Šta bi bilo kad bi bilo: geslo u sklopu devize „posle bitke, svi su generali pametni”; na primeru zaljubljenika u crno-belo – „gde bi nam bio kraj” da je za Partizan, na korak od proleća u Evropi i „na dah” u prvenstvu za Crvenom zvezdom, u prethodnih dva i po meseca igrao i povređeni Nebojša Kosović!
Školovan fudbaler, sa etiketom tehničar „par ekselans”. Vezista kadar da sakrije „loptu u džep”, smislenim pasom nesebično „spoji” s golom saigrača, atraktivnim potezom utka akciji atribut plemenite…
Otud, navijače Partizana dobrano je obradovala vest: popularni Kića, sredinom septembra na operaciji meniskusa i prednjih ukrštenih ligamenata, uveliko trči!
– Još pre tri sedmice počeo sam da džogiram. Eto, jutros sam se vratio s treninga, pretrčao sam osam – devet kilometara, da kucnem u drvo, oporavak teče brzo, toliko da me i malo plaši. Sledeće sedmice krećem da radim i s kondicionim trenerom Mišom Filipovićem: s loptom između čunjeva, fudbalske pokrete, da navikavavam koleno… – karakterističnog osmeha veli Nebojša Kosović.
Šta kažu doktori?
– Doktori? Sve ide okej, koleno je suvo i dobija prirodan pokret. Najbitnije je da se mišić vrati, ligament prokrvi i ojača.
U kojoj ste fazi oporavka?
– Najteža je prošla: prvi mesec, kad je trebalo da se savije i ispravi noga. Uh, kad se još prisetim početka, perioda kad sam bio na štakama. Tačno, treninzi su mi sad naporni, ali sve je – psihički lakše.
Kakva je procena: kad ćete moći da radite sa ekipom?
– Od prvog dana zimskih priprema. Četvrti mesec od operacije!
Dotle, biće još kontrola?
– Početkom decembra klupski doktor Ilija Rosić i ja otputovaćemo u Rim kod dr Pjera Paola Marijanija, poznatog stručnjaka koji me je operisao. Da čujemo i njegovu…
Koliko je u periodu rehabilitacije bitna psihološka stabilnost?
– To je presudno! Najteže mi je bilo kad sam saznao da treba da se operišem, ali rekoh sebi: moram da se vratim jači nego pre. Sad sam ušao u rutinu.
Teško povređenom fudbaleru se pred hiruršku intervenciju, obično, sruši svet?
– Da, ali… Nerado vrtim film: igrajući za Partizan protiv Voždovca načeo sam koleno, Andra Milutinović mi rekao da je istegnuto i da ćemo da pokušamo da izbegnemo operaciju, ali… U dresu reprezentacije Crne Gore na gostovanju u Kazahstanu kod promene pravca osetio sam da je nešto kvrcnulo i… Odigrao sam još 30 minuta posle toga!
Baš kao i Miroslav Vulićević, svojevremeno identičnih simptoma u večitom derbiju?
– Da! Setio sam se, odmah i pozvao Vuleta…
Kako je bilo gledati drugove ova dva i po meseca?
– Najteže mi je kad odem na Teleoptik i vidim da treniraju. Rade sve, a ja ni da se pomerim…
Kad ste poželeli svom silinom da uletite na teren?
– Definitivno, protiv Dinama iz Kijeva. Makar i s jednom nogom!
Imate li osećaj: baš ja nedostajem ovom Partizanu da mu oplemenim igru?
– Šta znam… Mnogo me ljudi pita: „Kad se vraćaš?”, uz konstataciju: „Nedostaješ”… Ne gledam to tako, samo sam deo u mašini, od 11 igrača u mehanizmu ako samo jedan ne funkcioniše, džaba sve…
Trener Miroslav Đukić je izričit: „Nedostaje nam Kića, plemenit je igrač”?
– Čuo sam šefa, hvala mu na tome…
Hoće li Partizan da pobedi Jang Bojs?
– Imam lep osećaj. U sličnoj situaciji, na korak od proleća u Evropi, bili smo i pre dve godine protiv Augzburga, nadam se da će Bog sad to da nam vrati. Igramo kod kuće, biće krcat stadion…
Savet, s obzirom na to da ste bili i deo te čete protiv Nemaca?
– Momci, kao i uvek, dajte sve od sebe! U susretu tog tipa najmanji detalj odlučuje. Pristupite utakmici kao da je poslednja na svetu!
Na koga tipujete da bi mogao da odluči meč i izraste u Partizanov heroja?
– Neka to bude – Marko Janković! Bio je strelac u Švajcarskoj, što ne bi i u Beogradu…
Za kraj, verujete li, naročito što se tiče trofeja, da bi Parnom valjku mogla da se ponovi prethodna sezona, u njoj – bili ste standardni šraf Nikolićeve mašinerije?
– Zašto da ne, može da bude i uspešnija, s nekom Evropom… Samo Zvezdu da pritiskamo…
Nebojša Kosović – „dobri duh” crno-belih, kreator igre čiji povratak na teren navijači čekaju s nestrpljenjem!
ANDRA
Oporavak je znatno ubrzan zahvaljujući majstoru – Andri Milutinoviću, svetski priznatom stručnjaku. Otkrijte nam: šta to ima specifično u njegovom radu?
– Što sam počeo posle mesec dana od operacije da trčim… Ako Andra nije najbolji na svetu, onda je među prvima. O tome svedoči i koga sam sve od planetarno poznatih fudbalera sreo kod njega u ovom periodu. Recimo, Modrić, Kovačić…
ANDRIJANA
Ko je u ovom, po vas izuzetno teškom periodu, najviše bio uz vas?
– Porodica i devojka Andrijana! Svi iz kluba: uprava, trener Đukić, pogotovo saigrači. Što se tiče toga, ne smem da se žalim: imao sam ogromnu podršku – zahvalan je Kosović.
TUMBA VRHUNSKI ČOVEK I TRENER
Selektor LJubiša Tumbaković nedavno reče baš Žurnalu: „Kića ne nedostaje samo Partizanu, već i svojoj Crnoj Gori”?
– Tumba – vrhunski čovek i trener! Ali, nije kazao džaba: „Jedan je Saša Ilić”. Slažem se, potpuno…
Kako preživeste utakmice Sokolova s Danskom i Poljskom?
– Uh, to mi je, takođe, bilo mnogo teško da gledam. Nisam mogao u Podgoricu, bio sam kod kuće. Napravili smo lepu priču i dobar rezultat, al’ onda… U konačnom saldu, koštao nas je onaj nesrećni poraz posle preokreta u Jermeniji. Imali smo i protiv Danske šanse, lopta, jednostavno, nije htela u gol. A Eriksen… sve kažnjava, još levom nogom… Imamo dobru ekipu, dobrog trenera, pokazaćemo to i u narednim kvalifikacijama.
Tekst :Sportski žurnal
