U godinama kada je Partizan prolazio kroz najteže periode u novijoj istoriji, malo je igrača koji su uspeli da ostanu simbol borbe, karaktera i otpora. Jedan od njih je – Nemanja Miletić.
Tiho je došao u Humsku 2017. godine, bez pompe i velikih najava, a otišao kao fudbaler kojem su navijači posvetili pesme. Uvek beskompromisan, uvek spreman da uđe „u meso“, Miletić je brzo postao ono što publika najviše poštuje – borac.
U razgovoru za B92.sport, bivši štoper Partizana vratio se u period koji opisuje kao najintenzivniji i najlepši u životu.
„Partizan mi je bio sve. Više sam bio na Teleoptiku nego kod kuće. Dođem sa utakmice, ostanem da spavam tamo. To mi je bio dom. Sve što ti treba – imaš. Taj period mi je najlepši u životu“, rekao je Miletić.
Za crno-bele je odigrao 166 utakmica, osvojio dva Kupa, ali titula šampiona Srbije ostala je njegova najveća rana.
„Nije mi normalno da sa 98 bodova ne budemo šampioni. To je bolna tačka svima nama. Kod Stanojevića smo se davali maksimalno, trenirali kao u Legiji stranaca, ali nije bilo dovoljno.“
Posebno emotivno govorio je o periodu sa Savom Miloševićem, koji je preuzeo ekipu u trenutku kada je klub bio na ivici ponora.
„Da nije bilo Sava, Partizan bi se ugasio. Gol Moldeu ima ogromnu težinu. Tada smo ušli u Ligu Evrope i pao je ogroman teret sa leđa kluba. Ljudi mi i danas kažu da taj gol nije bio samo gol.“
Miletić se prisetio i te sezone u kojoj je Partizan igrao možda i najlepši fudbal, ali bez trofeja.
„Dobili smo dva derbija, igrali sjajno, ali nismo uzeli ništa. Male utakmice su nas koštale. Krivo mi je što taj period nismo krunisali.“
Posebne reči imao je za navijače Partizana, sa kojima je izgradio odnos koji traje i danas.
„Navijači su prepoznali moju želju i borbu. Zahvalan sam im na pesmama i podršci. Svaki prelazni rok mi pišu da pitaju da li se vraćam. Taj odnos će zauvek ostati.“
Celokupni intervju sa Nemanjom Miletićem, našim “ćelavim”, možete pročitati na B92.sport
CRNO-BELA LJUBAV NIKAD NE PRESTAJE.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
