Prvi Španac u Partizanu Mark Valjente (31), učenik čuvene Barselonine “Masije”, posle desetak dana boravka u crno-belom taboru nema nikakvu dilemu. Izabrao je pravu sredinu za nastavak karijere i pored činjenice da uz srpski fudbal idu i “etikete” koje nisu pozitivne. Najpre one vezane za stanje terena u našem elitnom fudbalskom rangu.
– Ako teren nije dobar, šta je tu je, moraću da se naviknem. S tim sam se susretao i u Belgiji posle kiša. Kakav god da je teren, moraš da se adaptiraš i daš sve od sebe. Iz razgovora sa svima u klubu sam stekao utisak da se sve vrti oko Partizana i Zvezde, ali slično je i u Španiji gde su uvek u žiži Barselona i Real – počeo je priču Valjente.
Po dolasku u bazu crno-belih u Ptuju Valjente je delovao prilično rezervisano, ali je brzo “pohvatao konce” i postao punopravni član Partizanove familije.
– Od početka osećam i vidim da sam došao u veliki klub. Vidim po atmosferi da je sve onako kako bi trebalo da bude. Trudim se da se brzo uklopim i, što je još važnije, da se fizičko dobro pripremim što pre je moguće. Sada nisam na 100 odsto snage, ipak, važno je spremiti se za celu sezonu.
Iskusni štoper je otkrio da velike zasluge za njegovu odluku da Srbiju izabere kao novu destinaciju u karijeri ima Vladimir Stojković.
– Kada je Partizan počeo da se interesuje, pričao sam sa Stojkovićem, s kojim sam igrao godinu dana u Haifi. Ispričao mi je sve najbolje i on je jedan od razloga zbog kojih sam došao u Beograd.
Fudbalski putevi su čudni, pa tako i Valjente priznaje da ne tako davno nije ni pomišljao da će jednog dana živeti i raditi u Beogradu.
– Pre tri-četiri godine i da mi je neko rekao da ću igrati u Izraelu i Srbiji rekao bih mu da je lud. Volim da posećujem nova mesta, stičem iskustva. Biće ovde dobro i supruzi i sinu od pet godina, ne sumnjam da ćemo uživati – zaključio je defanzivac po ukusu Partizanovog šefa struke Miroslava Đukića.
PRIJATELj SA FABREGASOM
DESETOGODIŠNjE iskustvo iz Barselone je nešto čega se Valjente uvek rado priseti.
– Došao sam u “Masiju” sa 10 godina. Svi u porodici smo veliki navijači Barselone. Tamo sam odrastao, naučio sve o životu, ne samo o fudbalu. Šest godina sam proveo sa Pikeom i Fabregasom, koji mi je bio cimer. Teško je sa svima održavati kontakte, vidimo se povremeno i prisetimo se dana iz mlađih kategorija.
Tekst preuzet sa portala Večernje novosti
