U moru problema, tišine i pitanja bez odgovora, predsednik Partizana Mozzart Beta ničim izazvan odlučio je da – iznenada – otvori jednu veliku temu. I to kakvu.
Gostujući na SOS kanalu, Ostoja Mijailović je, gotovo usput, izneo tvrdnju koja je zatekla i navijače i sportsku javnost: Partizan je, prema njegovim rečima, bio spreman da Vasiliju Miciću ponudi ugovor na tri sezone, vredan čak 10 miliona evra.
I tu nastaje – tišina. Pa čuđenje.
Jer, Vasilije Micić nije dete Partizana, niti igrač koji je ikada nosio crno-beli dres. Njegovo ime se godinama vezivalo za druge sredine, druge klubove i drugačije karijerne putanje. Upravo zato ova izjava ne prolazi kao „normalna vest“, već kao nešto što traži dodatna pitanja.
Zašto se o tome govori tek sada?
Zašto baš u ovom trenutku?
I zašto tek posle svega što je klub prošao prethodnih meseci?
Micić je tokom leta bio jedna od najtraženijih figura evropske košarke. Spominjali su se Real Madrid, Olimpijakos, Crvena zvezda, na kraju je završio u Hapoelu iz Tel Aviva. Partizan – barem javno – nikada nije bio deo te priče. Sve do sada.
Predsednik kluba je i ranije isticao da je pokušavao da dovede „domaće“ ili proverene igrače sa ovog podneblja– Lučića, Milutinova, Musu, Hezonju, Mirotića. Sve su to priče koje su imale početak, ali ne i kraj kakav su Grobari želeli.
Zato ova izjava o Miciću zvuči kao da je izvučena iz fioke. Kao da se sada, u trenutku krize identiteta i rezultata, naknadno dodaje još jedan „pokušali smo“.
Problem je što Partizan danas ne živi od pokušaja. Živi od onoga što se vidi na terenu, od energije, od jasnog pravca i poverenja. A poverenje se ne gradi retroaktivnim otkrićima.
Još više čudi tvrdnja da je lično predsednik želeo da ga dovede uprkos upornim tvrdnjama da su za dovođenje igrača isključivo bili zaduženi sportski sektor i Željko Obradović?!
Ako je ponuda zaista postojala – zašto se o njoj ćutalo?
Ako nije – zašto se sada pominje?
U oba slučaja, ostaje utisak da ova priča više govori o trenutku u kojem je izrečena nego o samom Miciću, koji uzgred budi rečeno i sam tvrdi da ne trpi autoritet i trenerske “vike i cike” (Onda bi se baš i uklopio u društvo Dvejna i kompanije kome smeta “buka”)
Navijači Partizana ne traže senzacije. Traže jasnoću. I kontinuitet. A ovakve izjave, ma koliko zvučale moćno u ciframa, ostavljaju više pitanja nego odgovora.
Jedno od njih koje stalno postavljamo predsedniku KK Partizan je i: Koliko misli da će prodati sezonskih ulaznica za sledeću sezonu sa ovakvim odlukama, stavovima i ponašanjem ?
Budžet za ovu (u kojoj je otišao onaj koji je najzaslužniji za prodaju istih) je baš napunjen od njih, zar ne?!
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
