Problematika produkcije igrača aktuelna je na nivou Evrope već godinama unazad, utisak je da klubovi na Starom kontinentu ne proizvode asove kao ranije i odgovornost verovatno leži na različitim nivoima. Deo odgovora na pitanja o toj temi dobili smo od Marka Radovića, menadžera mlađih kategorija košarkaškog kluba Partizan kome se zahvaljujemo na izdvojenom vremenu.
Da krenemo od aktuelnih stvari, Savo Drezgić i Viktor Mikić. Koliko Vama iz mlađih kategorija imponuje činjenica da je veliki Željko Obradović odlučio da povede dva mlada igrača i da im šansu?
– Nama iz mlađih kategorija je velika čast što su dva momka iz našeg pogona imali priliku da po prvi put nastupe za prvi tim Partizana. To je nešto što će njima dvojici, ali i celom sektoru mlađi kategorija dati dodatan motiv i podstrek da još kvalitetnije radimo i da pokušamo da „izbacimo“ što više igrača iz našeg sistema.
U meču sa Spartakom smo videli samo deo repertoara, te je utisak da je pred Mikićem i Drezgićem tek vreme dokazivanja. Šta biste istakli kao njihove najveće kvalitete, ali i nešto na čemu treba da rade?
– Viktor je još prošle godine „bljesnuo“ na juniorskom kvalifikacionom turniru Evrolige, gde je bio možda i najdominantniji centar na tom turniru, iako je bio godinu dana mlađi od većine igrača. Krasi ga izuzetna snaga i čvrstina, koju sjajno ume da kontroliše i time pravi sebi jako dobru poziciju, posebno u napadu. Savo je neverovatno posvećen momak, fantastična radna etika i neko ko je iako mlad, pravi primer jednog sportiste profesionalca. On je takođe debitovao na prošlogodišnjm turniru EL, i iako je bio čak dve godine mlađi imao je dobru rolu, a zaršio je i kao drugi u takmičenju u šutiranju trojki. Ove godine, iako i dalje kadet, nosioc je juniorskog tima i trenutno je drugi po indeksu korisnosti u ligi. Takođe obojica su bili bitni šrafovi reprezntacije svog uzrasta letos. Ne bih puno o njihovim „slabostima“, to prepuštam stručnim kolegama iz kluba da procene i rade na tom polju.
Javnost malo toga zna generalno o mlađim kategorijama, ali na koga bi se trebala obratiti pažnja u narednom periodu pored pomenutog dvojca?
Generalno u našoj javnosti, ne priča se puno o mlađim kategorijama, osim ako nije u pitanju neka „senzacija“ ili završni turnir. Jesenas se mnogo pričalo o slabom nastupu juniora Partizana na kvalifikacionom turniru, a skoro niko nije ispratio da se klub odlučio za veliki korak sa „podmlađivanjem“, i da je uz Slobodu iz Užica to bio najmlađi tim u zemlji. U prvoj fazi su nastupili samo Mikić i Jovanović od juniora, dok se u drugoj fazi priključio Beatović, dok su ostatak tima činili kadeti, a delu ekipe je to čak bio prvi susret sa košarkom koja nije pionirska. Naravno uvek postoje oni zaljubljenici u mlađe kategorije, koji znaju i 14. igrača poslednjoplasirane ekipe jedinstvene lige. I meni lično, kao nekom ko radi na ovoj poziciji, uvek je interesantno i drago kada nađem neku priču o mlađim kategorijama, bilo na portalima ili društvenim mrežama. Što se tiče momaka na koje treba obratiti pažnju, jako nezavalno je o tome puno pričati, jer uvek postoji prostor da se neko zaboravi nenamerno ili da bljesne. Ako već moramo da istaknemo, trenutno u odnosu na ostale malo više odskaču Stefan Plisnić i Aleksa Dimitrijević u generaciji 06, pored već pomenutog Drezgića. Selekciju 07 predvode spoljni igrači Goljović, Ileš, Danilović i Šekularac, dok u pionirima za sada najviše pažnje privlače Mijailović i Bojović, ali na upravo završenom pionirskom turniru, još par momaka je pokazalo da imaju potencijala da se „umešaju“ tu.
Koliko se danas manje pažnje posvećuje mladim igračima, kao i njegovom generalnom razvoju?
– Zavisi o kom nivou pričamo. Moje lično mišljenje je da se mladima posvećuje jako puno pažnje, čak i više u odnosu na ranije. Mislim da naši najbolji klubovi pružaju uslove kakve mlađi nisu imali ranije. Starije selekcije imaju mogućnost i po dva treninga u vrhunskim salama… Momcima je zahvaljući tehnologiji sve na dohvat ruke. Veliki broj utakmica danas se snima i može se naći na jutjubu, što igračima daje odličnu priliku da urade analize svoji utakmica, da vide koje su im bile prednosti, koje slabosti, koje su slabosti sledećg igrača koji ih čuva itd. Klubovi u najvišim takmičenjima mlađih kategorija imaju i fizioterapeute, kondicione trenere, video analitačare itd. Dakle dosta dobru poziciju imaju današnji momci, na njima je koliko će da „iskoriste“ to.
Da li se današnji mladi igrači razlikuju u odnosu na prethodne generacije?
– Stiče se utisak da su današnji mladi igrači „dosta mekši“ u odnosu na ranije, što im donekle otežava taj prelazak u seniorsku košarku. Intezitet košarke prisutan u mlađim kategorijama je dosta slabiji, i onda se mladi momci teže privikavaju na čvršću igru prisutnu u seniorima. Zato dosta znači kada mlad igrač dobije još kao kadet ili junior šansu da igra seniorsku košarku, bilo to u prvom timu, razvojnom timu, na dvojnoj registraciji u nekom klubu b lige ili prve regionalne. Takođe i zbog napretka tehnologije i nekog drugog vremena i vrednosti, stiče se utisak da sve manje momaka provodi vreme na košu, u hali, na treningu, a sve više im pažnju uzimaju druge neke stvari.
Utisak je da problem mladih igrača nije samo na regionalnom nivou, već na evropskom. Ipak, Partizan primera radi ima dva svoja igrača u izboru za najvećeg talenta Evrolige. Koliko to pomaže konkretno klubu za dovođenje nekih mladih talenata?
– Mislim da Partizan sam po sebi predstavlja jednu težinu i jedno ime, ne samo u Srbiji već i u regionu. Tako svakog leta imamo dosta momaka iz inostranstva koji dolaze na probu u naš klub sa željom da rade sa našim trenerima u našim uslovima. Efekat mladih igrača u Evroligi ćemo verovatno tek videti u narednom periodu, sigurno da će biti poseban podsticaj mladim igračima, ali isto tako sam siguran da će tek u narednom periodu do izražaja doći veliki posao koji je naš sektor uradio u poslednje vreme, i da ćemo biti još atraktivniji mladim igračima da svoju karijeru nastave u „crno-belom“ dresu.
Originalni tekst Telesport.rs
