Rođena je na Cetinju, a košarkašku karijeru započela je u tad vrlo kvalitetnom ŽKK Herceg Novi. Nekako je bilo logično da se profesionalno posveti sportu jer potiče iz sportske porodice. Osim majke Nevenke, koja se bavila rukometom, svi u porodici su u košarci.
Na vreme se Milica Dabović preselila u Beograd i sa ‘večitim’ rivalima osvajala silne trofeje. Bila je prvakinja SiCG, Srbije, podizala je pehar iz najmasovnijeg takmičenja, pokorila Regionalnu ligu sa ‘çrno-belima’ Tokom prebogate karijere Milica je nastupala u oko deset zemalja odnosno dvadeset klubova širom sveta. Više puta je birana za najbolju igračicu Evrolige. Kao plejmejker i kapiten srpske reprezentacije predvodila je nacionalni tim do nezaboravne zlatne medalje na kontinentalnom prvenstvu odigranom u Mađarskoj i Rumuniji. Potom je usledio još jedan veliki uspeh, trijumf nad Francuskom u borbi za treće mesto, i velika olimpijska bronza za sestre Dabović, Milicu i Anu. Obe su podržale društveno odgovorno poslovanje kompanije MOZZART.
.jpeg)
U nastavku pogledajte odgovore Milice Dabović na Mozzart – ova pitanja za rubriku “Pet na pet”.
1. Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport osim košarke i koji?
“Plivala sam kao delfin, ali sam nekako više volela gimnastiku. Dok je moja starija sestra Jelica trenirala u sali ja sam izvodila razne vratolomije po gimnastičkim spravama. Dobro mi je išlo. Pošto je tata košarkaški trener, naravno da sam se opredelila, kao i sestre, za košarku. Mislim da nisam pogrešila”.
2. Ko Vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Nisam imala košarkaških uzora. Moj cilj je bio da košarkaški nadmašim stariju sestru Jelicu. Eto, mislim da sam u tome uspela”.
3. Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
“Partizan! Volim ga kao svoja dva oka”.
4. Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Bilo je mnogo mečeva za nezaborav, ali uvek ću se sećati polufinalne utakmice sa Španijom na OI u Riju. Izgubile smo sa 14 poena razlike i nismo otišle u finale. Ipak, u borbi za treće mesto na najvećoj svetskoj smotri, pobedile smo Francusku i uzele bronzano odličje. Za poštovanje i pamćenje”.
5. Životni i sportski moto?
“U svakom svom porazu ja vidim trag svoje pobede i kad je gotovo za mene je tek počelo”.
