SEDENjE na klupi Partizana podrazumeva konstantnu glad za pobedama, borbu za trofeje i iskorak na evropskoj sceni. Čak i kada se svi ti parametri „namire“ nema garancije da će neki trener postati miljenik probirljive publike u Humskoj. Šifru koja otvara sve „brave“ krije večiti derbi. Pre šest godina se „Grobarima“ tako pod kožu uvukao Aleksandar Stanojević, a ove sezone je kredit bez ograničenog roka trajanja obezbedio Marko Nikolić. Mladi stručnjak ne krije da mu skandiranje sa svih strana fudbalskog zdanja u Humskoj predstavlja najlepšu muziku za uši i da su upravo navijači jedan od razloga zbog kojih je prihvatio drugi mandat u Partizanu.
* Postali ste majstor za derbije, navijači na svakoj utakmici skandiraju vaše ime, koliko vam to znači?
-Ne mogu da lažem da je nebitno, sud publike mi je najvažniji. Ako bi ikad došlo da skandira u suprotnom pravcu istog sekunda više ne bih bio trener Partizana, tu ne bih imao nikakvu dilemu. Ta podrška sa tribina mnogo prija, nešto najlepše što sam doživeo u Partizanu i stvara ogromnu obavezu. Ne znači mi u smislu sujete i ega, već u smislu posla i emotivno, stvara obavezu da budem sutra bolji nego što sam bio danas.
* Šta za vas lično znači derbi i koliko vas „hrane“ odlični rezultati u utakmicama sa najvećim rivalom?
-Derbi je najveća utakmica našeg fudbala, nešto najlepše što imamo. Svi moji prijatelji su navijači Partizana i kada sednem da popijem kafu sa njima osetim koliko oni žive za to i koliko im radosti donosi pobeda. Ljudi me zaustavljaju na ulici, čestitaju. Moram da kažem da imam jako korektne odnose sa Zvezdašima kada ih srećem po gradu, kada šetam sa suprugom ili sam. Objektivni su i realni, uvek čestitaju na pobedi.
* Kako vam se čine brojni komentari na temu sličnosti između vas i Duška Vujoševića?
– Dule i ja smo različiti i nije mi ideja da ga kopiram. Imao je blagonaklon odnos prema meni dok je bio u klubu. Ne mogu da kažem da smo prijatelji, ali poznanici jesmo. On i Danilović, pošto ih ne razdvajam, su bili primer saradnje koja je bila uspešna, branili su interese Partizana na najbolji mogući način.
* Partizan ne zna za poraz od avgusta prošle godine, gde je ključ serije i kako držite ekipu „zategnutom“ pored svih priča koje okružuju srpski fudbal?
– Činjenica da serija zvuči fascinantno 26 pobeda i četiri remija, posebno kada se ima u vidu da su tu bila tri derbija, Vojvodina i mnogo utakmica sa ekipama iz vrha. Moram da istaknem dve grupe ljudi kojima pripadaju zasluge. To su moji saradnici iz stručnog štaba koji rade jako vredno. Druga grupa još važnija, reč je o igračima, koji su izvođači radova na terenu i pokazali su veliku mentalnu čvrstinu i snagu da u uslovima kada nemate prava na grešku odigraju u takvom kontinuitetu sa takvom koncentracijom. Naša obaveza je da budemo još bolji u poslednjih 20 dana.
* Kada ste se u avgustu vratili u Humsku da li ste mogli da pretpostavite da ćete do kraja biti u igri za oba trofeja?
– Verovao sam svakog trenutka. Da nismo mi verovali ne bi ni igrači. Tada to nije izgledalo realno, niti je to iko postavljao ispred nas kao cilj. Živelo se samo za sledeću utakmicu, ali je ova grupa ljudi dovela do toga da imamo poziciju o kojoj možda nismo mogli ni da sanjamo pre devet meseci.
* Šta je prelomilo da se vratite u Partizan imajući u vidu da je prvi razlaz bio sve samo ne bezbolan?
– Opredelile su me dve, tri stvari. Prvo Partizan i tu bih stavio tačku. Toliko je veliki i sam po sebi izazov. Drugo je neka moja priroda u kojoj ima inata i želje za dokazivanjem gde sam osećao potrebu da eventualno dođemo do situacije da uzmem neki trofej koji mi je na razne načine izmicao. Treći vrlo bitan razlog je bio nekakav vazduh među navijačima Partizana, što sam pratio tih dana. Oni su listom ili velikom većinom bili za moj povratak i time mi stvorili dodatnu obavezu. Porodica uvek uz mene i oni se ne mešaju mnogo. Neki moji prijatelji iz sporta su bili za inostranstvo. Veliki Partizanovci su mi rekli: Bolje u inostranstvo, ali molim te dođi u Partizan.
* Zašto naš fudbal prate uglavnom tamni tonovi i ružna slika?
-Za ružnu sliku u našem fudbalu su najmanje krivi igrači i treneri. Imam utisak da se trudimo da napravimo loš imidž o sebi. To je kao kada bi neko držao restoran i govorio da hrana nije sveža, osoblje loše i da su prljavi tanjiri. Ja to ne razumem, ali ne ulazim previše u to. Imamo sve uslove za rad, pa mi možda nemamo realnu sliku o stanju u našem fudbalu, već imam osećaj da smo u jako dobro organizovanom evropskom klubu.
* Da li je moguće da Partizan ovog leta zadrži ključne igrače?
– U ingerenciji trenera u Srbiji retko kada su odlasci. Tako je u najvećem broju klubova. Trener sa direktorom odlučuje o dolasku. Klubovi žive od prodaje, jako je teško da trener stopira milionski transfer. Dokle god bude finansijska situacija ovakva tako će i biti. Mislim da ne postoji šansa da neko ode neposredno pred početak takmičenja jer se dosta planski radi i komunikacija po pitanju odlazaka i dolazaka je vrlo dobra.
* Koja je to evropska ekipa koja igra onako kako bi voleli da vidite Partizan?
– Partizan mora da bude autentičan. ne bi trebalo slepo prepisivati, koristimo detalje iz modela igre najvećih evropskih klubova, analiziramo trendove, ali nije to ni samo Real, ni Mančester, Liverpul, Milan. Uvek to radimo u odnosu na profil igrača koje imamo.
JUVENTUS NAJBOLjI
BARSELONA ili Real?
– Nisam preveliki ljubitelj španskog fudbala. Nemam simpatije ni prema jednima ni prema drugima.
Mesi ili Ronaldo?
– Teško je reći, različiti su, a toliko godina dominiraju svetskim fudbalom. Obojica su najveći.
Klub u Engleskoj?
– Ranije sam imao simpatije prema manjim klubovima jer se navija za klub iz kraja, dela grada. Nešto najbolje što je postojalo je Fergusonov Mančester.
Klub u Italiji?
– Jedan od najboljih klubova na svetu, klub koji je u svemu prvi u Italiji – Juventus.
Omiljeno jelo?
– Sve volim da jedem, gurman sam, iako imam istu kilažu već 15 godina. Volim sve iz mora, do domaće hrane, jagnjetine, prasetine, voće, povrće. Griz recimo ne volim odmalena, ali to i ne jedu stariji ljudi.
Omiljeno piće?
– Retko kad pijem gazirano. Volim dobru domaću rakiju, vina, ni pivo mi nije strano, ali ne preterujem ni sa čim.
Omiljeni grad?
– Mnogo ima dobrih gradova, ipak, Beograd je moj grad. Ovde sam odrastao, ovde mi je sve. Bilo mi lepo u Ljubljani i u raznim gradovima, ali onaj osećaj recimo kada se dolazi sa Bubanj potoka pa se vide svetla grada na nizbrdici je poseban. Vezan sam svime u životu za ovaj grad.
Izvor: večernje novosti
