Đukićev stariji sin Viktor (27) živi u Španiji i zabavlja sa tamošnjom devojkom, dok je Vladica stanovnik Mančestera u Engleskoj, a devojka mu je Ruskinja.
Zanimljivo, obe Đukićeve snajke imaju isto ime – Elena. Njih dve će prvi put u životu posetiti Štitar, gde njihov tast ima rodnu kuću i veliko imanje. Upravo tu je, u društvu supruge Svetlane, kovao taktiku koja je Partizanu ove sezone donela plasman u šesnaestinu finala Lige Evrope i prvo evropsko proleće nakon 13 godina.
Kako ćete provesti novogodišnje praznike?
– Planirali smo porodičnu varijantu. Biću u mom Štitaru kod Šapca, okuplja se cela porodica, oko ogromne jelke. Supruga Ceca to voli da obeleži. Ceo život smo živeli familijarno, mnogo smo vezani. Dolaze nam sinovi Viktor i Vladica. Imamo dve divne snajke, njihove devojke, Špankinju i Ruskinju. Obožavamo ih, one su deo naše familije. Obe se zovu Elene.
Imaju li sinovi ambiciju da kao vi budu uspešni treneri?
– Ne žele da budu treneri, ali su u fudbalu. Rade u fudbalskim menadžerskim agencijama, Vladica u Mančesteru, Viktor u Valensiji. Oni su u fudbalskom svetu, to je svet koji vole. Kad smo razdvojeni, čujemo se svako veče, a tema je uvek fudbal.
Zaista, taj sport nas zbližava. Oba sina se interesuju kako igra moja ekipa, gde god sam bio trener.
Idete li u Štitar u toku sezone, budući da nije daleko od Beograda?
– Odem kad god mogu, nije daleko od Beograda, na nekih sat i po vremena vožnje kolima. Tamo se opustim i odmorim. Nekad radim video-analizu. Ja sam čovek koji voli prirodu i miran ambijent. U Štitaru imam svoj mir. To je moje selo, iako moji roditelji nisu tu oduvek bili. Oni su u Štitar došli iz Selanca kod Ljubovije, doselili su se 1965. godine.
TwitterViktor sa devojkom Elenom
Možete li da uporedite vaš život u Srbiji i Španiji i pritisak u Partizanu i Valensiji?
Imam prelepe uspomene iz Španije. Ja sam u Španiji presrećan, predivno su me tretirali. Tamo sam živeo 25 godina, ali Srbija je moja zemlja. Došao sam ovde da napravimo dobre stvari sa srpskim fudbalom. U Partizanu je veći pritisak, sigurno. Veliki smo klub, u svaku utakmicu ulazimo s lošim rezultatom. Za nas je nerešen rezultat loš rezultat. Ogroman je pritisak, u svakoj utakmici ide se na pobedu.
Kako ste podnosili kada su vam navijači tokom polusezone skandirali “Đukiću, odlazi”?
– Fudbal je strast ovde. I mnogo puta ljudi reaguju emotivno. Profesionalac sam i sve shvatam. Ovde u svakom trenutku morate da znate kako da se izdignete iz tog pritiska. Kao trener morate da znate u svakom trenutku i kako razmišlja fudbaler, i navijač, uprava, novinari… I da budete sposobni da sve to izbalansirate. Morate da ujedinite brojne faktore da biste se bavili ovim poslom.
Kakav Partizan obećavate na proleće?
– Verujem u ekipu, klub, navijače. Imamo snage da budemo prvaci države. Naša obaveza je da se borimo za sve trofeje. Sa Zvezdom možemo da igramo, da stignemo ovaj bodovni zaostatak. Bodovi se dele, Zvezda ima teži raspored, igra protiv ekipa iz gornjeg dela tabele. Biće još mnogo borbe i u Ligi Evrope protiv Viktorije Plzenj.
TwitterPONOSNA MAJKA Ceca i Viktor Đukić
Da li biste ponovo prihvatili da budete selektor Srbije posle otkaza koji ste dobili 2008. godine na toj poziciji?
– To se nikad ne zna. Srbija je moja zemlja. Tad sam imao neprijatno iskustvo. Na primer, uđem u konflikt s Toletom Karadžićem jer nisam hteo da dozvolim Fejsi da igra za Partizan. To nisam mogao da dozvolim jer bi onda mnogi igrači to isto hteli. Da sam dozvolio Fejsi, došlo bi do raspada, to bi bio cirkus. Kad sam se vratio, koferi su mi već bili spakovani. Srbija je uvek bila iznad svih, kao i Partizan.
PORODIČNA OAZA Đukićevo imanje u Štitaru kraj Šapca
Tekst i foto : Informer sport
