usuđujete da odlazite na Partizanove utakmice u Humsku?
– Verujte, danas me to toliko ne boli kolik me je bolelo. Ne osećam više tako tu bol kao šta sam je osećao pre tri-četiri godine. Ubijeno je nešto u meni…
Partizan insistira da se Partizanovi ljudi povuku iz fudbalske organizacije, čiji ste vi? Niste se povukli?
– Jesu li me oni predložili za rad u savezu? Ja sam partizanovac, ali kažem svima, u savezu sam dve i po godine, ali da sam jednog sekunda osetio da neko nešto radi protiv Partizana, ni sekund se u tom savezu ne bih zadržao! Ni sekund! Naprotiv, ja vidim nešto sasvim drugo!
U Partizanu i oko njega govore da vi radite protiv Partizana…
– Ok, ako oni tako veruju… Ja ne sedim u društvu u kojem neko nešto ružno priča o Partizanu, ustanem, odem… Ali, da dokazujem nekome da FSS ne radi protiv Partizana to je besmisleno…
Rukovodstvo Partizana u saopštenju tvrdi da neko radi protiv Partizana i da je namirisao klub kao svoj plen, a da oni to neće dozvoliti… Verovatno misle na vas, ne na Kokezu…
– Verovatno… Ne znam…. Ja se ne osećam prozvanim jer to nema blage veze. pomešali su lončiće. Ponavljam, kritikovao sam i savez i sudije, ali sam imao meru i kad ne osvojim titulu ne vadim se na savez i sudije, nikad to nisam želeo. Uvek sam gledao samo u svoje dvorište, nikad u tuđe. I to me je sve više inspirisalo da stvaramo rezultate…
Kažu i da se u savezu loše radi što potvrđuju rezultati?
– Oni prozivaju savez, a reprezentacija je igrala na dva najveća poslednja takmičenja: Svetskom prvenstvu u Rusiji i Evropskom prvenstvu za mlade reprezentacije u Italiji. Evo i sada se nalazimo u završnoj fazi kvalifikacija i za naredno Evropsko prvenstvo i sad neko priča o našem lošem radu, a da ne pričam o ulaganju u infrastrukturu, u stadione, terene…
Partizan pita zašto reprezentativci beže od reprezentacije, odnosno zašto neće da igraju?
– Samo neka kažu ko je pobegao iz reprezentacije i ko neće da igra! Nije tačno…. To su stvari od kojih mi je muka…
Zašto legende beže od Partizana?
– To neka se oni pitaju. Legende za njih ne postoje… Neka rade kako misle da treba da rade, to je njihov problem… Znam koliko sam i šta dao Partizanu i ponavljam: da osetim da u Fudbalskom savezu postoji neko ko nešto radi protiv Partizana, otišao bih odmah.
Partizan tvrdi da je arbitar u Novom Sadu ozbiljno oštetio Partizan, nije dosudio faul…
– Za to mogu da se hvataju samo ljudi koji s fudbalom nemaju veze i nikad ga nisu igrali. Gledamo li fudbal širom Evrope, sveta… Vidimo li kakav se fudbal igra, a hvatamo se da li je sviran faul… Nikad to nisam priznavao: imao sam loša suđenja, uđem u kancelariju posle utakmice u kojoj svi napadaju sudiju, a ja skačem i zabranjujem da niko ne sme da progovori o sudiji, prvo da kažemo kako smo igrali! Pođimo prvo od sebe: kad igram dobro pa mi se desi, čak ni tada… Nije ozbiljno da se ljudi koji vode klub hvataju za suđenje, a nije ni dobro! Nije dobro za Partizan, generalno ni za naš fudbal. Ne pričamo o fudbalu, o igračima, pričamo o sudijama, to je neozbiljno… Što želim sebi, želim Partizanu… Učestvovao sam u više od 60 odsto osvojenih trofeja od osnivanja Partizana do danas… I ja da radim protiv Partizana!? To je ružno, neozbiljno…
Niste jedini…
– U redu ali, nemojte da prelazimo neku granicu… Oguglao sam od prozivki i vređanja ljudi iz Partizana…
Jeste li i vi učestvovali u nezakonitom prevođenju Novog Pazara u Superligu?
– Jesam… Bože mili… Pošto pripadam savezu, sve što FSS radi trenutno, smatram da radim i ja…
Da li ste imali priliku da se sretnete sa Vazurom, Vučelićem, kako izgledaju ti susreti?
– Više nego korektno. Ja sam tako vaspitan čovek, oni su na najvišim funkcijama u klubu i ja ih poštujem…
Tomislav Karadžić mi je pre tri godine rekao: ne razumem, dug preko 20 miliona a ovi hoće da se poubijaju za predsedničku fotelju! O čemu se radi?
– Najmanji je problem dug. Ima tu mnogo drugih ozbiljnijih problema zbog kojih mi nikad više ne bi bilo ni u malom mozgu razmišljanje da se vratim na neku funkciju u Partizan…
Kraj?
– Kraj…
Znači, rukovodstvo Partizana puca u prazno, odnosno kao Odita na Marakani svojevremeno?
– Baš tako.
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
4 Comments
Leave a Reply