Prvi čovek Partizana Ostoja Mijailović izneo nove detalje razlaza sa Italijanom.
Predsednik Partizana Ostoja Mijailović priznao je u podkastu “Kod Luke i Kuzme” da je u leto 2020. godine posle odlaska Andree Trinkijerija, na korak od povratka na klupu bio Aleksandar Džikić. Tek kada razgovor sa Džikićem nije otišao u pravcu dogovora, odluka je pala da ekipu preuzme Vlado Šćepanović.
Mijailović je još jednom opisao odnos sa Trinkijerijem i šta ga je kod Italijana razočaralo:
– Mogu sada da kažem da sam razgovarao u tom trenutku sa Džikićem i bio je gotovo odlučan da prihvati ekipu. U jednom trenutku je rekao “ne mislim da je ekipa dobra”, a ja sam mu rekao da nismo u situaciji da poništimo 6-7 važećih ugovora i da isplatimo igrače. To je bila nemoguća misija… I onda se prihvatio Vlado Šćepanović, a to je za gotovo šestu godinu koliko sam predsednik bila najgora sezona. Zašto se desila ta užasna sezona, jer nam je on produžio svim igračima ugovore 2018. da ostanu i 2019. i da uđemo u Evroligu I ta logika je bila dobra, rekao im je “momci, evo vam ugovor, hajde da uđemo i imaćete ugovore”. Logika je bila dobra, ali pogubna za klub. Šćepanovića ne mogu da krivim. On je radio sa ekipom koju je potpisao Trinkijeri i zato sam ga prihvatio – rekao je Mijailović.
Uprkos svim problemima sa Trinkijerijem, koronom i minusom u kasi koji je došao kao posledica pandemije, nije se odustajalo. Klip su zabadali i “klupski insajderi”
– Trinkijeri je pronašao nefer način da ode. Radilo se o svega par sati, oko plaćanja jedne plate. FIBA je rekla da treba da se plati još jedna plata od tih deset i on je pronašao tu rupu sa insajderom iz kluba koji mu je javio tu vest. I na taj nesportski, nefer način je otišao. Da mi je rekao da želi da ode iz Partizana jer je “izgoreo”, koji bih izbor imao? Da ga zadržim na silu, iako ima ugovor? Onda je otišao i korona nas je upropastila. Kao klub smo izgubili gotovo tri miliona evra novca i to na ceo dug koji je Partizan imao. To je za mene bio novi udarac. Nisam čovek koji odustaje, prošao sam borbe kao dete, rat sa 19 godina, ali kad je korona krenula bilo mi je pet puta gore u Partizanu nego u privatnim firmama. Za svih šest godina, taj dolazak u Partizan i situacija kad (Trinkijeri) napušta ekipu i teška finansijska situacija, bila mi je najteža.
Mijailović se zahvalio navijačima što su pozdravili Italijana pred utakmicu sa Bajernom, iako se njegov odnos prema klubu ne može nikako nazvati korektnim i lojalnim.
– Nisam čovek koji mrzi. Iznerviram se u trenutku i najviše u životu ne volim nepravdu. Kad je neko u pravu, a ja pogrešim, recite mi i platiću račun ako sam pogrešio. Meni je njegova interpretacija te situacije bila pogubna, jer je klub prema njemu zaista bio korektan sve vreme i izlazili smo mu u susret i za ono što mu nije bilo prema ugovoru, ali ne mogu da kažem da on nije davao. Doneo je Partizanu vrednost kakav Partizan pre toga godinama nije ima On je pre Partizana bio trener Evrokupa, a ne Evrolige i koliko god da je rizikovao tim prihvatanjem da dođe, dao je nešto Partizanu, a to kako je otišao, sa jatacima koji su napravili štetu klubu, to ne mogu da prihvatim. Da mi je rekao svoju odluku, seo bih sa njim i rekao mu da sagleda štetu koja bi nastala time. To se ne bi tako završilo sa te ekonomske strane da sam imao informaciju o njegovoj nameri. Tu sam zamerio i to je jedino što me je pogodilo. A to što ga navijači poštuju i pozdrave – hvala navijačima što svakoga u Partizanu ko je bio tako pozdrave.
Originalni tekst 24sedam.rs