Dok god se svaki incident u sportu automatski pripisuje Grobarima, a konkretni, dokumentovani ispadi drugih navijačkih grupa ostaju tek fusnota – dotle neće biti ni pravde, ni zdravog sportskog ambijenta.
Upravo to se desilo u Podgorici. Crno na belo. Delegat utakmice ABA lige između Budućnosti i Partizana, Josip Vržina, jasno i precizno je naveo – paljenje pirotehnike, vređanje trenera, bacanje predmeta, i – šraf! Da, dobro ste pročitali. Metalni šraf dužine osam centimetara bačen je prema klupi Partizana.
Nije to ni petarda, ni papir, ni upaljač. To je predmet koji može ozbiljno da povredi. Zamislite da je pogodio nekog u glavu. Da li bi se i tada govorilo o “navijačkoj atmosferi” ili bi se tada prvi put bez ustručavanja izgovorila reč: huligani?
Dok se pomoćni trener Partizana bavio “dokumentacijom dokaza”, skupljajući sa parketa ono što leti sa tribina, atmosfera u “Morači” je više ličila na ratište nego na sportsku predstavu. Pevanje uvreda, paljenje pirotehnike, upaljači i kovanice po terenu – i sve to bez prisustva gostujuće publike.
Pa čija je onda krivica?
U zemlji gde se Grobari sistematski predstavljaju kao krivci i kada kiša padne u pogrešnom trenutku, vreme je da se ovakve scene jasno i glasno osude. Ako je moguće kazniti Partizan za i najmanji ispad, onda mora biti moguće – i potrebno – kazniti i druge. I to primereno.
Zamislite da je taj šraf doleteo ka treneru neke evropske ekipe, da li bi reakcija javnosti i medija bila ista? Znamo odgovor. Zato ovaj tekst neka stoji kao podsetnik da navijačka pripadnost ne sme biti izgovor za nasilje, a sportski ponos ne sme biti uzrok slepila pred huliganstvom.
Jer sport nije mržnja. A huligani – nisu navijači.
Grobari to znaju. I zato ovde moramo da kažemo – dosta je bilo.
VOLIMPARTIZAN.RS
