Marko Luković (25, 206) jedan je od onih igrača koji godinama „lete ispod radara“, iako konstantno pružaju dobre partije, imaju više nego solidnu statistiku i pomažu svojim timovima da ispune zacrtane ciljeve.
Posle pet sezona u Megi, od kojih je samo u poslednjoj (2013/14) igrao ABA ligu, mlađi od braće Luković prešao je u nemački Trir, a zatim se vratio na regionalnu scenu i prvo u dresu MZT Skoplja, a zatim Krke, pokazao da na tom nivou može da bude jedan od lidera ekipe.
Za nešto više – u svakom pogledu – neophodno je nametnuti se i u jačoj konkurenciji, a svest o tome ga je letos odvela u UCAM Mursiju, klub koji je posle nekoliko sezona borbe za opstanak u Endesa ligi pokazao ambiciju da pređe na viši nivo, pošto se 2016. plasirao u plej-of, a 2017. „za dlaku“ ostao bez učešća u doigravanju.
– Želeo sam da se oprobam u najjačoj ligi u Evropi i kada je stigao poziv Mursije nisam mnogo razmišljao. Činjenica da ove godine u Evroligi učestvuje pet timova iz Endese, na najbolji način potvrđuje tezu o njenoj snazi i kvalitetu – kaže Marko Luković u intervjuu za „Basketball sphere“.
Kakvi su utisci o Mursiji kao klubu i ima li razlike u odnosu na klubove ABA lige?
– Što se tiče organizacije, ima dosta razlike. Ovde sve funkcioniše perfektno. Tvoje je samo da razmišljaš o košarci, a ljudi iz kluba su tu da se pobrinu za sve ostalo.
Šta odlaskom tamo želiš da ostvariš na individualnom planu?
– Cilj mi je da u nekoj od narednih sezona zaigram Evroligu. To mi je želja i to sam sebi postavio kao cilj, koji verujem da mogu da ostvarim.
Mursija je sa skorom 3-3 trenutno u sredini tabele, a i u FIBA Ligi šampiona je za sada učinak polovičan (2-2). Imate li jasno postavljene ambicije?
– Ambicije su da igramo plej-of domaćeg prvenstva i da prođemo u drugi krug Lige šampiona. Imamo dobru ekipu i nadam se da ćemo uz malo sreće to i uraditi.
Prethodnih nedelja ste bili u centru pažnje, pošto ste prvo bili nadomak pobede nad braniocem titule Valensijom, a zatim ste u gostima srušili košarkašku instituciju kao što je Barselona…
– Od početka sezone su nam sve utakmice bile „na jednu loptu“, osim one sa Unikahom, koja nas je pobedila sa 10 poena razlike. Generalno, poraze niko ne voli i svima je teško kada se utakmica izgubi, pogotovo kada odluči samo jedna lopta. Zato nam pobeda u Barseloni dosta znači, jer verujem da neće mnogo timova ove sezone uspeti to da uradi.
Kakav je Mursijin stil igre, ko su lideri?
– Kao i većina španskih timova, baziramo se na igri u tranziciji. Ovde se igra dosta brza košarka i većina napada se završava već u prvih 14 sekundi. Imamo dosta dobrih igrača, ali kao najiskusnijeg bih izdvojio Breda Olesona. On je klasa i on to pokazuje na svakom treningu i na svakoj utakmici.
Kako bi opisao svoju igru onima koji te nisu toliko mnogo gledali?
– Ja sam „četvorka“ koja više igra spolja. Igra mi se zasniva na šutu za tri poena, igri licem „1 na 1“ i kreiranju za saigrače. Na šutu sam dosta radio sa trenerom Bojanom Ljubojevićem. On mi je dosta pomogao i uz njega sam poslednjih par godina značajno unapredio svoju igru. Ali, mislim da mogu još bolje.
Imaš li ambiciju da debituješ u „A“ reprezentaciji? Svedoci smo da se krug kandidata za nacionalni tim prilično proširio, usled svih specifičnosti koji će pratiti predstojeće kvalifikacije za Svetski kup.
– Iskreno, nadam se da ću biti na spisku, baš iz razloga što je dosta igrača sprečeno da igra. Ovog puta mi se nije ukazala prilika, ali nadam se da ću jednog dana zaigrati za reprezentaciju, jer to je san svakog igrača. Do tada mi ostaje da još više radim na sebi i nastavim da napredujem.
Poznato je da potičeš iz familije koja voli i navija za Partizan. Bratu Urošu se prošle sezone ispunila želja da zaigra u crno-belom dresu, a zimus si i ti nezvanično pominjan kao potencijalno pojačanje. Da li je zaista bilo razgovora na tu temu?
– Pričalo se dosta, ali ništa konkretno. Bez obzira na to, siguran sam da ću jednog dana zaigrati za Partizan – poručio je na kraju Marko Luković.
