Trebalo je da sinoćnji meč bude kruna Partizanove sezone, da se ona oceni uspešnom, bez obzira što titula prvaka ponovo nije osvojena, ali…
Porazom u penal-seriji finala Kupa od Vojvodine u Nišu (2-2/6-4), Partizan je neuspešno završio sezonu, skraćenu zbog pandemije koronavirusa.
Ne samo što je ostao i bez drugog domaćeg trofeja, koji je osvajao četiri puta uzastopno, Partizan je sebi zakomplikovao i evropski put, koji će umesto tek 17. septembra, morati da započne dvadesetak dana ranije, 27. avgusta, utakmicom prvog kola kvalifikacija za LE.
Zbog toga će tokom leta crno-beli moraju da ubrzaju aktivnosti na pripremama i kadrovskim promenama u ekipi za narednu sezonu, u kojoj će prvi veliki cilj biti novi plasman u grupnu fazu Lige Evrope.
Trener Savo Milošević sinoć nije želeo da razgovara sa novinarima, ali nema sumnje da će narednih dana izneti svoja razmišljanja i dalje planove sa klubom iz Humske.
Do tada, prilika je da se osvrnemo na njegov dosadašnji učinak na klupi Partizana, od marta prošle godine, kada je u nezavidnoj situaciji nasledio Zorana Batu Mirkovića i debitovao porazom od Napretka u Kruševcu (1:0).
Za tih, nešto duže od godinu dana, Milošević je u zvaničnim, takmičarskim mečevima vodio ekipu Partizana ukupno 60 puta.
Posmatrajući samo brojke, ostvario je sa crno-belima 38 pobeda, uz osam remija i 14 poraza i gol razliku 127-61.
Ali, u tih 60 utakmica, Milošević je uspeo da prošle godine osvoji Kup pobedom nad Crvenom zvezdom na ”Marakani” (1:0), potom je prošlog leta uveo Partizan u grupnu fazu Lige Evrope, a uporedo s tim je promenio način igre svog tima, ali i napravio nekoliko iznenađujućih kadrovskih promena.
Pre svega se to odnosi na Sejdubu Sumu, koga je od potpunog promašaja vratio u fudbalski život, pa je omaleni Gvinejac u minuloj sezoni uglavnom pokazivao ono zbog čega je i doveden.
Na domaćoj sceni, Milošević se ove sezone može pohvaliti odličnim učinkom u ”večitim derbijima”. Osim prošlosezonskog poraza od 2:1 na ”Marakani” u svom prvom trenerskom ”večitom derbiju”, Milošević je dva puta nadmudrio svoje kolege sa ”Marakane”, oba puta u Humskoj, jesenas 2:0 u prvenstvu i nedavno u polufinalu Kupa (1:0), a u prvenstvenom meču na ”Marakani” bilo je 0:0.
–
Međutim, kao što je to bio slučaj sa njegovim prethodnicima Đukićem i Mirkovićem, previše bodova se ”prosipalo” širom Srbije, u duelima sa manje atraktivnim rivalima.
Ali, ono što se navijačima dopalo jeste to da Partizan ponovo ima dopadljivu igru, što nije bio slučaj u par prethodnih godina, što je Milošević pogodio sa pojačanjima od kojih bi Partizan već ovog leta mogao sjajno da zaradi, uz veliko poverenje najtalentovanijim igračima, pa će posle Strahinje Pavlovića i Filip Stevanović ovog leta biti na meti najvećih evropskih klubova.
Zbog toga ne bi trebalo da se postavlja pitanje poverenja Miloševiću, jer do njegovog dolaska, prodaje igrača za 10-15 miliona evra bile su misaona imenica, a sada bi to moglo da se dešava u seriji, ukoliko posle Strahinje Pavlovića, i Filip Stevanović ili Sadik budu dobili dozvole za odlazak.
–
Zaista malo je Partizanu nedostajalo da od razočaravajućeg, učinak bude izvanredan, bez obzira za izgubljenu šampionsku trku. Samo da su crno-beli izdržali onih par minuta u Alkmaru i izborili evropsko proleće, ili da su sinoć protiv Vojvodine imali više sreće u penal-ruletu.
Ali, lekcije iz tih mečeva, kao i nekih drugih, moraće da se nauče i da se takve stvari ne ponavljaju u sledećoj sezoni.
Tekst preuzet sa portala Sportske net
