Miralem Sulejmani vratio se u Partizan i dobio je zadatak brige o omladinskoj školi crno-belih, te da je vrati na staze stare slave. Prihvatio je Sulejmani i da trenutno radi bez plate, preuzeo je funkciju direktora Partizanove škole, uz prefiks vršioca dužnosti, a u intervjuu za Meridian sport dotakao se brojnih zanimljivih tema.
Tekst Meridian sporta prenosimo u celosti:
– U Humskoj su čekali na promene kao ozebao sunce i, kada je dogorelo do nokata, desilo se ono što su svi navijači priželjkivali. Veoma teškog posla prihvatila se Radna grupa na čelu sa Rasimom Ljajićem, koji je sa sobom u timu doveo dve fudbalske veličine – Predraga Mijatovića i Danka Lazovića.
Ipak, na promene je mirisalo već tokom letaveć tokom leta. Povod za slutnje boljih dana između ostalog bio je povratak Miralema Sulejmanija, koji je okačio kopačke o klin i prihvatio da se vrati u matični klub. Vezni fudbaler bogate biografije nije se crno-belima odužio na terenu, već sa 18 godina je potpisao ugovor sa Herenvenom i preselio se u Holandiju, međutim nikad nije iz podsvesti potisnuo osećaj dugovanja prema Partizanu, u koji se vratio upravo uz isključivu želju da pomogne i na svoj način uzvrati klubu za pruženo u tinejdžerskim danima.
Promene među crno-belima inicirale su i prekomandu na novu poziciju nekadašnjeg reprezentativca. Dobio je zadatak brige o omladinskoj školi i odgovornost da počne proces stabilizacije, sa ciljem da je vrate na evropsku mapu.
Nasledivši Vanju Radinovića, Sulejmani je preuzeo funkciju direktora Partizanove škole, uz prefiks vršioca dužnosti, međutim, ne bi bilo iznenađenje da dobije trajno posao na tom mestu. Kraj sezone za mlađe kategorije bio je povod za za rezime ostvarenog i svođenje prvih utisaka, te je Sulejmani u velikom intervjuu za Meridian sport govorio o svim aktuelnim temama u Zemunelu i Humskoj.
“Posao jeste kompleksan, ali je prelepo raditi sa najvećim talentima u Srbiji. Veliki je izazov iz moje perspektive jer sam i ja prošao Partizanovu školu, od baze preko omladinaca pa do Teleoptika i prvog tima. Veoma sam motivisan i preda mnom je veliki izazov posle igračke karijere.”
Rezultatski, omladinci pod vođstvom Milana Lole Smiljanića su prilično podbacili i zauzimaju 12. mesto na tabeli, a kadeti koje predvodi Miroslav Vulićević su jesenji deo završili na trećoj poziciji, dok im prvoplasirana Crvena zvezda beži devet bodova.
“Kada su u pitanju rezultati, treba uzeti u obzir da je pet, šest igrača iz omladinskog tima na početku sezone prebačeno da igra za Teleoptik. Neki su prešli i u prvi tim… Rezultat jeste bitan, ali ne i najbitniji. Nama je najbitnije da u tom uzrastu imamo talentovanu decu i da što više njih zaigra za prvi tim, da li kroz Teleoptik ili direktno. Reziltatski sigurno da smo nezadovoljni, kako mi koji vodimo školu, tako i stručni štab. Videćemo da pauzu iskoristimo da analiziramo sve na najbolji mogući način i da vidimo šta možemo da donesemo u drugom delu sezone”.
Pojavljivale su se određene informacije da će biti reorganizacije što se tiče trenerskog kadra u omladinskoj školi, a jedne od promena su bile povratak Slađana Šćepovića, koji je postao mentor Smiljaniću, kao i povratak Zvonka Varge, zaduženog za bazu, odnosno igrače do 12 godina.
“Šćepa je bio tu, radio je kao skaut i smatramo da njegovo iskustvo i sve što može da donese treneru kakav je Lola je veoma dragoceno. Smiljanić je mlad trener, potreban mu je savet i nemam dilemu da će Šćepović predstavljati veliku pomoć. Priključio se sada dve, tri utakmice pred kraj polusezone. Smatramo da će miks mladosti i iskustva doći do izražaja u drugoom delu sezone. Što se tiče trenera, kadar koji je tu – ostaće do juna. Svako će imati šansu da se pokaže kroz rad sa decom. Pratili smo i pratićemo do kraja sezone rad, pa ćemo videti gde smo.”
Počeo je Partizan da obnavlja saradnju sa Teleoptikom i da šalje najtalentovanije igrače da se kale u seniorskom fudbalu, a jedna od ambicija u crno-beloj radionici je plasman Optičara u Prvu ligu Srbije, kako bi mladi mogli dodatno da se približe kvalitetu elitnog ranga.
“Ipak je veliki iskorak preći direktno iz omladinaca u prvi tim Partizana. Potrebno je osetiti seniorski fudbal kroz Teloptik i Teleoptik ne sme da se shvata kao neka vrsta degradacije, kako u prvom timu, tako i u mlađim selekcijama. Deca nisu ista, neko je dominantnije građe, neko je tehnički bolji… Teleoptik je potrebno gledati kao deo razvojnog puta zahvaljujući kojem će sva naša deca imati minutažu. Mnogo bi nam olakšalo da Teleoptik uđe u viši rang. Treba vratiti taj osećaj da omladinci i kadeti zaigraju za prvi tim Teleoptika i da to bude neki razvojni put mladih. Razmišljaće se u budućnosti na tu temu.”
S obzirom na to da je prošao čitavu školu crno-belih, Sulejmani je u prilici da napravi određenu paralelu kako je izgledala tada, a kako sada i šta je potrebno da se promeni, ili vrati iz tog perioda.
“Fudbal se menja, intenzitet igre je na veoma visokom nivou. Još u to vreme, kad smo bili deca, bili smo učesnici turnira po Evropi i igrali smo protiv velikih klubova. Šta je meni ostalo u sećanju je da smo tehnički bili dominantniji od svih, ali što se tiče intenziteta u igri bilo je drugačije. Kada se spoje tehnika i intenzitet, vidomo koji je to nivo. Nije samo u pitanju intenzitet trčanja, već i intenzitet pasa, otkrivanja… Fudbal napreduje iz godine u godinu i sada je intenzitet došao do izražaja, potrebno je raditi na tome.”
Od dolaska novih ljudi u klub, akcenat je na povratku omladinske škole na zdrave noge.
“Ima dece… Potrebno je razvijati ih. Fudbal raste. Ponavljam se, ali intenzitet je bitan. Omladinci i kadeti već u tim selekcijama moraju da osete visok nivo fudbala. Imamo plan vezano i za individualne treninge. Radićemo sve kako bi nam se deca što bolje razvijala. Baza nam je najbitniji deo, jer su sada kadeti i omladinci praktično već prvotimci i nema mnogo prostora za rad sa njima. Potrebno je krenuti od baze i postaviti zdrave temelje.”
Ipak, u ovo vreme i ostali klubovi ulaži u svoje akademije, a posao Partizanu dodatno otežava i finansijski nadmoćnija Zvezda, koja aktuelnu dominaciju koristi da privoli igrače u njenu školu.
“Partizanova škola ima identitet i to treba zadržati. Jedna je od najboljih akademija u Evropi. Gde god sam išao svi su znali kakva je Partizanova škola… Po rezultatima na inostranim turnirima, ali i rezultatima. Buđenje ostalih klubova kada je u pitanju rad sa mladima je pozitivna stvar, konkurencija je veća što je dobro.”
Imao je sreću Sulejmani da je tokom igračke karijere nosio dres Ajaksa i Benfike, koji gotovo svake sezone izbace nekog igrača iz sopstvenih redova i potom ga prodaju za ogroman novac.
“Ajaks i Benfika su klubovi poznati prvenstveno po omladinskoj školi. Ajaks je osvojio Ligu šampiona sa igračima poniklim u svojoj školi. I dok sam bio igrač zanimale su me sve te stvari poput rada škole, razgovarao sam dosta sa skautima, skupljao iskustva od ljudi koji su u tim sferama na najvišem nivou. I sada imam kontakt sa dosta ljudi, prikupljam informacije i gledam da svo iskustvo prenesem na našu školu.”
U mlađim kategorijama je bivši ofanzivac imao priliku da radi sa Igorom Spasićem i Zvonkom Živkovićem, stručnjacima dokazanim u radu sa mladim igračima, te je iskoristio priliku da se konsultuje sa njima.
“To su sve ljudi od kojih smo učili. Fenomenalni treneri. Pričao sam sa Zvonkom Živkovićem, sa Spasićem sam se i video, dogovorili smo se da sednemo i popričamo malo. Saveta ne manjka i zaista hoću da poslušam ljude koji su mnogo prošli i koji mogu savetom da pomognu. Otvoren sam za svaku priču.”
Sulejmani je veoma mlad otišao iz Humske, a taj trend se nastavio i posle njega, te nije redak scenario da se igrači opredele da i pre debija za prvi tim sreću potraže u inostranstvu.
“Jedan sam od igrača koji je otišao rano iz kluba. Nisam odigrao 50 utakmica u prvom timu, ali ne bih da se vraćam na taj period. Iskustvo koje sam imao kao igrač će mi pomoći da zadržimo našu decu.”
Evidentno je da ima dobru saradnju sa Predragom Mijatovićem i Dankom Lazovićem, što može da pomogne u narednom periodu kada budu neki novi klinci priključivani u prvi tim.
“Bez podrške Danka i gospodina Mijatovića bi bilo teže. Oni su svesni kakav kvalitet ima Partizanova škola i njihova podrška mnogo znači, onda je lakše i raditi. Suvišno je i pričati o veličini Mijatovića. Kroz priču sa njim shvatite da je na drugom nivou. Može mnogo da se nauči od njega, od Danka takođe. Lazovića poznajem još iz igračkih dana i uvek smo imali odličnu komunikaciju. Gospodina Mijatovića takođe poznajem od ranije i privilegija mi je da sarađujem sa ljudima kao što su oni.”
Neprestano je na vezi sa vodećim dvojcem u sportskom sektoru, što je preduslov za produktivnu saradnju.
“Svakodnevno razgovaramo vezano za omladinsku školu. Nenad Marinković i ja smo svakodnevno na Teleoptiku i oni su upućeni u naš rad na svakodnevnom nivou. Imamo podršku i ona znači. Imamo slobodu, ali se o svemu se informišemo sa njima, konsultujemo i imamo zaista super komunikaciju. Sve funkcioniše kako treba.”
Sulejmani je stigao na mesto prvog skauta Partizana, ali na talasu promena pomeren je na mesto direktora omladinske škole.
“Volim da radim. Igrao sam fudbal ceo život i stvarno sam zahvalan što sam bio deo klubova sa sjajnim školama, koji fenomenalno rade sa mladim igračima. Pokušavam sa prenesem stečeno iskustvo. Nemoguće je bilo koga iskopirati 100%, jer su deca i mentalitet različiti. Vidim sebe ovde gde sam sada, smatram da mogu, ne samo ja već i svi ljudi zaduženi za Partizanovu školu. Razgovarao sam sa Dankom Lazovićem i Predragom Mijatovićem i imamo ista gledišta i ciljeve, smatramo da je neophodno da Partizan ima što više dece iz svoje škole u prvom timu i da budu njegova okosnica.”
Prefiks VD, gledajući sa strane, para oči, ali prvi čovek Partizanove radionice ističe da lično nema problem sa istim.
“Iskreno, funkcija za mene ne znači ništa. Stvarno hoću da radim. Motivisan sam. Ljudi komentarišu da sam mlad završio karijeru, ali sam ja stavio tačku na to poglavlje. Moglo je i bolje, ali sam zadovoljan karijerom. Idemo dalje, 100% sam tu i željan sam rada. Velika je odgovornost na ovom mestu, ali ja ne gledam tako i verujem u rad.”
Ciljevi na kompleksnom putu jasno su definisani.
“Za sada mi je želja da što više dece iz omladinskog pogona vidim u prvom timu. Mita Janković, Ognjen Ugrišić, Zoran Alilović, Dule Jovanović… Svi su oni došli iz naše škole. Glavni cilj je da ih bude što više i da na neki način pravimo probleme treneru prvog tima, da je na slatkim mukama.”
Prilikom osvrta na događaje u prethodnih šest meseci neizbežna tema je bila i sama Sulejmanijeva odluka da stavi tačku na igračku karijeru i u potpuno novoj ulozi se okuša u Humskoj.
“Došao sam u klub početkom jula. Odjednom se pojavila opcija. Hteo sam da radim. Znate i sami šta se dešavalo oko licenciranja za Drugu ligu Železničara i to mi je teško palo. Želeo sam da odigram još jednu sezonu, ali se to nije desilo. Klub je ostao u Srpskoj ligi Vojvodina, a Partizan se pojavio kao opcija. Želeo sam da radim i ispalo je super. Nisam hteo da pravim veliku pauzu jer sam je pravio pre dolaska u Železničar. Godinu i po dana nije bilo treninga, bio je to malo teži period za mene, ali se otvorio neki drugi život – imao sam više vremena za decu. Nisam imao toliko vremena za porodicu kao fudbaler i prijalo mi je da sam više sa njima, ali čovek sam koji želi i hoće da radi. Pojavila se opcija da budem skaut u Partizanu, prihvatio sam i tu sam.”
Iako su navijači priželjkivali da ga vide ponovo u crno-belom dresu, kako postiže golove i donosi trofeje, na kraju im se nije ispunila želja.
“Bila je nekoliko puta aktuelna priča da se vratim, u periodu kada smo igrali Ligu Evrope. Bili smo u grupnoj fazi sa Partizanom i tada je ta tema bila aktuelna, ali nije realizovana. U tom periodu mi je isticao ugovor sa Jang Bojsom i već sam bio u završnim pregovorima da produžim ugovor… Tajming nije bio dobar i ostaje žal. Sa druge strane, sada sam tu u drugoj svrsi. Nisam ostavio dublji trag kao igrač i motivisan sam da radom i iskustvom doprinesem na drugi način.”
Letnji prelazni rok je izazvao dosta diskusija kod navijača. I može se reći da nije prošao kako treba. Izostalo je dovođenje centarfora, a utisak je da je učinak Partizana na fudbalskoj pijaci najbolje oslikan kroz kontrast u vidu Ibrahima Zubairua i Žoaa Grimalda.
“Mnogo novih igrača je došlo, to je najteži posao za trenera. Teško je uklopiti sve u ekipu, kada imaš malo vremena. Nije lako. Skauting tim i ja smo radili svoj posao, nismo mnogo uticali na prelazni rok. Zubairu je već bio u Srbiji, adaptirao se na novu kulturu… Nije mu bilo lako na početku, ali vidim da je nadošao. U dobroj je formi, mlad je igrač, vreme je pred njim. Grimaldo je stigao sa drugog kontinenta, sigurno da mu nije lako, ali Partizan je veliki klub i očekuju se odmah rezultati. Ne bih mnogo ulazio u to, nije deo mog posla. Ipak, ima određeni kvalitet, nije ga još pokazao, potrebno je samo da nastavi da radi.”
Stigao je Sulejmani u mandatu prethodne uprave, međutim, našao je zajednički jezik sa novom i brzo prionuo na rad. Koliko mu znači klub, pokazao je i primerom, te se odrekao primanja do kraja sezone.
“Promene u rukovodstvu su se osetile u strukturama kluba, kako ne. Sijaset ljudi je otišlo. Ja sam tu, radim posao najbolje što mogu i znam. Ne volim da pričam o odluci da se odreknem plate, ali svestan sam situacije u klubu. Osećam potrebu da pomognem Partizanu, jer mu je stvarno neophodna pomoć. Samo želim da radim, motivisan sam. Želim da i na taj način doprinesem, ne samo finansijski.”
O tituli u ovakvoj situaciji deluje da je preambiciozno i razmišljati. Probaće sportski sektor da popravi igrački kadar i dovede kvalitetnog trenera, te da napadne trofej u Kupu Srbije, a zatim u narednoj sezoni da vrati u potpunosti ambicije kakve dolikuju Partizanu.
“Dugačak je proces, biće potrebno vreme da se sve stabilizuje. Partizan je klub koji ne može da čeka. Mi od ovoga bolje nemamo i neophodno je izvući najbolje iz ekipe. Cilj je da se do kraja sezone osvoji neki trofej, da se pobedi svaka utakmica i da takmičarsku godinu završimo sa što više igrača iz omladinske škole. Veća motivacija od toga da radiš u Partizanu mislim da ne postoji. Igrao sam Ligu šampiona kao igrač, to je vrh takmičenja u Evropi, ali potrebno je mnogo rada da bismo opet dostigli taj nivo. Verujem da ćemo uspeti u tome.”
U Evropi se granica za debi mladog igrača u sve većoj meri spušta, pa smo svedoci da fudbaleri već u kadetima debituju za prvi tim. U Srbiji, je, pak, malo drugačije.
“U vreme kada sam bio omladinac, ulazilo se u prvi tim i debitovalo sa 16 godina. To se sada malo pomerilo, ali godine su samo broj, dobar igrač je dobar igrač. Neophodno je da se gleda kvalitet i da li je dete po mentalnom sklopu spremno da zaigra za prvi tim. Barselonin Jamal, o kojem govori čitav fudbalski svet, je pokazao da je to tako. Nemam problem da igrač uđe u prvi tim veoma mlad ako je supertalentovan i boriću se da mladi igrači što pre dobiju šansu.”
Dotakao se rukovodilac crno-bele akademije i smanjenja lige, koja će od 2026. godine brojati 12 klubova.
“Smanjenje lige je prava stvar. Bio sam u Švajcarskoj gde je bilo deset klubova u prvenstvu. Igrao se četvorokružni sistem. Konkurencija će biti veća i samim tim kvalitetnija liga.”
Pred kraj razgovora, dotakli smo se i kvalifikacija za Mundijal, te rivala koje je Srbija izvukla – Engleska, Albanija, Letonija i Andora.
“Danas svi igraju fudbal, grupa nije uopšte laka. Engleska je favorit, ali to je samo na papiru. Ekipa je u Ligi nacija pokazala da može, ide sve u dobrom smeru. Fudbal je živa igra, ne treba odustajati. Potrebno je težiti prvom mestu i direktnom plasmanu. Igrali smo sa Engleskom na Evropskom prvenstvu i pokazali smo da možemo da se nosimo sa njom. Raduje me da vidim sve više mladih igrača u reprezentaciji, dolazi do smene generacija. To je pozitivna stvar, jer će igrati zajedno narednih deset godina.”
Imao je i poruku za navijače.
“Zahvalio bih se klubu na ukazanoj šansi i daću sve od sebe da je opravdam. Potrebna nam je podrška navijača jer se bez njih ne može. Oni su uvek bili 12. igrač Partizana i verujem da prepoznaju situaciju u kakvoj se nalazimo“, zaključio je Sulejmani u vedrom tonu razgovor za Meridian sport.
Originalni članak: Kurir sport.rs
