Jedna od stvari koju su navijači Partizana cenili kad je Savo Milošević došao na klupu je njegova spremnost da u vatru ubaci mlade igrače. Istrajao je na Strahinji Pavloviću, pružio šansu Lazaru Pavloviću i Filipu Stevanoviću. Od te trojice samo se Strahinja Pavlović ustalio u prvom timu. U međuvremenu je za 10.000.000 evra (bar se tako priča) prodat u Monako, pa sada za crno-bele nastupa kao pozajmljen igrač.
Ostaje nejasno zašto pravu priliku nije dobio još jedan biser Partizanove škole Filip Stevanović. Pokazao je u drugom poluvremenu 162. “večitog derbija” da ne zaslužuje da greje klupu Lazaru Markoviću. Onom Markecu iz prvih 45 minuta koji se nije video na terenu, koji nije pomagao Miletiću po desnoj strani, koji je delovao totalno nezainteresovano. To što je dugo bio povređen nema nikakve uzročno-posledične veze sa odnosom prema igri i timu.
S druge strane Stevanović je pokazao da je željan igre. Nekoliko puta je “zavrteo” Rodića, pokazavši onima koji to nisu znali da je odličan tehničar. Imao je mnogo ozbiljniji pristup meču od slavnijeg saigrača.
Ispred sebe je Stevanović imao Tošića i Markovića. Popularni “Bambi” je otišao u Kinu. Sada je ostao samo Markec. Ovakav Markec treba da bude rezerva Stevanoviću. Da li je u pitanju “čuvanje” igrača, ako su tačne priče da jeStevanović već prodat jednom investicionom fondu?
Inače, zanimljivo je poređenje Filipa Stevanovića i Andrije Živkovića, iako je razlika između njih dvojice šest godina. Obojica su za Partizan debitovali sa 16 godina, ali je Stevanović ranije počeo da trese mreže. Gol protiv Konahs Kveja je postigao sa 16 godina, 10 meseci i sedam dana. Njemu je to bio tek sedmi profesionalni takmičarski meč. S druge strane, Živković je prvi gol za Partizan postigao sa 17 godina i 44 dana, protiv Rada. Tada je već iza sebe imao 14 prvenstvenih utakmica, a na nekima je bio i starter.
Tekst preuzet sa portala MaxBet sport
