Jedan od najmlađih igrača Partizana i celog takmičenja, ističe se među svojim vršnjacima
I Željko Obradović je to više puta isticao. Ponosno. Partizan je verovatno jedini klub sa najvišeg evropskog nivoa, koji u svojim redovima ima toliko mnogo mladih igrača. Celu petorku rođenu u 21. veku.
Kaže i da mu predstavlja veliko zadovoljstvo što ima priliku da radi sa nekim od najtalentovanijih srpskih igrača. I ne samo srpskih. Kod svih njih je jasan napredak u odnosu na početak sezone. Kod svih je jasna nekakva promena. Ako ništa – u stavu. Kod nekih se oseća i pad u formi, u odnosu na početak sezone. Što je potpuno očekivano. Što će se, uostalom, i dešavati.
Naravno – kad zasluže, svi oni dobiju pohvale. I minute u igri. I loptu u rukama. Podršku. Ali, i kritike… Kao što je recimo bio slučaj nedavno, posle utakmice sa Borcem.
To – ipak – na stranu.
U kontekstu ove priče, ide neki drugi podatak. Precizni statističari Evrokupa izvukli su podatke o igračima rođenim 2001. i mlađim. U Partizanu su dvojica takvih. Istina, Tristan Vukčević (rođen 2003) tek je došao. Još nije ni debitovao. Ali, zato se o Gregoru Glasu već priča.
Istina, povod za ovu priču bila je strašna partija Kalife Diopa u pobedi Gran Kanarije nad Valensijom. Kada je za 22 minuta ubacio 18 poena imao 9 skokova… Što je daleko od njegovog proseka ove sezone. Tek je na 6,5 poena za nešto više od 15 minuta u igri.
U priči o ovim brojkama, svakako treba uzeti u obzir koliko je svima njima zaita teško da igraju u klubovima koji se bore za što bolji rezultat, kao takvi osećaju i ozbiljan pritisak velikih očekivanja, a uglavnom igraju protiv – u proseku – i po pet godina starijih igrača.
U ovom društvu izdvaja se Haime Pradilja, iz Valensije. On ne samo da je najproduktivniji mladi šuter u Evrokupu, već je i lider takmičenja po uspešnosti u šutu za dva, sa velikih 83,3 odsto u polju ograničenja.
I dok se Pradilja uglavnom „vrti“ u reketu, u blizini obruča, Nikolaos Rogavopulos iz Prometeja, pa i Partizanog Gregor Glas pažnju su na sebe skrenuli sjajnim šutem za tri poena. Crno-beli Slovenac je trenutno na 7,5 poena na svakom meču Evrokupa. Ima i 2,1 skok i 2 asistencije. Za nešto više od 15 minuta na terenu.
Naravno, njegova minutaža i uloga variraju tokom sezone, od 28 minuta koliko je najviše igrao do sada – u meču protiv Lokomotive Kubanj, do svega 65 sekundi protiv Turk telekoma.
Neke utakmice je i propustio. Recimo – u Badalonu je putovao, ali nije ulazio u igru. Ni on, niti Balša Koprivica. Ali su obojica nekoliko dana kasnije, protiv Borca, počeli u petorci. Zajedno sa vršnjacima – Alenom Smailagićem i Jamom Madarom.
Tu ide ona priča o načinu kako se šansa zaslužuje. I ko je iskoristi.
U svakom slučaju, Glas se za sada ističe učinkom u konkurenciji igrača rođenih 2001. godine i mlađih. Ostaje da se vidi da li će i koliko – on, kao i svaki drugi mladi igrač – šansu koju je dobio iskoristiti.
PIONIR NE SME PASTI
Partizan sutra nastavlja trku za što boljom startnom pozicijom pred start plej-ofa. Izvesno je da mu je posle poraza u Badaloni, prvo mesto izmaklo, ali ne bi bilo loše kada bi crno-beli nekako „zacementirali“ makar drugu startnu poziciju.
Da bi to uradili, prava na kiks više nemaju. Nije da bi se eventualni poraz od Andore mogao nazvati kiksom, jer se radi o zaista odličnom timu. Što se videlo u prvom meču dva tima, kada je tim iz Kneževine sa obronaka istočnih Pirineja lako savladao dosta bledi Partizan.
Originalni članak na Sportski žurnal
