NEMANJA MILETIĆ: Zar da za Zvezdu budem umoran? SVE BIH DAO ZA TITULU!

Nemanja Miletić, povratnik u Humsku posle sezone u Saudi Arabiji, tvrdi da Partizan protiv Sparte i komšija može da zablista

Nemanji Miletiću crno-beli DNK (za razliku od, na primer, Milana Smiljanića, Lazara Markovića…) nije urođen, međutim, tokom tri premijerne godine igranja za Partizan preplavio mu je organizam.

Otud, posle samo sezone u Saudijskoj Arabiji „bržebolje” vratio se u Humsku s željom da mu drugi mandat bude berićetniji od prvog (dva Kupa Srbije – 2018, 2019) i sa Parnim valjkom, ovog puta, osvoji (i) titulu!

– Pre nego što sam otišao u Al Raed „zakačio” sam šefa Stanojevića dve sedmice i odmah video o kome se i kako radi. Otpočetka je sve bilo ozbiljno, sad je, možda, na još većem nivou, trenira se fenomenalno. Atmosfera je izuzetna: 90 odsto igrača i prethodno je bilo tu, ništa mi nije strano. Imao sam još neke klubove / ponude, ali kad je Partizan ušao u u Ligu konferencije… Uvek mi je bila želja da se vratim: to što doživiš u Humskoj nema nigde na svetu! – tvrdi u jeku božićnonovogodišnjih praznika provereni defanzivac reprezentativnog iskustva.

Šta vam je prvo upalo u oči u Stanojevićevom radnom opusu?

– Ozbiljnost! Kad se radi – radi se, generalno, mnogo je strog. Po povratku, sedam dana „video” sa šefom, svaki trening se snima dronom, odmah imamo analize. Šta se vidi iz drona? Sve, čak i kad želiš da se nešto ne vidi, ono… Trenira se kao da igramo utakmicu. Zadovoljan sam – i pozicija na tabeli je baš kako treba.

Prethodnih sezona osvajali ste kupove, znali da pobedite u večitim derbijima i izborite proleće u Evropi, ali, niste bili konkurentni u borbi za titulu. Sad jeste?

– Titula – jedna od najvećih želja, ne samo meni, svima koji navijaju za Partizan. Prethodnih godina igrali smo dobro u Evropi, međutim, u ligi su nam uvek bežali, gubile su se „male” utakmice. Nedopustivo!

Isključivo do trenera, ili…?

– I do trenera i… ekipa je, možda, sad jača. Svaki igrač je mnogo bitan: ima nas 25, svako očekuje da igra, nema sigurnih 11. Konkurentni smo i moramo ove godine da osvojimo titulu. Imamo kvalitet i mnogo dobro radimo.

Stanojević je bio u startu jasan: „Hoću Miletića na poziciji štopera!” Odgovara?

– Čim je došao odmah mi je rekao: „Vidim te na štoperu, sviđaš mi se takav”. Nije me planirao na beku, igrom slučaja igrao sam to ranije – pružao i dobre i loše partije, međutim, ceo život bio sam centralni defanzivac. U nekim situacijama, zato što sam delovao po boku, bio sam žrtva… iako sam bio čak na toj poziciji pozvan i u reprezentaciju. E, to je plus… Zasluživali su mlađi igrači da budu štoperi: Strahinja Pavlović, Sveta Marković, rečju – fenomenalni. Prinudno sam bio desni bek, nikad se nisam žalio, govorio – neću. Sad sam došao kao štoper i zaista mi to odgovara.

Iza Partizana je jesen za nezaborav (lider u prvenstvu sa plus pet u odnosu na Crvenu zvezdu, proleće u Evropi i četvrtfinale kupa): Rikardo, baš kao u vašoj prvoj epizodi, nemilosrdno rešeta?

– Sad je još bolji! Riki je „kiler”, igrao protiv Radnika, ili… uvek maksimalno. Ne postigne li gol, odmah je nervozan, nije to – to.

Mladi Aleksandar Popović nasledio je Vladimira Stojkovića: znali ste da u njemu „leži” takav potencijal?

– Verovali smo u Popovića i dok je bio treći golman! Videli smo kroz trening da poseduje potencijal: ko čeka – dočeka. Sad je broj 1, treba, naravno, još mnogo da radi, voleo bih da dogura do reprezentacije, zaslužuje.

Poslednja linija pretrpela je, možda, najveće transformacije, međutim, to se ne oseća apropo najmanjeg broja primljenih golova u ligi. Koliko je Vujačić napredovao i kako vam se čini Saničanin?

– Vujačić, mnogo pre nego što je zaigrao, trebalo je da dobije šansu. Veliki profesionalac: trenirao je maksimalno, nikad nije pravio problem, niti ga imao sa nekim igračem. Kad uđe u sobu vidim da je nervozan što ne igra, iako je zasluživao. Složile su se kockice: sad je jedan od glavnih, drago mi je, zaslužuje da igra. Videli ste kakav je i u reprezentaciji Crne Gore… Sani, takođe, ne igra džabe za Bosnu i Hercegovinu. Imamo „paklenu” konkurenciju, međutim, svi se družimo, nerazdvojni smo, nemamo nikakav problem ko god igrao.

Jeste li zadovoljni svojim partijama: statistika kaže – 16 utakmica (10 u prvenstvu, dve u kupu i četiri u Evropi) za nepunih tri meseca?

– Zadovoljan sam, šef je u nekim situacijama stavljao u 11 Vujketa i Sanija, međutim, kaže pred svima zbog čega, volim što ne krije iza leđa… izneli su celo prvenstvo, Evropu i ja se tu, naravno, ne ljutim. Sad će pripreme, dobra je konkurencija, svi ćemo da napredujemo.

Povratak – pravi potez?

– Da! Kad odete u neki drugi klub potrebna vam je adaptacija, u Humskoj me je sačekalo sve isto, kao da nisam ni odlazio. Zadovoljan sam, radiću još bolje.

Za proleće u Evropi  šesnaestinu finala Lige konferencije  vredi živeti. Iz ekipe na crti Viktoriji pre četiri godine tu ste Urošević, ZdjelarPantić, Ostojić i vi. Za Real, Bajern, Liverpul, PSŽ – nezamislivo, ne i za Partizan?

– Jeste, sve se to lepo složilo. Baš mi je drago što smo u Evropi dogurali dotle, imamo šanse, podjednake, sa Spartom, mnogo je dobro što smo osvojili toliko bodova i kao klub podigli lestvicu da se srpski fudbal gleda drugačije na Starom kontinentu. Plasman u Ligu šampiona povlači i druge stvari, pre svega, finansije.

Odgovaraju li češki klubovi srpskima?

– Česi su fizički jaki, znamo i iz prijateljskih utakmica, ali kad pogledamo druge klubove iz žreba – moramo da budemo zadovoljni. Da su nam pali zvučniji Marsej i Fener… Biće teško sa Spartom… mislim da su u rangu sa Viktorijom, eto – imaju i istog trenera.

Šta vam je ostalo upečatljivo iz tih duela s Vrbinom četom?

– Najžalije mi je zbog primljenog gola u Beogradu, u 80. i nekom minutu… Presudna tačka!

Sa ove distance, šta je nedostajalo da se prođe?

– Možda malo drskosti u revanšu. U Plzenju nismo bili pravi, primili smo glup gol… Nismo bili toliko iskusni za presudne mečeve, Česi su duže igrali zajedno.

Da li bi Partizanu sad za Spartu dobro došao Tavamba?

– Mnogo igrača bi nam dobrodošlo, baš smo nedavno pričali… Vratio bih ih dosta: Tavambu, Mareta Jankovića, Evertona…

Može li Partizan za desetak dana da odigra tri dobre utakmice: eliminiše Spartu i ostvari povoljan rezultat protiv Crvene zvezde?

– Može. Znam koliko sam utakmica odigrao tako… budem povređen, odmaram osam dana, odradim  dva treninga i odigram odlično. Sve je u glavi, mi smo profesionalci, konstantno u ritmu sreda – subota, nikad nismo imali problem. Još kad igraš protiv Zvezde, niko ne može da kaže da je umoran.

BOŽIĆ, NARAVNO, NA KOSOVU

Koliko se Nemanja Miletić promenio za godinu u Saudijskoj Arabiji, bez Partizana?

– Nisam puno, uvek sam skroman. Ceo život sam profesionalac, volim ovo što radim, posvećen sam maksimalno. Fudbal je nešto najlepše, Bog mi je podario da se bavim time. Zadovoljan sam.

Jesu li svetlost dana ugledale neke nove tetovaže?

– Nema još novih tetovaža… Kanim se da uradim, potrebno je mnogo vremena, za ozbiljnije ceo dan. To me je malo prošlo, ali ne znači da neću.

Posle Dubaija i Moskve, za Božić ste, logično, bili na vašem i našem Kosovu?

– Za Novu godinu bio sam u Moskvi pet – šest dana, za Božić u Lešku, naravno.

SVE BIH DAO ZA TITULU

Šta biste dali da Parni valjak postane šampion?

– Bukvalno, sve! I kad pričam sa devojkom, majkom, tatom… samo to potenciram. Baš bih voleo. Došao sam posle duple krune, znam kakva je bila proslava… Velika mi je to želja! – jasan je Nemanja Miletić.

Originalni članak: Sportski žurnal