Potpredsednik Partizana za sportska pitanja se javno ogradio od transfera Kostića, ali meseci ćutanja govore glasnije od jednog saopštenja
Piše: Volimpartizan.rs
Mijatovićevo saopštenje je najpre i iznad svega čin samozaštite, ne čin brige za Partizan. Jer da mu je do kluba bilo onoliko koliko mu je do sopstvenog imena, reagovao bi mnogo pre nego što je Andrej Kostić završio u Milanu po ceni koja vređa zdrav razum. Čovek koji se hvali da je šest puta pomogao u prevazilaženju UEFA monitoringa odjednom ne može da spreči jedan jedini transfer — ili, što je gore, ne pokuša da ga spreči dok je još bio u igri, već sačeka da se realizuje pa onda piše saopštenja.
Partizan i Mijatović — funkcija bez funkcije
Hajde da krenemo od onoga što sam Mijatović kaže: nije bio konsultovan. Potpredsednik zadužen za celokupan sportski segment, uključujući transfer politiku, tvrdi da o transferu ključnog mladog igrača nije znao ništa.
Dva su moguća objašnjenja. Ili ga uprava svesno zaobilazi — što znači da mesecima sedi na funkciji koja ne postoji. Ili je bio svestan pregovora ali nije reagovao na vreme — a sada koristi formalnu proceduru kao alibi.
Nijedno od ova dva objašnjenja ne ide njemu u prilog. U oba slučaja, čovek na toj poziciji je zakazao.
Partizanova rasprodaja talenata — Mijatović zna problem, ali gde je rešenje?
Najzanimljiviji deo saopštenja je lista igrača koje sam pominje: Dragojević, Ugrešić, Simić, Roganović, Vukotić. Mijatović očigledno zna ko je sledeći na redu. Zna da rasprodaja preti. Zna imena.
I šta je sa tim znanjem uradio?
Napisao saopštenje.
Čovek sa imenom Predrag Mijatović — bivši fudbaler Real Madrida, čovek koji je postigao gol u finalu Lige šampiona, čovek koji ima kontakte u evropskom fudbalu kakve niko drugi u Partizanu nema — taj čovek tvrdi da je učestvovao u obezbeđivanju finansijskih sredstava i prevazilaženju monitoringa. Odlično. Ali ako je to mogao šest puta, zašto sedmi put nije našao način da Partizan ne mora da prodaje decu za bagatelne cifre? Gde su ti kontakti sad? Gde su ta finansijska sredstva?Na kraju dana, gde mu je ta država i vlastodržac u koje se kleo i kojima je stope ljubio? Jbg, tako sam mogao i ja “spasti” Partizan
Sujeta iznad Partizana — šta Mijatovićevo saopštenje zaista govori
Pročitajte saopštenje ponovo. Prebrojte koliko puta Mijatović govori o sebi, svojoj funkciji, svojim nadležnostima, svom doprinosu — a koliko puta nudi konkretan predlog šta dalje.
Poziv na vanrednu Skupštinu je jedina konkretna stvar u celom tekstu. Sve ostalo je “ja nisam bio uključen”, “ja bih bio protiv”, “ja sam obezbeđivao sredstva”. Ja, ja, ja.
Sujeta izbija iz svake rečenice. Ovo nije čovek kome je stalo do Kostića ili do sledećeg klinca koji će završiti u nekom evropskom klubu za cenu polovnog automobila. Ovo je čovek kome smeta što su mu prešli preko funkcije. Što mu nisu dali da odlučuje. Što su ga ponizili.
I razumem tu ljutnju — ali ta ljutnja nema nikakve veze sa brigom za Partizan.
FK Partizan zaslužuje više od javnog pranja ruku
Naravno da je prodaja Kostića skandalozna. Naravno da će se nastaviti rasprodaja dece po cenama koje ne odražavaju njihovu vrednost. Ali to se ne dešava zato što je neko zao ili zato što neko namerno uništava Partizan.
Dešava se zato što su svi u upravi — uključujući i Mijatovića — nesposobni da pronađu drugi način da klub preživi.
I tu je srž problema. Mijatović kritikuje ostatak uprave za nesposobnost, a sam je deo te uprave. Poziva na transparentnost, a mesecima ćuti dok se stvari urušavaju. Traži vanrednu Skupštinu tek kada njemu lično zasmeta način na koji je odluka doneta — ne kada je Partizan počeo da tone.
Najlakše je za ovu decu zacepiti cifru obeštećenja i reći “ja sam bio protiv”. Najlakše je napisati saopštenje posle fakta. Najteže je — i jedino što vredi — iskoristiti ime, ugled i kontakte da sprečiš ono što vidiš da dolazi. A Mijatović je video. Sam kaže da je znao. Sam nabraja imena igrača koji su sledeći.
Jedna stvar me ne pušta dok čitam ovo saopštenje iznova: ako je Mijatović zaista imao intenzivne kontakte sa klubovima iz liga petice vezano za Partizanove mlade igrače, i ako je zaista insistirao na višemilionskim izlaznim klauzulama — gde su rezultati tih razgovora? Ako su postojali ozbiljni kupci sa ozbiljnim ponudama, zašto ih nije prezentovao Upravnom odboru kao alternativu pre nego što je Kostić prodat? Možda postoji odgovor koji ne vidim. Ali iz ovog saopštenja, jedino što vidim je čovek koji štiti sebe, ne Partizan.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
