„Ovaj put više golova nego asistencija“, priželjkuje povratnik u napad crno-belih i objašnjava zašto je izabrao da se vrati
Partizan je u ponedeljak ostvario još jednu ubedljivu pobedu u pripremnom periodu. Naizgled ubedljivu, jer tri gola u mreži Drave mogu da prevare utisak koji se stekao da ekipa nije spremna (ni formirana) za novu sezonu nego da dočaraju kako su crno-beli bili moćni protiv slovenačkog trećeligaša. A prvenstvo samo što nije. To je samo jedna u nizu nedaća sa kojima se u taboru beogradskog tima suočavaju u prethodnom periodu, počevši od istorijski slabog plasmana Mozzart Bet Superligi, spekulacija o tužbi, nestanku struje na stadionu…
Ipak, tokom timske večere koja je usledila posle pobede nad Dravom odjekivali su aplauzi, a po završetku iste, dok su se igrači spuštali u hol hotela, čula se i pesma. Sve kao dokaz da je atmosfera u timu i pored nezavidne situacije u klubu i oko njega u najmanju ruku dobra.
“Dok mediji pišu sve loše u Partizanu, kako nema pojačanja i svega, jedna od stvari što me raduje je ta atmsofera. Zamislite da nema povoljnog ambijenta… Na svu tu, da kažem neuspešnu, sezonu pošto je za Partizan uvek neuspešna kada nema trofeja i kada se ne ostvari što bolji plasman”, počinje Nemanja Nikolić razgovor za Mozzart Sport.
U klub je stigao pre sedam dana. Mada je preciznije reći da se u njega vratio. Tamo gde u prvom mandatu, prema svojoj strogoj proceni, nije uspeo i gde je bio rešen da se vrati još onog dana kada je napustio Humsku. Ovog leta želja mu se ostvarila, tek pošto mu je propao transfer na Kipar.
“Nisu ispali fer, to ne mogu da trpim. Ne volim te stvari. Ako smo se nešto dogovorili, neka tako bude. Za sve postoji balans, ali ako ne poštuje dogovor, pogotovo što se tiče novca, onda naravno da neću da pristanem”, produbljuje iskusni napadač priču o transfer sagi.
Otkriva da su ga čelnici Partizana kontaktirali i pre nego što mu je transfer propao, ali da prethodno nije želeo da krši dogovor, što će kasnije uraditi Kiprani.
“Možda sam se i pre toga nešto čuo sa Partizanom, ali i njima sam takođe otvoreno rekao, konkretno treneru Duljaju, da imam ponudu. Oni su rekli – u redu, bili smo u kontaktu, ne mogu da kažem da nismo, ali je i on (Duljaj, prim. aut.) znao da postoji ta varijanta. Na kraju je nisu ispoštovali (Kiprani, prim. aut.) i odlučio sam se da dođem u klub koji volim. Istinski, iz srca.”
I da je situacija bila obrnuta, da su se crno-beli prvi javili, a kiparski klub uleteo sa unosnijom ponudom, doskorašnji napadač Vojvodine uverava da dileme tek onda ne bi bilo.
“Iskreno vam kažem, da je Partizan prvi kontaktirao sa mnom, bez obzira na dobru ponudu Kipra, opet bih u Partizan došao. Bez obzira na sve.”
Na sve, pa i krizu koja je na gotovo svim nivoima pogodila klub, a koje je svestan i 30-godišnji Kraljevčanin.
“Ne mogu da kažem da mi nije krivo što je Partizan trenutno u krizi i da osećam da se mnogi slade time, ali isto tako mislim da kriza može da pokaže veličinu i koliko je klub zapravo jak. Sva ta kriza i sve daju mi još veću želju da dođem i pokušam da koliko-toliko doprinesem klubu, naravno i sebi, i da pokušam da ostavim neki trag u Partizanu. Što se mene tiče, sve dok ljudi u klubu misle da mogu da doprinesem, ja ću biti tu. Inače je ovako sjajna atmosfera, ima dosta mladih momaka, ima nas iskusnijih, mislim da će sve ići svojim tokom. Da li će ići malo sporije, ipak zavisi od tržišta, od toga ko će doći, ko će otići možda. Naravno, start sezone je jako važan, koga ćemo izvući u trećem kolu kvalifikacija. Sve to ima neke svoje, određene strane, kako će se odvijati dalji tok, ali za mene je bukvalno Partizan broj jedan. Od malena i tako će uvek biti, ma kakav god i u kakvoj god situaciji bio.”
Kada već govorimo o pojačanjima, utisak je da je jedno potrebno u samom špicu . Posebno posle odlaska Rikarda Gomeša, jer Nikolić u očima ovdašnje javnosti nije klasičan golgeter. Uostalom, i sam priznaje da voli kada ima veću slobodu od one koju poseduje klasični centarfor, te da mu konkurencija ne predstavlja problem, već samo dodatni motiv. Tako je, uz Gomeša kao saigrača u špicu, imao jednu od produktivnijih sezona u karijeri…
“Apsolutno se slažem sa tim da je potreban još jedan napadač, što da ne, što je veća konkurencija, veća je i želja za dokazivanjem. Mogu da funkcionišem i kao istureni napadač, u zavisnosti od toga ko je oko vas. Mogu da budem istureniji, naravno da volim da učestvujem u igri, to me krasi, volim da otvaram prostor saigračima, asistiram, učestvujem u završnici akcija, spuštam se po loptu, zadržim je, rasteretim tim… To me krasilo celu karijeru i sa iskustvom i svim onim što sam prošao u srpskom fudbalu mislim da ću ovog puta mnogo bolje i lepše prezentovati. Rikardu bi svakako trebalo čestitati, postigao je skoro 100 golova, za svaku pohvalu. Stvarno mu želim sreću u novoj sredini. Sarađivali smo, imali smo i nekoliko sjajnih akcija, prava je gol mašina. Otišao je da zasluženo naplati trud i golove. Trener i ja smo razgovarali, objasnio mi je šta će se očekivati od mene i u kojim varijantama me vidi, šta bi želeo, da će mi pomoći u svemu tome da prethodnu sezonu koju sam odradio učinim još boljom. Da napravim da ovaj put u Partizanu bude više golova, a manje asistencija. Prošli put sam imao deset asistencija i osam golova, nadam da će ih biti što više”.
Zbog toga je između ostalog Nikolić i bio odlučan da se posle četiri godine vrati među crno-bele. Jer kako je rekao na predstavljanju početkom meseca – ima nedovršena posla u klubu.
“Tako je, to sam rekao. Ne znam koliko je to poznato, ali na prvom treningu u Partizanu sam zadobio povredu. Sutradan sam odigrao 60 minuta sa Rudarom iz Pljevalja sa čašicom koja je naprsla, iz želje i svega… Ne tražim da me iko sažaljeva, ali sam želeo da odigram, računali smo da je samo udarac dok nismo stigli za Beograd. To me je odvojilo dobra dva meseca, čini mi se do Nordsjelanda ili Bešiktaša. I velika mi je žal za tim, da u ta prva dva meseca tokom kojih sam imao najveću želju nisam uspeo da se pokažem navijačima u pravom svetlu. Bio sam i mlađi tri-četiri godine, ali i pored toga imao sam tih osam golova i najviše asistencija u timu. Ne mogu da kažem da nisam ostvario nikakav učinak, ali nisam bio zadovoljan. U prvom momentu sam očekivao da ću odraditi što bolje, ali ko zna zašto je to dobro. Sada je možda bilo suđeno da se vratim, hvala Kipranima što su spustili ponudu, ogromno im hvala, vratio sam u klub koji volim, to mi je jedna od želja bila, još onda kada sam otišao iz Partizana.”
Sada kad se vratio ostaje mu da proba da ispuni još jednu neostvarenu želju iz prvog mandata, da se domogne titule. U dve uzastopne sezone podizao je trofej Kupa Srbije, ali prvak države još nije bio.
“Rekao sam već, voleo bih da osvojim trofej, da li ću u tome uspeti vreme će pokazati, ali voleo bih da bude. Partizan bi uvek trebalo da teži ka tome. Na nama je da opravdamo ulogu favorita, rekao bih, na svakoj utakmici. Ovaj tim poseduje kvalitet i uz dodatna pojačanja o kojima se govori verujem da će popraviti učinak iz prošle sezone, da će biti dosta bolji. To je moja želja i moje očekivanje. Osvajanje trofeja je cilj, ali da li ću to uspeti vreme će pokazati. Ne želim ništa unapred da pričam. Kad god sam nešto unapred osmislio, nikad mi se nije ostvarilo, ha-ha-ha.”
Što se individualnog učinka tiče, nije sebi postavio određenu brojku kao cilj, već je na prvo mesto stavio zdravlje, kao preduslov da odigra kompletnu sezonu, što ranije često nije bio slučaj.
“Prošli put sam imao peh sa zdravljem. Jedina želja mi je da budem zdrav i da dođem u optimalnu formu. Još uvek nisam, odradio sam tek šest, sedam treninga, što se i vidi jer sam baš umoran. Ne tražim opravdanje, ali tako je, pripremni period je… Sve će na kraju zavisiti od onoga kako budem sebe prezentovao, kako budem trenirao, koliko šansi budem iskoristio. Nadam se, verujem u sebe i verujem da mogu da ostvarim dobar rezultat. Na ličnom planu, a taj rezultat ukoliko bude dobar donosiće i klub i saigračima.”
Za razliku od Nikolića, njegov saigrač Bibras Natho ne gleda na predstojeću sezonu sa previše optimizma. Štaviše, iskusni Izraelac koji je prethodnih sezona otvoreno “pretio“ Crvenoj zvezdi kako će je skinuti sa trona, uoči početka nove takmičarske godine izjavio je kako Partizan ima manje od jedan odsto šanse da se uključi u šampionsku trku što je izazvalo ogromnu buru dela navijača.
“Svako ima svoj pogled ka tome. Natho je ovde četiri godine. Svačije mišljenje poštujem i on ima pravo da svoje iznese. Možda iz tog razloga što nismo osvojili dugo trofej, možda da rastereti ekipu, kaže da ne bi trebalo da se zavaravamo da ne bismo imali određeni pritisak, možda je zbog toga… Naravno da bi i on voleo da osvoji titulu. Svako od nas želi, ali… Nadam da možemo, verujem u to, vreme je pred nama, veliki rad… Dosta stvari će zavisiti od nas. Ne mogu da kažem da od drugog tima, mislim na Zvezdu, ništa ne zavisi, ali kako zavisi od nje, zavisi i od nas. Nema šta da se krije, to su dva najveća kluba u Srbiji i sa punim pravom možemo da se nadamo da ćemo osvojiti. Bez obzira na sve, i da Zvezda nije osvajala sedam, osam, deset godina, imala bi pravo da se nada. Poštujem svačije pravo da se nada.”
Ne želi Nikolić da potceni ni timove koji su prošlu sezonu završili ispred Partizana.
“Poštovao bih i da se TSC, Čukarički, Spartak iz Subotice i Vojvodina nadaju tituli. Svako ima pravo u odnosu na budžet i ono što prezentuje da se nada nečemu. Da li Evropi ili tituli, to je stvar kluba i njegovih igrača, trenera, bilo koga. Dva najveća kluba, za mene i na Balkanu, imaju pravo da se nadaju tituli.”
Da bi Parni valjak bio ravnopravan u toj borbi, ako i kada do nje dođe, biće mu potrebna podrška navijača, nešto čega usled već pomenutih dešavanja i dobro poznate situacije u Humskoj već neko vreme nema na tribinama.
“Nadam se da cene što sam došao i da ću to što imam njihovu podršku, jer svakodnevno mi stižu poruke, vratiti na terenu. Drugačije ne mogu da im vratim, osim time što ću se boriti za Partizan. Ne vidim drugi način da im vratim osim ljubavlju prema Partizanu i učinkom. Nadam se da će dolaziti u što većem broju. Razumem da su i oni nezadovoljni, samo bih ih zamolio da u ovom teškom trenutku dođu u što većem broju. Koliko god je nama teško, njima je još teže, jer oni će u klubu biti duže od nas. Tu su toliko godine, prate mnoga dešavanja, znaju sve. Iz tog razloga imamo odgovornost prema njima. Isto tako bih voleo da je stadion JNA maltene krcat, čak i kad nas vređaju nekad će nam dati motiv da odigramo bolje, a da ne kažem ako napune tribine da će nam dati vetar u leđa. Borićemo se zajedno, u dobru i u zlu. Volimo jedan klub i ne možemo jedni gore, jedni dole. Ako idemo dole, idemo svi zajedno, ali ćemo se lakše izvući iz krize ukoliko budemo zajedno, složni, u što većem broju… Neće uvek biti lepo, ali bi trebalo uvek podržavati i voleti, u svakom trenutku”, naglašava napadač Partizana.
Originalni tekst Mozzart Sport