Jedan od onih kojeg je navijački lik Miše Tumbasa pratio kroz veći deo karijere bio je i naš Miroslav Berić.Pozvali smo Miću, da nam za sajt kaže kako je on doživeo vest o smrti najpoznatijeg navijača Partizana i u kakvom sećanju će mu Miša ostati.
-Uh, mnogo tužnih i ružnih vesti ovih dana je bilo za sve kojima je Partizan u srcu.Među njima je i ta da nas je napustio naš Miša.Mislim da ništa više ne može biti isto, ni u hali ni na stadionu, bez njega.
Pouzdano znamo da je sa Mišom u društvu uvek bilo veselo i puno smeha.Od kada datira tvoje sećanje na njegovo prisustvo na utakmicama Partizana.
– Ja se još kao klinac sećam dok sam odlazio na fudbalske utakmice kao navijač, jednog karakterističnog glasa i prozivanja fudbalera za vreme utakmice.Sećam se npr. da je često imao naviku da proziva golmana Omerovića sve dok mu se ovaj ne javi.Kasnije je to radio i sa Pandurovićem.Kada sam postao član Partizana, neizostavno je bilo upoznati Mišu i imati češće susrete s njim.(smeh)
S tobom je takođe imao specifičan odnos?
Sada izgleda tako nekako.Valjda mu je moje ime i prezime bilo zgodno za prozivku pa nije bilo mesta gde me ne sretne a da se ne čuje onaj njegov karakterističan glas i prozivka: Mićaaaaa Beriććććć :)Naravno, uvek je bio “nagrađen” za to mada i opomenut da smanji glas (hahahaha)
Ima li, tj znamo da ima mnogo, ali možeš li izdvojiti neku anegdotu s njim?
-Auh, toga ima za dva dana priče.Sećam se još u sezoni 91/92 da mu je omiljeni igrač bio naš Dragiša Šarić i da je, čim uđe u Pionir, “morao”Dragišu da obavesti s onim”Šarooo, stig’o sammm”.Takođe, urnebesne su bile prozivke Rebrače, kada je Miši bilo dojavljeno da je Željko našao devojku.Možete zamisliti Rebračinu reakciju kad Miša uđe u Pionir i pred svima vikne:”Rebaaaaača(nije štamparska greška) ima devojkuuuu” ! Kažem vam, “milion” takvih priča bilo je sa ovim predobrim čovekom.
Ipak, nisi baš uvek bio “po volji”Miše Tumbasa.Šta se to desilo kad se Miša”naljutio” na tebe?
Hahahahaha.Bilo je to dok sam bio u Partizanu na funkciji potpredsednika KKa.Zaista sam taj dan imao nekog važnog posla i žurio iz kancelarije u svoj automobil.Naravno, odmah se tu stvorio Miša sa onim poznatim “Mićaaaaa Beriććććć”i potezom ruke koji je jasno stavio do znanja šta treba da činim.U žurbi,samo sam odmahnuo rukom i zamolio ga da se javi sledeći put kad me vidi, jer nemam vremena.Odjednom je ono poznato skandiranje i prozivanje preraslo u “Mićooooo narkomaneeeee”.Ne mogu ni da vam opišem moje iznenađenje u tom trenutku.Naravno, prvi sledeći put sam opet za njega bio:Miććććaaaa Berićććć 🙂To je anegdota koju i dan danas prepričavaju čak i moji prijatelji iz Italije.
Ovom prilikom se zahvaljujemo Mići Berić što je sa nama nesebično podelio ove divne uspomene sa Mišom i time nas još jednom podsetio na velikog čoveka još većeg srca koji je bio i ostaće sinonim za bezrezervnu ljubav prema Partizanu. Na nama svima je da zauvek čuvamo uspomenu na našeg Mišu Tumbasa koji nas, verovatno, i sada gleda sa svog počasnog mesta tamo gore i pun sreće viče: Mićaaaaaaaaaaa Beriććććć!
