Nemanja Rnić, igrač koji je na preko 200 utakmica u Crno-belom dresu uvek ostavljao svoj maksimum, samo za naš sajt u razgovoru sa Nemanjom Maksićem:
Reci nam, kada i gde si načinio prve fudbalske korake?
-Srećan sam da mogu da kažem da sam upravo u Partizanu načinio prve fudbalske korake. Najzaslužniji za to su bili moj otac Bane i tadašnji trener mlađih kategorija Nebojša Ličanin. Prošao sam kompletnu omladinsku školu Partizana do trenutka kada sam prebačen u prvi tim Teleoptika. Tamo sam igrao 3 godine koje su bile veoma bitne za moj fudbalski razvoj.
Kako je izgledala prekomanda u Partizan I ko je najzaslužniji za to?
– U vidu povremenih treninga dobijali smo šansu već kod Lotara Mateusa, ali najzaslužniji za moje priključivanje prvom timu Partizana za stalno jeste Vladimir Vermezović koji nas je trenirao i u Teleoptiku.
Prvi mandat u Partizanu
Sećaš li se svog debija za prvi tim Partizana i koji trener ti je pružio šansu?
-Moj debitantski nastup za prvi tim Partizana je bio protiv Javora u Ivanjici. Bila je Kup utakmica koju smo pobedili rezultatom 0:2. Sećam se da nisam mogao da spavam od uzbuđenja ali sam imao veliku pomoć od iskusnijih saigrača i sve je proteklo kako smo svi želeli.
Crno-beli dres si nosio u dva mandata i za to vreme si, računajući i nezvanične mečeve, upisao preko 200 nastupa za prvi tim Partizana. Da li si ponosan na tu činjenicu?
– Veoma sam ponosan na tu činjenicu! Bio sam jako srećan u svakoj od tih utakmica, jer sam znao da nosim dres tima koji volim od malih nogu.
Drugi mandat u Partizanu
Koje od tih utakmica se utakmice rado setiš, a koju bi voleo da možeš da zaboraviš?
– Svakako da je bilo lepih i manje lepih utakmica koje smo odigrali za Partizan, ali uvek se rado setim pobede u 128. derbiju (2:4). A utakmica za koju bih voleo da se drugačije završila je utakmica u kvalifikacijama za Ligu Šampiona protiv Artmedije.
Bio si član generacije koja je napravila najveći uspeh u novijoj istoriji – uspeli ste da prezimite u Evropi. Tvoj osvrt na tu sezonu?
-Ta sezona je bila stvarno jedna od najboljih u novijoj istoriji. Ekipu su činili veoma kvalitetni fudbaleri sa bogatim internacionalnim iskustvom i najtalentovaniji igrači iz škole Partizana. Od samog početka sezone znali smo da možemo da napravimo veliki uspeh. Pored dobrih rezultata u domaćem prvenstvu, igrali smo jako dobro i na evropskoj sceni protiv klubova kao što su Lacio, Viljareal, CSKA iz Moskve i ta sezona je ostala svima u jako lepom sećanju.
Duel sa Jurijem Žirkovim
Nakon bajke u Evropi, ze tebe je usledio horor – u leto 2005. duel sa Oditom na treningu i lom noge. Kako profesionalni sportista gleda na takvu povredu? O čemu si tada razmišljao?
– Svaki sportista, pa tako i ja, želi da ga takve povrede zaobiđu tokom karijere. Nažalost, ja nisam bio te sreće. Doživeo sam tu tešku povredu, ali nikada nisam zamerio Oditi na tom startu. Bio sam fokusiran samo na to da se što bolje oporavim i da se vratim u takmičarski ritam. Imao sam jako veliku podršku ljudi iz kluba, iz fudbalskog saveza i to mi je veoma značilo.
Nakon oporavka, odigrao si u Partizanu još dve i po sezone nakon čega je došao rastanak sa Partizanom. Otišao si u Anderleht, najveći klub u Belgiji, za koji si odigrao samo 25 takmičarskih mečeva. Smatraš li da si mogao više?
– U Anderlehtu sam proveo 3 veoma lepe godine. Splet različitih okolnosti je uticao na to da ne odigram više utakmica za taj klub i nakon toga nastavim karijeru u nekoj kvalitetnijoj ligi, ali sam jako zadovoljan postignutim i na to kako je vreme provedeno u Belgiji uticalo na moj razvoj kao fudbalera.
U sezoni 2010/2011 si bio svedok Partizanovog drugog plasmana u Ligu Šampiona, ali kao član protivničke ekipe. Kako si se osećao u tom trenutku kao dete Partizana?
– Osecanja pred sam dvomeč su mi bila pomešana. Prvi put sam bio u ekipi koja igra protiv Partizana i to su jedine dve utakmice kada nisam proslavljao golove moje ekipe. Jedno je bilo sigurno – ja u tom dvoboju nisam mogao da izgubim.
Sa Milanom Smiljanićem na meču Partizan-Anderleht
Imao si kratke izlete u Biršotu i Hoverli. Kakve uspomene te vežu za ta dva kluba?
– To su dva kluba koja su mi puno pomogla u datim trenucima. Stekao sam puno prijatelja igrajući za te klubove i vezuju me samo lepe uspomene.
Nakon Ukrajine, napravio si sjajan potez – potpisao si za Volfsberger čiji si član i dan danas, a pre par meseci ti je ukazana velika čast – postao si kapiten tog kluba. Velika je stvar kad stranac nosi kapitensku traku. Kako ti gledaš na sve to?
– Zbog situacije koja je zadesila fudbal, a i sve ostale strukture života u Ukrajini, odlučio sam da pređem u Wolfsberger. Austrijski prvoligaš mi se činio kao dobra opcija u tom trenutku i nisam pogrešio. Posle par godina uspešnog igranja, imenovan sam i za kapitena ekipe. Time su mi ljudi iz kluba ukazali veliku čast i poverenje imajući u vidi da sam strani igrač.To je ujedno i veliki lični motiv da nastavim da pružam još bolje partije.
U dresu Volfsbergera
Kakvi su ti planovi za nastavak karijere? Imaš li želju da ponovo dođeš u Humsku 1?
-Trenutno sam fokusiran samo na to da nastavim sa kvalitetnim radom. Što se tiče moje želje za povratkom u Partizan ona nikada nije bila sporna ali koliko je to realno, videćemo.
Kako Nemanja Rnić provodi slobodno vreme?
– Slobodno vreme uglavnom provodim sa porodicom i prijateljima. Pored toga, uvek nađem vremena za dobru knjigu, film ili neki drugi sport, tipa košarka, skijanje i slično.
Da li pratiš Partizan i kako ocenjuješ trenutnu formu crno-belih?
-Trudim se da ispratim svaku utakmicu koju igra Partizan. Igraju veoma dobro, imaju dugačak niz utakmica bez poraza i samo neka nastave u ovakvom ritmu.
I za kraj – poruka za navijače Partizana i posetioce sajta volimpartizan.rs?
– Navijačima Partizana bih poručio da uvek podržavaju i bodre svoje igrače i stručni štab, svejedno koji je sport u pitanju. Navijati za Partizan nije uvek lako, ali je uvek lepo!
Nemanja Rnić i Stevan Jovetić
nakon osvajanja Kupa Srbije 2008.
Autor:Nemanja Maksić
Sajt se zahvaljuje Nemanji na izdvojenom vremenu i želi ovom momku da još dugo i uspešno bude na zelenom terenu, ma gde i za koga igrao u daljoj karijeri.
Zabranjeno kopiranje i korišćenje teksta bez odobrenja autora i sajtana
