Dorćolac je uzora imao u čuvenom fudbalskom velemajstoru Radetu Radisavljeviću!
Gost Mozzartove rublike”Pet na pet” bio je Uške Vučićević:
Igračka karijera Nebojše Vučićevića veoma je bogata, a mogla je, kako nam je kazao, da bude još uspešnija. Od Palilulca i OFK Beograda stigao je do Partizana za koji je igrao pet sezona. Stigao je do dve šampionske titule i jednog osvojenog pehara u kupu. Potom je igrao u Francuskoj, Španiji, Južnoj Koreji, ali i u Kanzas Sitiju.
U Dorćolu je okončao igračku, a započeo trenersku karijeru. Vodio je veliki broj timova poput Radničkog iz Kragujevca, sa Novog Beograda, Obilića, Sloge, Srema, Novog Pazara, Hajduka iz Kule sa kojim je izborio plasman u Kup UEFA…
1. Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?
“Igrao sam jedino fudbal sa drugarima iz kraja. U to vreme na mom Dorćolu ‘pikao’se samo fudbal koji smo silno voleli”.
2. Da li je postojao sportski, životni uzor, u danima odrastanja?
“Jedan je Rade Radisavljević, legenda Dorćola i fudbalski velemajstor. Nosio je dres OFK Beograda, niškog Radničkog, skopskog Vardara, ali i Dorćola, Poleta, Hajduka sa Liona. Mnogi su gledali Radeta i uživali”.
3. Klub koji nosite u navijačkom srcu ?
“Normalno, Partizan”.
4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Svih večitih derbija, ali posebno mi je drag onaj iz 1985. godine. Zvezda je povela Milkovim golom, a ja sam izjednačio pogotkom u 90. minutu meča. Ostalo je 1:1 jer je sudija svirao kraj meča”.
5. Životni i sportski moto?
“Red, rad i disciplina. To mi je strategija od kad sam postao trener. Žao mi je što to nisam znao kao igrač i što nisam primenjivao. Da jesam, nastupao bih u mnogo većim klubovima, ovako sam igrao na talenat i fudbalski šmek”.
Izvor Mozzart sport
