Kos stigao kući: “Kad sam dobio poziv Partizana, nisam bio svestan da je to dečački san”

Dve teške godine, povreda koja ga je držala sedam meseci van terena, raskid ugovora u Erlangenu — i onda poziv iz Beograda. Miloš Kos nije birао Partizan samo zato što mu se ukazala prilika. Birao ga je jer mu priča ima smisla: trofejni trener, Liga šampiona posle 13 godina, ambicija koja nije ostala samo na papiru. Levi bek reprezentacije Srbije sad je deo najvećeg rukometnog projekta koji je Humska videla u poslednje dve decenije, i to kao partizanovac koji je odmalena nosio crno-bele boje u srcu.U intervju za Mozzart sport Kos je izneo svoja očekivanja i utisaka koje ima u Crno-belom dresu.

Ukratko

• RK Partizan se vratio u Ligu šampiona posle 13 godina sa jednim od najjačih sastava u istoriji kluba.
• Miloš Kos dolazi posle turbulentnog perioda u Nemačkoj, ali je motivisan i zdrav — i vidi Partizan kao odskočnu dasku, ne kao bekstvo.
• Grupa sa Fikse Berlinom i Vespremom je najtežа moguća, ali Kos veruje da crno-beli mogu da budu konkurentni.

Zašto Partizan, a ne neki drugi korak napred

Kod transfera uvek postoji pitanje koje nije izrečeno: da li igrač dolazi po sopstvenoj volji ili zato što nije bilo boljih ponuda. Kos je na to odgovorio pre nego što je pitanje postavljeno.

— Krenula je priča tokom prošle sezone. U Nemačkoj sam zimus dobio raskid ugovora. U Erlangenu nisu iskoristili opciju da me zadrže još jednu sezonu. Pojavio se ambiciozan Partizanov projekat. Stigao je trener Raul Gonzales. Malo-pomalo, svidela mi se ta priča, kako klub raste, pa sam video sebe u tom projektu.

Iza ove izjave stoji nešto što se lako previdi: Kos nije rekao da nije imao izbora. Rekao je da je izabrao. A jedan od razloga je potpuno konkretan:

— Želeo sam da radim sa Raulom. To je trener koji je osvojio Ligu šampiona i po meni je jedan od najboljih trenera na svetu. Naravno, plus je što je on i selektor Srbije.

Gonzalesov dolazak u Partizan nije samo taktički argument — on je i reprezentativni. Za igrača koji želi da ostane u kombinacijama za Orlove, rad sa selektorom na klubaškom nivou nije zanemarljiv faktor.

Sedam meseci izvan terena i šta se iz toga uči

Kos je bio eksplicitan u proceni sopstvene situacije, bez ulepšavanja:

— Imao sam turbulentan period u poslednje dve godine. Prošle sezone su me povrede mučile. Bio sam sedam meseci van terena. Svakom u karijeri treba, da nazovemo taj korak nazad da bi u budućnosti napravio dva napred. Mada, mislim da nije ni korak nazad jer ću raditi sa najboljim trenerom, igrati Ligu šampiona, a tu je i Regionalna liga. Boriću se za trofeje, što nisam mogao u Erlangenu.

Ovo je jedna od retkih izjava u kojoj igrač prihvata vlastitu ranjivost, ali je ne koristi kao izgovor. Kos ne kaže da je sve idealno — kaže da je spreman. Razlika je važna, posebno za Partizan koji u ovoj sezoni ne može sebi da priušti igrača koji je samo fizički prisutan.

Kondicionu osnovu za ovo gradi Marko Isaković, kondicioni trener koji ostaje u stručnom štabu treću vezanu sezonu. Crno-beli su već u pogonu, pripremu obavljaju na Ubu dok je Banjica zauzeta zbog kadetskog Evropskog prvenstva, a ritam utakmica počinje krajem avgusta.

Fikse Berlin, Gidsel i realna procena grupe

Partizan je u Ligu šampiona vratio posle 13 godina, i to u grupu koja ne prašta naivnost. Fikse Berlin kao vicešampion Evrope, Vesprem kao večiti kandidat za titulu, Porto kao uvek neugodan rival. Kos ne pravi se da ne vidi koliko je to teško:

— Rivali su stvarno teški, ali mislim da možemo da budemo konkurentni, da ćemo da pokažemo da vredimo. Na treneru Raulu je sada da nas posloži kako bismo spremni dočekali početak sezone.

Dodatni sloj ove grupe je i detalj koji nije promakao: Fikse Berlin igra sa Mijajlom Marsenićem, kapitenom Orlova koji se afirmisao upravo u Partizanovom dresu. Taj duel neće biti samo rukometni — biće i lični, i simbolički.

Kuleš na istoj poziciji — rivalitet koji Kos ne prihvata kao problem

Na levom beku, Kos će deliti minutažu sa Vladislavom Kulešem, Belorusom koji je sa Kjelceom bio vicešampion Evrope i četiri sezone proveo u Bundesligi. Gonzales ima dva kvalitetna igrača za jednu poziciju — i to je dobar problem za trenera, ali pitanje za svakog od njih ponaosob.

Kos to gleda bez tenzije:

— Dolazimo obojica iz Bundeslige. Vladislav ima više iskustva, dobar je i kvalitetan igrač. Radujem se što ćemo da delimo istu poziciju. Nisam neko ko gaji rivalitet. Mislim da obojica treba da radimo na tome da Partizan pobeđuje i bolje izgleda.

Ovo može biti diplomatski odgovor, ali može biti i iskren. U timu koji ima toliko novih igrača — Kuleš, Lumbros, Migaljon, Vagner, Čordalija, Abutović, Papović, Mirković — jedini pravi klijent za frustraciju bila bi minutaža koja ne odgovara doprinosu. Za sada, Kos taj scenario ne uzima kao polazišnu tačku.

Partizan je skupio kadar koji na papiru nema premca u srpskom rukometu poslednjih dvadesetak godina. Sada počinje deo koji papir ne može da garantuje — uigravanje, fizička baza, i pronalaženje prave mere između ambicije i realnosti. Kos zna da je vratio dečački san. Pitanje je da li će taj san moći da podrži i sve ono što Liga šampiona od njega traži već od prvog kola.