Izvor “Mondosport” Autor Vladimir Sukdolak
Marko Jevtović rođen je 24. jula u Beogradu. Karijeru je počeo u Zemunu, a igrao je još za Srem iz Jakova, Dinamo iz Moskve, Sopot, Hajduk iz Kule, Novi Pazar i Partizan. Za reprezentaciju Srbije upisao je jedan nastup, koliko i za mladu nacionalnu selekciju.
Brat i otac fudbalera Partizana su novinari. Ni Marko ne bi imao ništa protiv da jednog dana, kada okači kopačke o klin, krene njihovim stopama:
Ne bi bilo loše. Vidim, mnogi poznati fudbaleri su komentatori ili stručni konsultanti. Što da ne…
U tom jednom momentu sam bio pred izlaznim vratima. Bilo je i ponuda, ipak, nisu se poklopile kockice i ostao sam u Partizanu. Nije mi krivo. Došao je Marko Nikolić, koji mi je pružio šansu, a ja sam mu se odužio na terenu. Napravili smo taj nenormalan niz utakmica bez poraza i osvojili ‘duplu krunu’. Za dve i po godine u klubu bilo je svega i svačega…
Ne, nisam mogao da zamislim da ćemopodići oba pehara. I najveći optimisti su bili klonuli… Mislio sam da je Zvezda stekla dovoljnu razliku, pobeđivala je i nije slutilo na dobro. Ali, došao je Marko i doneo neku novu energiju, stvorio atmosferu u klubu i što je najvažnije u ekipi. Znali smo šta nam je cilj i iz utakmice u utakmicu išli ka njemu. Skromno, ipak, punog srca.
Jako je bitno za ekipu da postoji kontinuitet. Dobro se poznajemo svi međusobno, novi trener je doneo novine, nadogradio nas, smatram da ćemo biti drugačiji nego prošle sezone, ali sa istim rezultatima.
Ne bi trebalo da bude nepoznanica što se utakmice protiv Budućnosti tiče. Tu su Kića (Kosović), Mare (Janković), Deli (Delibašić), naši Crnogorci, znaju dosta stvari o njima.Definitivno smo favoriti, to moramo da pokažemo na terenu, jer će oni biti jako motivisani. Naš cilj je Liga šampiona i imamo priliku za to. Idemo korak po korak, pa ćemo videti dokle ćemo stići.
Videli ste kod CSKA šta znači kada je ekipa dugo zajedno. Igraju šablonski, tačno znaju ko šta radi i na to su nas dobili. Stvorena je neka veza među igračima, odlično se poznaju. Mi smo na toj utakmici primili tri gola iz tri šanse, a nijedan nismo dali iako smo imali mnogo prilika. Bolje sada te stvari da se dešavaju nego posle, kada dođu važne utakmice.
To je nešto što vučem od aprila prošle sezone. Uz pomoć medicinskog bloka uspeo sam da saniram i da pomoću terapija i lekova pregrmim dva meseca. Mislili smo da će da se smiri, ali nije. Na Zlatiboru sam radio ‘na pola’, tako da smo odlučili da ostanem u Beogradu i ne budem od prvog dana u Sloveniji. Radio sam sa jednim od najboljih trenera za te vrste povreda, Andrijom Milutinovićem, i dosta mi je pomogao.
Koleno još uvek nije 100 odsto spremno, potrebno je vreme da dođe na svoje, međutim ide ne bolje i biće sve u radu.Posle Saše Ilića i Miroslava Vulićevića imam najviše utakmica u ovoj ekipi Partizana. Sigurno da razmišljam o inostranstvu i da obezbedim egzistenciju. Bitno je da klub i ja budemo zadovoljni. Glavom sam u Partizanu, imam ugovor još dve godine i važno je da krene kako treba, koliko već 11. jula.Studiram menadžment u sportu, jer sam u sportu ceo život. Ne znam da li ću i ostati, ali imaću diplomu i znanje iza sebe.
