Trener Partizana Igor Duljaj uprkos crnoj seriji i padu na četvrtu poziciju pred današnji mali gradski derbi s Voždovcem poručuje: Nema bežanja!
ФОТО: Д. Сандић
Igor Duljaj – rođeni ratnik, najnoviji dokaz: izlazak pred medije u jeku Partizanove rukovodeće / stručno / igračko / finansijske dubioze i, uprkos četiri osvojena boda od mogućih 15 otkad je inaugurisan u šefa struke, poruka – usklik:
– Nema bežanja!
Svaka čast, ali… Kad će Parni valjak, konačno, da „pobegne” iz crne serije, posle poraza od Radnika u Humskoj i Vojvodine u Novom Sadu pao je na četvrto mesto?
– U Šahtjoru smo, verovali ili ne, jednom bili 12. na polusezoni, na kraju završili kao drugi – priznaje komandant crno-belih da se premijerno susreće sa ovakvom situacijom.
Rat sa TSC-om i Čukaričkim za kotu 2 i učešće u kvalifikacijama za Ligu šampiona kao da je dodatno vezao noge?
– Moguće… na neki način. Zavisi… koliko, kako i na koga utiče. Na mene – ne, jeste pritisak, ali nema povlačenja. Bez kuknjave!
Može li današnji mali gradski derbi s Voždovcem da ostane upamćen kao prekretnica?
– To smo rekli i za prošlu utakmicu, pa za „onu” i „onu tamo”… Opet, sledeća je najvažnija.
Zmajevi su rasterećeni – već su obezbedili plej-of, otud – bez rezultatskog imperativa?
– Igraju kvalitetan fudbal, žele da se nadigravaju. Ne ispucavaju loptu, imaju dobar ulazak u igru. Gledao sam mnogo njihovih utakmica: imaju dobrih pojedinaca. Ne opterećujem se Voždovcem, zanima me kako ćemo mi da izgledamo. Jesam dosadan, ali… Bez obzira što pričaju da igrači nemaju samopouzdanja, ja to na treningu ne vidim – rade maksimalno profesionalno, disciplina je na visokom nivou, međutim, kad dođu utakmice, pretpostavljam, usled velikog uloga dolazi do većeg pritiska. Da će i sad da bude lako – neće, sigurno.
U ozbiljnom ste problemu?
– Veliki pritisak se stvara, generalno, oko Partizana i ekipe. Pokušavam da utičem pričom, bilo bi dobro kad bismo mogli da lociramo problem, lakše bismo ga rešili.
Bolje je, onda, sneg da naveje?
– Ne razmišljam u tom pravcu, to je samo skrivanje. Ne treba bežati, uopšte.
SPREMAMO SE KAO DA ĆEMO DA IGRAMO
Nema odlaganja malog gradskog derbija – poslednja sinoćnja informacija, uz ogradu – ukoliko u Humskoj još više „zabeli” – možda danas, ipak, dođe do prolongiranja duela Partizana i Voždovca.
– Spremamo se kao da igramo, iako su uslovi nemogući i za trening, moramo da improvizujemo – kaže Duljaj, prinuđen da juče popodne igrače ne izvodi na teren u „Zemunelu”, već da ih „oznoji” u teretani.
Dodatno vas je uzdrmao neuspeh protiv Vojvodine?
– Primili smo naivno prvi, potom, drugi gol. U životu i fudbalu ne postoje male stvari. Najbanalniji primer: kopačke, mnogo puta smo se klizali. Učili su nas: kad su loši vremenski uslovi uvek moraš da igraš sa šest krampona – i to velikih. Naravno, to nije opravdanje, čestitam Vojvodini i kolegi na pobedi. Postoji mnogo stvari za popravni, jedini način – rad i, samo, rad.
Brine li vas što do 70. minuta na „Karađorđu” niste kreirali šansu?
Kad Partizan ne napravi šansu – nije dobro. Možete da igrate i loše, ali kad ne stvarate prilike – niste opasni po gol. Tek pred kraj drugog poluvremena imali smo jednu – Baždarevu, da ne računam onu iz prvog poluvremena kad Jović nije zahvatio dobro loptu glavom.
Kako vi ovo podnosite, navikli ste na borbu za trofeje, kad…?
– Nije prijatno, ali učim da živim s pritiskom, za sada sam „miran” – dajem sve od sebe. Kad je tako, mnogo je lakše. Dok šetate ulicom uvek vas neko zaustavi – šta se to dešava, može li išta da se promeni? Ima mnogo ljudi koji vole i poštuju Partizan – daju mi reči podrške, hrabre da ne odustajem i idem napred.
Bolje bi bilo da ste se letos latili posla?
– Znate kako: jučerašnje novine niko ne čita, gledam samo šta se danas dešava i na koji način mogu da pomognem ekipi.
Napašćete Voždovac iz svih oružja?
– Nisam doktor, ali pošto sam zapisao… Imamo problem s Belićem: izašao je na trening i napustio ga. Traore i Pavlović, takođe, nisu u konkurenciji. Protiv Vojvodine imali smo mnogo mladih na klupi, nemam prostora za rotaciju, ili da izmišljam toplu vodu. Daleko od toga da tražim bilo kakav alibi, ili da kukam. To je… što je. Koga imam, na njega trošim energiju – zaključuje Igor Duljaj.
Originalni članak Sportski žurnal
