Krajem marta, kada je seo na užarenu klupu Partizana, posle samo petnaestak minuta debija u Kruševcu, sa tribina se čulo: “Savo, odlazi”
Krajem marta, kada je seo na užarenu klupu Partizana, posle samo petnaestak minuta debija u Kruševcu, sa tribina se čulo: “Savo, odlazi”. Danas, devet meseci kasnije, mnogo je više onih koji su spremni da uskliknu “Savo, majstore” i pored 11 bodova zaostatka za večitim rivalom i propuštene ogromne prilike za prezimljavanje na evropskoj sceni. Lepršav i efikasan fudbal je uspeo da nadjača sve parametre koji su obično u prvom planu i smatraju se najmerodavnijim.
– Ta prva utakmica u Kruševcu, kada se sa tribina čulo to što se čulo, meni i stručnom štabu možda je najviše pomogla. Napredak nam je umnogome otvorio oči, mnogo toga je iskristalisalo ko može, ko ne može, znatno nam je olakšalo i sprečilo kasnija lutanja. Da smo okrenuli, živeli bismo u zabludama koje bi nas mnogo više koštale. Nekad su porazi blagoslov.
Preuzimanje odgovornosti u veoma delikatnom trenutku i za klub i za ekipu su mnogi smatrali ludošću, pa se sa ove distance postavlja pitanje ko je u tom trenutku bio hrabriji – uprava ili Milošević koji je odlučio da mu prvi trenerski izazov bude jedan od najtežih.
– Rekao bih da smo podjednako bili hrabri u martu. Od 18 sam profesionalac, sada imam 46. Da nisam imao tu crtu ludila, nikad ne bih ništa uradio u životu. Moraš da budeš spreman da uvek budeš na granici ludila. To važi i za igrače. Da su normalni, ne bi bili toliko talentovani. Moraš da ih koriguješ, ali to neko ludilo ne smeš da im diraš. U ovom poslu moraš svaki dan da se baviš sa igračima.
Rezultati tokom jeseni često nisu pratili fudbalsku filozofiju Miloševića, koja se poklapa sa njegovim karakteristikama iz igračkih dana, a odnosi se na veoma ofanzivan stil igre.
– Nivo fudbala koji smo igrali u nekim utakmicama iznenađujući je za ljude kod nas. Podigli smo nivo brzine fudbala, a na tom nivou nema dosadnog fudbala, ne može da ga bude. Približili smo fudbal nekoj Evropi, bili su taktički disciplinovani, uspevali dosta zahteva da sprovedu u delo. Pod pritiskom smo uigravali tim i normalno je da dođe do padova. Nemoguće je izdržati 30 utakmica bez padova. Dobili smo analize Lige Evrope, naša statistika je frapantna. Od 48 ekipa smo među pet-šest. Poslednja analiza koju smo dobili kaže da smo najbolji smo u Ligi Evrope po ofanzivnoj tranziciji, nijedna ekipa nema toliko oduzetih lopti. Imali smo kapacitet i brzinu da iz srednje zone budemo veoma opasni po gol protivnika.
Kada se pogleda učinak Partizana u prethodnoj polusezoni u oči upada činjenica da praktično nije bilo promašaja prilikom angažovanja pojačanja iz inostranstva.
– Analizirali smo dosta svakog, stručni štab i ja, pa onda svi skauti u klubu, pa smo zajedno dolazili do rešenja. S obzirom na finansijsku situaciju, nismo mogli nešto mnogo, ali nismo smeli da promašimo. To bi trebalo stalno da bude praksa. Koliko je važno kakvi su igrači, jednako je bitno i kakav im je karakter, kakvi su kao ljudi. Naši stranci koliko su dali statistički još više su dali karakterno ekipi. Da je tu došlo do problema, teško da bismo preživeli.
Ako se izuzme iskusni Izraelac Bibras Natho, moglo bi se reći da ni sa ino-pojačanjima nije išlo baš glatko i bez muke.
– Sve je bilo logično, nikakva to nije naučna fantastika. Sadik je došao na pola priprema, nespreman, kasnio je tri nedelje. Na sve to je nezgrapan, nekako neharmoničan. Znali smo da će igrati kako može kad mu olakšaju noge. Asano je dva meseca imao povredu koja mu je dozvoljavala da igra, ali pod velikim bolom. Dobio je udarac protiv Malatije, pa ga je od oslanjanja posle boleo list druge noge. On na treninzima ima najmirniju završnicu, bilo je pitanje dana kada će se videti na utakmicama.
Za mnoge je najjači utisak jeseni nestvarno prosuta prednost od dva gola razlike sa igračem više protiv AZ Alkmara u Hagu.
– Nisam ništa doživeo kao tragediju. Sve je ukazivalo na to u martu da možemo da doživimo katastrofu. Uspeli smo za nekoliko meseci da povratimo ekipu, to finale Kupa nam je dosta pomoglo da nastavimo da radimo. Ulazak u Ligu Evrope je bio sudbinski bitan za sve nas. Negde mora da ti se vrati, kako dobro, tako i loše. Mi smo to negde ranije zaradili, pa smo imali i sreće protiv Moldea. Ta utakmica protiv Alkmara nije bila realna. Većina je očekivala laganih 3:0 za njih. I danas svi pričamo samo o tih pet minuta. Bio sam miran jer sam igrao stotine takvih utakmica. Iz nekog razloga se to desilo, psihološki pad je evidentno izazvala fizička potrošnja.
Trenutno su aktuelne teme vezane za prelazni rok, koje su u onom zvaničnom delu, koji ide u javnost, logično “pod ključem” kada se govori o imenima.
– Idealno bi bilo da 90 odsto tima imamo sad spremno za jul. U već namešten tim nije problem ubaciti još jednog-dvojicu. Mi sada imamo 80 odsto spreman tim za Evropu. Nedostaje nam još nekoliko igrača za rotaciju. U mnogo smo boljoj poziciji nego u julu, a sada i nemamo problem sa odlascima stranaca, oni bi tek trebalo da igraju još bolje. Imamo formiran i dobrim delom uigran tim. Ne smemo da lutamo, samo da popunimo nekoliko kockica i bitno je da to što dovodimo ne narušava ovo što imamo. Poslednju liniju moramo da osvežimo, tu je sve jasno, nije nikakva tajna. Kada je napadač u pitanju, rezon je da možda dovedemo našeg. Stranca sigurno nećemo sada jer ćemo imati manji broj utakmica. Moramo da imamo fizički igrača na toj poziciji, pošto je Gigić imao problem da ne može da prati promenu zahteva i brzinu – zaključio je Milošević.
Tekst preuzet sa portala Večernje novosti
