Legendarnom kapitenu partizana nije u potpunosti „legao” prvak Moldavije
Predaleko je februarski dvomeč Partizana sa Šerifom u šesnaestini finala Lige konferencije, autoritativno uverava svojedobno kapiten crno-belih penušavog karaktera i akter eliminacije prvaka Moldavije 2005. godine iz kvalifikacija za Ligu šampiona, od sredine avgusta prvi asistent Gordana Petrića – Albert Nađ.
Uz šampanj opasku, njemu svojstvenu:
– Pustimo Šerif, dotad ima tri meseca. Trenutno i jedino razmišljam o Spartaku i Novom Pazaru, potom prelaznom roku i pripremnom periodu. Dugo je vreme, ko zna šta hoće i šta bi sve moglo da se dogodi do februara?
Šta, recimo?
– Možda njihova ekipa zimus bude dopunski selektirana, kao i prošlogodišnja koja je iz kvalifikacija za Ligu šampiona eliminisala kvalitetnu Crvenu zvezdu i nema blage veze s aktuelnom. Srbija je ovo i, možda, bude usledila enormna ponuda ili dve-tri za nekog od naših igrača… Otud, deplasirano je da sad pričamo o međusobnom duelu s Moldavcima.
Protivnik je, ipak, po meri Partizana?
– S kim god sam razgovarao, svak nas već vidi u osmini finala. A, mene je život naučio da respektujem rivala, skočim i onda kažem – hop! Nije to baš tako, na kraju krajeva Šerif je bio treći u grupi sa Realom Sosijedadom i Mančester junajtedom. Polako…
Što već kazaste, daleko je februar?
– Jeste… Mada, bolje da smo izvukli Lacio! Snage bismo odmerili s eventualno jačom ekipom od naše i, što je rekao Gordan: lep grad, ukusni špageti ha, ha…
Tad biste otežali prolaz međ` 16 najboljih klubova?
– Zašto?! Nas niko nije video ni dovde, a da je odlučivala gol-razlika umesto međusobnog skora s Nicom bili bismo prvi u grupi. Nema veze, samo… mnogo je ružno što mnogi kukaju zbog drugog mesta, iako smo ostvarili cilj isključivo od nas postavljen. Da ne dužim, ima dana do utakmica sa Šerifom i, razumljivo, najboljem se nadam.
Originalni tekst Sportski žurnal
