Kad govorimo o istinskoj veličini, o ljubavi koja ne staje, o dresu koji se ne nosi nego se živi – tada govorimo o Momčilu Moci Vukotiću.
O čoveku koji je bio mnogo više od igrača. Bio je duša Partizana.
Danas, kada nažalost više nije među nama, još jače osećamo koliki je trag ostavio. Njegovo ime je uklesano u temelje našeg kluba, u svaku travku Topčiderskog brda, u svaki uzdah tribina koje su ga obožavale.
Moca Vukotić nije bio samo vrhunski fudbaler – bio je umetnik sa loptom. Njegovo kretanje, pregled igre, osećaj za gol i asistenciju – sve je to činilo da Partizan pod njegovim vođstvom diše drugačije, lepše, ponosnije.
Iako je prošao kroz decenije promena i izazova, ono što je ostalo nepromenjeno jeste – Mocina vernost crno-belima.
Rođen za Partizan, odrastao uz Partizan, živeo Partizan i otišao kao njegov simbol.
Za prvi tim Partizana odigrao je 791 utakmicu i postigao 306 golova.
Te brojke same po sebi govore o njegovoj veličini, ali one ne mogu uhvatiti ono najvažnije – ljubav. Ljubav prema klubu, prema dresu, prema svakom detetu koje je na tribinama sanjalo da bude baš kao Moca.
I danas, njegovo ime odzvanja stadionom kad crno-beli izađu na teren.
Njegova slika živi u svakom detetu koje nauči šta znači biti Partizanovac – častan, pošten, nepokolebljiv.
Moca nije otišao.
On je i dalje tu – u pesmama, u pričama, u srcima.
U svakom dodavanju, svakom golu, svakom zagrljaju na tribinama.
Jer legende Partizana nikada ne odlaze.
Hvala ti, kapitenu.
Zauvek ćeš biti deo nas.
Jednom Partizan – zauvek Partizan!
Goran Bošković
VOLIMPARTIZAN.RS
