Četvrtak, 21.05, stadion u Elbasanu, rival Skenderbeg. Fudbaleri Partizana igraće za sadašnjost, ali navijačima crno-belih jednako će biti važni i prošlost i budućnost.
Sadašnjost je jasna – Partizan je na startu remizirao sa Jang Bojsom u gostima 1:1, potom je ispušten Dinamo Kijev (2:3 u Beogradu), pa je sudar sa Skenderbegom prilika da se ekipa Miroslava Đukića vrati u trku za drugi krug.
Ali žig prošlosti ono je što predstojećem okršaju daje poseban ukus i miris – 30. septembra 1987. godine Partizan je doživeo jedan od najtežih trenutaka u svojoj istoriji, eliminaciju od valonskog Fljamurtarija u prvom kolu UEFA kupa.
Prvi meč u Albaniji završen je rezultatom 2:0 za Fljamurtari, Partizan je olako shvatio suparnika i nije uspeo da se isključi iz svega što se dešavalo oko terena.
“Otišli smo tamo ne znajući tačno šta da očekujemo – sada je mnogo lakše doći do informacija, tada je bilo zatvorenije. Bilo je mnogo neizvesnosti, sa bezbednosnog aspekta jeste prošlo sve kako treba, ali mi nismo psihički spremni. U to vreme ekipr sa Kipra, Malte, Albanije i slično bile su vrlo slabe, molili smo Boga da izvučemo takve timove, ali eto, mi smo izgubili više nego što su oni pobedili”, kaže za Sport klub Goran Stevanović, tadašnji prvotimac crno-belih.
Pošlo je po zlu od starta, a taman kada se činilo da se Partizan oslabađa pritiska, Đorđević je poslao loptu u sopstvenu mrežu. Trgao se tim Fahrudina Jusufija u drugom poluvremenu, propušteno je nekoliko prilika, da bi Ilijadi u 82. minutu postavio konačni rezultat.
**************************
Fljamurtari – Partizan 2:0
Đorđević 30 (ag), Ilijadi 82
Fljamurtari: Arapi, Petro Ruči, Čipi, Iljadi, Taho, Kušta, Vasil Ruči (Daulja 70′), Ferko, Zijai (Memuši 65′), Bubeći, Đondeda.
Partizan: Omerović, Bajović, Đorđević, Vermezović, Katanec, Radanović, Smajić, Stevanović, Vokri, Klinčarski (Kolb 65′), Vučićević (Milorad Bajović 75′).
***************************
Oprez je sada bio na snazi, ali ne i panika – Partizan je i dalje bio favorit i mnogo bolji tim. Ipak, i unutar ekipe bilo je nesuglasica između trenera i Milka Đurovskog, pa je napadač zamenjen već u 35. minutu revanša.
“Na prvu utakmicu nisam ni putovao, a u drugoj sam bio samo 20 minuta na terenu (35, prim. aut). Jusufi je imao nameru da me ponizi, a ja sam izašao, istuširao se i otišao kući, uopšte nisam znao rezultat do kraja meča. Posle sam video da smo ispali – bili smo bolji od njih, imali smo mnogo šansi, ali dadoše nam neki gol, čovek šutnuo u rašlje, šta da se radi… Mislim da je Jusufi izgubio tu utakmicu – da sam igrao, možda bismo i pobedili jer smo imali mnogo prilika. Taj potez Jusufiju se vratio kao bumerang”,ističe Đurovski za Sport klub i dodaje:
“Nikada to nismo raspravili… Ljudi su za mene govorili da sam ovakav ili onakav, ali ja se nikad nisam svađao sa trenerom ili sa saigračima, jedino sa navijačima. Malo posle te utakmice otišao sam u vojsku, on je bio jedan od razloga za to, a po mom povratku Jusufi već nije bio u klubu. Hvalio me je na pripremama, ja sam davao golove, ali posle se nešto promenilo. Verovatno je bio pod pritiskom uprave da me stavi da igram u tom revanšu, ali me je brzo izvadio. Sećam se kao danas – Lončar je bio na njegovoj strani, a Zečević protiv njega, bilo je to vreme kada se odlučivalo ko će da preuzme, vojska ili policija, ali da ne ulazim sad u to”.
Jusufi je nedavno za Sportski žurnal rekao da se Đurovski ponašao kao razmaženo dete, da je stalno kasnio, a i jeste pitanje koliko je njegovo odsustvo uticalo na krajnji ishod. Uostalom, Partizan je imao veliki broj prilika, bio nadmoćan tokom celog susreta, ali lopta više od dvaput nije htela u gol.
I onda je došao 76. minut i ime Sokola Kušte koje je u decenijama koje su dolazile ostalo urezano u sećanje svih navijača crno-belih. Šut u gornji levi ugao, neodbranjiv, “puklo” je usred muka u Humskoj.
“Bili smo dobar tim, igrali sa najjačima i tu nije bio problem da priznamo da je rival bio bolji, ali izgubiti od Fljamurtarija… Albanska liga je u to vreme bila izuzetno slaba, nismo znali ni klubove ni ništa, to je verovatno i najteži poraz u istoriji Partizana. Trebalo je da ih pobedimo 5:0, 6:0, imali smo vrhunski tim sa Kataneceom, Vokrijem, Vučićevićem i ostalima”, ističe Đurovski.
***************************
Partizan – Fljamurtari 2:1
Stevanović 43 (pen), Vokri 60 – Kušta 76
Partizan: Omerović, Klinčarski, Đorđević, Vermezović, Radanović, Katanec, Smajić Stevanović (Šćepović 81′), Vokri, Milko Đurovski (Bajović 35′), Vučićević.
Fljamurtari Arapi, Petro Ruči (Memuši 65′), Čipi, Ilijadi, Taho, Kušta, Vasil Ruči (Ziu 55′), Ferko, Zijai, Bubeći, Đondeda.
****************************
Činjenica jeste da je Partizan bio favorit i da je potcenio rivala, ali isto tako je činjenica da je to bilo zlatno doba ekipe Fljamurtarija – osamdesete godine 20. veka i izvanredni period koji je krunisan jedinom titulom nacionalnog prvaka 1991. godine.
Godinu dana pre tog susreta, Valonci su ispali od Barselone samo zbog pravila gola u gostima – Fljamurtari je poveo 1:0, kod kuće, ali je Esteban Vigo u 90. minutu sprečio senzaciju, da bi u revanšu posle 0:0 Barsa otišla dalje.
Posle trijumfa nad Partizanom, pod Fljamurtarijem je pao i nemački Aue, a zatim je usledila i nova eliminacija od Barselone. Na poluvremenu su Albanci u Španiji vodili 1:0, do kraja su izgubili 4:2, a u revanšu su golom famoznog Kušte pobedili 1:0. Ponovo više nego dostojan otpor, a u toj sezoni Fljamurtari je osvojio i Kup Albanije.
Pa uprkos svemu tome, tu eliminaciju bilo je teško progutati… Te sezone crno-beli su završili kao drugi u Prvenstvu Jugoslavije sa bodom zaostatka za Crvenom zvezdom, dok su u Kupu ispali već na startu od Iskre.
“Ne mogu da se setim jesmo li plakali posle meča, ali bilo je jako neprijatno i teško. U to vreme smo igrali veoma dobro u prvenstvu, Jusufi nas je odlično spremio i taktički i fizički, sve je išlo kako treba do toga. Ćak mislim da bismo napravili ozbiljan rezultat kasnije da smo prošli dalje tada – to je jedna od najboljih ekipa Partizana u istoriji, a ja sam bio tu deset godina i promenio sam mnogo generacija, tako da znam o čemu govorim”, naglašava Plavi Stevanović.
Uz velike pobede, brojni su i bolni porazi u istoriji Partizana. Gubilo se vrlo ubedljivo (Juventus 0:6, Dinamo Drezden, 0:6, Keln 1:5, KPR 2:6, Videoton 0:5, Kroacija 0:5), pekle su eliminacije od Artmedije, Šamroka, Petah Tikve… Ipak, dvomeč sa Fljamurtarijem biće najčešći odgovor na pitanje o najtežem poraz u istoriji.
“Ne znam da li je najteži, dogodio se i taj Šamrok, bilo je mnogo poraza, sport je to, pa i Novaku Đokoviću se desi da izgubi od 150. na svetu, nije to nikakava tragedija. Govorilo se da imamo fantastičnu ekipu, to nas je malo i ponelo, pa smo se opustili. Mi kao narod smo takvi – dižemo u nebesa i hvalimo više nego što treba kada ide, a kada padamo, padamo dublje nego što treba”,zaključuje Stevanović.
Zbog svega navedenog sadašnja generacija Partizana ima dug i prema prošlosti, a igra se i za budućnost jer nijednom navijaču crno-belih ne bi lako pao novi poraz u Albaniji i suparnička peckanja narednih godina.
