Povratak Parnog valjka na trijumfalni kolosek – sa Zoranom Mirkovićem za komandnom tablom, kadrim da usnulim (al’ kvalitetnim!) fudbalerima „rezervoare” napuni energijom i izvuče ih iz neprihvatljive prosečnosti, ploda šarenih rezultata i bledih izdanja u uvodu sezone.
Doprinos „skalpovima” Nordsjelanda u Danskoj i Zemuna u Gornjoj varoši, za osmehe na licima Grobara, dao je i Svetozar Marković, uz 13 godina starijeg Marka Valijenteaposlednji bedem ispred gola sjajnog Vladimira Stojkovića.
Otud, pitanje mladom štoperu: Partizan je vezao dve pobede, da li je to znak da je tek počela „paklena” serija?
– Zadovoljan sam i nadam se da ćemo seriju tek da nastavimo, najpre – u četvrtak! Svaki trijumf nam je veoma važan, u klubu je odmah bolja atmosfera i lakše nam je da igramo sledeću utakmicu – tvrdi Svetozar Marković, crno-beli biser iz „klase 2000”.
U Zemunu, međutim, nije bilo lako, naročito u drugom poluvremenu?
– Nemojte da zaboravite: bilo je veoma teško vreme! Dobro smo „otvorili” utakmicu, u prvom poluvremenu, uz sijaset stvorenih šansi, izgledali baš dobro, dok smo se u nastavku nesvesno povukli, dodao bih – neshvatljivo. Ne sviđa mi se ni što u poslednjih 20 minuta nismo uspevali ni da zadržimo loptu, ali – najvažnije je da smo dopisali tri nova boda.
Zoran Mirković je u elaboraciji meča zaključio: „Kao da se u igrače pri vođstvu uvuče neki strah”?
– Ne bih rekao da je strah, već nešto nesvesno, jednostavno, što se desi. Nije ovo prva utakmica da smo se u jednom njenom delu povukli, tek kad se sve završi – vidimo da to nije ni bilo toliko opasno.
Šta vama, kao štoperu, savetuje novi šef, s obzirom na to da je u finišu karijere igrao na istoj poziciji?
– Mirković mi isto, kao i njegov prethodnik Đukić, pomaže u postavljanju, pokazuje finese na treninzima…
Lično, imate sreću da su vam treneri jedni od najboljih defanzivaca koje je Srbija od raspada Jugoslavije imala?
– Dva šefa u prvom timu – dva defanzivca, za mene kao mladog štopera – super. Ne znam da li se ikada nekome nešto slično i dogodilo. Lakše mi je, zaista.
U međuvremenu, imate novog partnera u poslednjoj liniji – Španca Marka Valijentea?
– Mark je super momak! Brzo smo se uigrali, navikli jedan na drugog.
Kako se sporazumevate?
– Na engleskom… Valijente pokušava da progovori nešto osnovno na srpskom, ja – još ne znam španski.
Na početku sezone malo vam je varirala forma, logično za nekog ko ima 18 godina. Međutim, shodno Srbiji – bilo je kritika?
– Ne obazirem se puno na kritike, nastavljam da radim još jače, fokusiram se na igru i treninge. Svakome se dešava, čak i najboljim fudbalerima na svetu, da neku utakmicu odigraju loše.
Protiv Nordsjelanda i Zemuna, pak, bili ste onaj s proleća – na visokom nivou?
– Zadovoljan sam…
Kad smo kod Danaca, kakvi su im napadači, mogu li da vam naprave problem sutra u revanšu?
– Nordsjeland je mlada ekipa, s nekoliko kvalitetnih pojedinaca, eto – taj rezervista Kudus. Uigrani su, agresivni, brzi, ako ne uđemo u meč kako treba – eto problema. Verujem, ipak, da ćemo da budemo pravi.
Publika se rukovodi devizom: kad je Partizan slavio u Farumu, sigurno će i u Beogradu?
– Nadamo se i daćemo sve od sebe da bude tako, ali ne volim da govorim o ishodu utakmice pre njenog početka.
Koliku posetu očekujete?
– Očekujem malo više publike nego u prethodnim mečevima, vezali smo pobede i značila bi nam podrška s tribina.
Ko bi mogao da reši?
– Marko Janković, Rikardo, Dača Pantić… Ima nas..
Svetozar Marković – čuvar Partizanovih ambicija s natpisom „Liga Evrope”!
Enake upija srpski bolje od Valijentea
Najbliže Valijenteu i vama, po desnoj strani, deluje Rumun Gabrijel Enake?
– E, taj upija više naših reči od Španca, zanima ga srpski, uči… Često pita i na engleskom kako se nešto izgovora – otkriva mladi Srbin kako se poboljšava komunikacija među Partizanovim defanzivcima.
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
