Turska liga jeste jača od naše, ali njen petoplasirani tim, ipak, ne treba da izaziva strahopoštovanje, tim pre što je Partizan u poslednje dve utakmice nesumnjivo podigao samopouzdanje
Sa sedam pogodaka na poslednje dve utakmice na svom stadionu i nijednim primljenim golom Partizan je nesumnjivo podigao samopouzdanje uoči sutrašnjeg okršaja (21 č) protiv kluba Jeni Malatija. Želja svakog domaćina je da stekne dovoljnu zalihu za revanš, a u ovom slučaju on je 15. avgusta u Turskoj.
Da li to „crno-beli“ mogu da ostvare? Da li uopšte treba takav zadatak da postave pred sebe ili da budu zadovoljni bilo kakvim, pa i najmanjim preimućstvom? Još kad ne bi primili gol…
Turska liga jeste jača od naše, ali njen petoplasirani tim svakako da nije bauk i ne treba da izaziva strahopoštovanje. Uzgred, tamošnje prvenstvo još nije počelo tako da je u tom pogledu beogradski tim u blagoj prednosti.
Trener Malatije Ali Riza Sergen Jalčin, nekadašnji turski reprezentativac i fudbaler, koji je igrao za tri najveća kluba iz svog rodnog Istanbula (Bešiktaš u kome je ponikao, Fenerbahče i Galatasaraj), a i u njihovom jedinom pravom konkurenta iz provincije (Trabzon) doveden je upravo za ovu sezonu.
Protiv Olimpije, u prvoj utakmici i to kod kuće, izveo je prilično zatvorenu postavu – s četvoricom u odbrani i veznom redu i jednim igračem između njih (kapiten Jildirim). U napad je stavio samo Jahovića, fudbalera iz Makedonije, koji je igrao u raznim zemljama, dovedenim da zameni Danijela Aleksića, bivšeg igrača Vojvodine, koji je u prošlom prvenstvu bio najbolji strelac Malatije.
Početak utakmice nije išao naruku domaćinu (već u 13. minutu Slovenci su poveli). Ubrzo (sedam minuta kasnije) izjednačio je odbrambeni igrač Ekvadorac Mina, a u 66. je Jahović iz penala doneo prednost svom timu. S obzirom da je Olimpija izjednačila (2:2) to joj je davalo prednost u revanšu.
Međutim, u Ljubljani su Turci pobedili s 1:0 golom Jahovića u 77. minutu. Na osnovu toga bi moglo da se zaključi da Malatija ume da bude opasna u gostima. Ali, ona je bila primorana da juri rezultat, a još je više od poluvremena imala igrača više. Slovenci, koji su, možda i nepotrebno išli na pobedu, posle utakmice su se vajkali da su gosti bili prilično grubi.
Da će tim iz Turske da izgara u Humskoj ne treba da se sumnja. Da može da se opredeli za drugačiju taktiku od one u Stožicama u revanšu – može. Razmišljanja ogromne većine trenera idu ka tome da se izvuče „aktivan“ rezultat, što u prevodu znači da se pojača odbrana.
Trener Malatije je za dvoboj s Partizanom prijavio sve igrače na koje je računao i protiv Olimpije plus sveže pojačanje tuniskog reprezentativca Šalelija, igrača veznog reda. Na raspolaganju ima u izobilju strance i vrlo iskusne igrače. Prvi golman je Farnole (34 godine) iz Benina. U zadnjoj liniji su igrali Šabake (Francuska), Mina (Ekvador), Hadebe (Zimbabve) s tim što je u Ljubljani na njegovom mestu bio Akbaš, i Kaš (u revanšu je u 70. minutu, dok je još bilo 0:0, priliku dobio drugi napadač Tozlu).
U Ljubljani je poslednjih pola sata umesto Jildirima igrao ofanzivniji Brazilac Giljerme, koji je u prvoj utakmici ušao umesto Donalda. Bivši prvotimac Crvene zvezde nije bio u timu u revanšu, kao ni Ajdin, a njihova mesta su zauzeli Robin Jalčin i Čagiran. Bifuma (Francuska) i Fofana (Obala Slonovače) su igrali na obe utakmice protiv Olimpije s tim što ovaj drugi u obe zamenjen. U Malatiji je ušao Jildiz, a u Ljubljani Tere.
Dakle, to su igrači, koji su doveli Malatiju pred Partizan. Verovatno će Sergen Jalčin na njima i pojačanju iz Tunisa da gradi planove za meč u Beogradu (Miloševićev džoker bi mogao da bude tek pridošli Japanac Asano).
A šta Partizan može da im suprotstavi? Pre svega, veru u sopstvene mogućnosti, koje su u poslednje dve utakmice, to je i golim okom vidljivo, porasle. Nijednog suparnika, razume se, ne treba potceniti, ali ni preceniti. „Crno-beli“ nesumnjivo mogu da izađu na kraj sa suparnikom iz Anadolije, a da li će to biti s manje ili više muke zavisiće od njih. I kakav god ishod da bude sutra ima još da se igra.
Da ne postoji siguran kapital pokazalo se i u okršaju Hajduka i Gzire. Splićani su u gostima pobedili s 2:0, vodili kod kuće s 1:0 i – ispali. I tim, koji je izbacio predstavnika svetskog vicešampiona u narednom kolu je izgubio u Letoniji od Ventspilsa čak s 4:0, što nije mogao da nadoknadi na Malti (2:2).
Ili ma koliko da je mađarski fudbal daleko od nekadašnje slave ipak je čudo da njegov klub ispadne od lihtenštajnskog. A Fehervar u prvoj utakmici, kod kuće, nije primio gol (1:’0). U revanšu je Vaduc prošao dalje na produžetke.
U ovakvim susretima ne postoji niti beznačajno preimućstvo, niti nedostižna prednost.
Izvor Politika