Ugledni Atletik naširoko o nesrećnoj epizodi Partizanovog fudbalera na Enfildu
“Mogu da kažem da, izuzev Kristijana Ronalda i Lionela Mesija, nisam među 19-godišnjacima video većeg talenta od Lazara Markovića. Mlad je, ali sazreće i tada niko neće moći da ga zaustavi“.
Tako je te 2014. za ostrvske medije govorio Avram Grant, nekadašnji trener Čelsija koga su za mišljenje zvali pošto je u Beogradu radio sa Lazarom Markovićem. Navijači u Liverpulu bili su egzaltirani. Dobili su pojačanje vredno 25.000.000 evra, a i legendarni Rui Kosta, sada predsednik Benfike, hvalio je veliku mladu nadu srpskog i evropskog fudbala.
Dolazak popularnog Markeca finansiran je delom od novca koji je zarađen prodajom Luisa Suareza Barseloni, ali posle triple krune u Lisabonu epilog je bio razočaravajući, pa u Liverpulu mnogi sada taj transfer svrstavaju uz promašaje kakvi su bili Alberto Akvilani, Endi Kerol ili Mario Baloteli. Marković je avanturu na Enfildu, dugu četiri i po godine, završio sa 34 utakmice, tri gola, jednom asistencijom, pa i četiri pozajmice i treninge sa U23 ekipom pre no što je januara 2019. otišao u Fulam.
I sve je to dobro poznato, samo što nikome i dalje nije jasno: šta se to dođavola desilo?
„Trebalo je da bude sledeća velika stvar. Imamo je sjajnu sezonu kod Žorža Žezusa. Na početku je bilo malo kritika da je lenj, ali ga je trener žustro branio, tvrdio da je strpljenje neophodno. I onda je nešto kliknulo i Marković je bio čudesan. Ljudi su mislili: ’Ako je sada ovako dobar, zamislite ga za koju godinu’. Bio je to veliki udarac kada je prodat Liverpulu. Navijači su bili ogorčeni što su ga tako brzo izgubili“, priseća se Tom Kundert, stručnjak za portugalski fudbal, u izjavi za ugledni Atletik, koji se naširoko bavio Markovićevom epizodom u Liverpulu.
Transfer na Enfild sigurno nije opravdao očekivanja engleskog kluba, ali je unazadio i Markovićevu karijeru. Sada, sa 28 godina, kada bi trebalo da je na vrhuncu karijere, igra za Partizan, ali mu konstantni zdravstveni problemi uporno limitiraju minutažu. Ove sezone ni gol u prvenstvu – tri u Evropi – član reprezentacije nije još od 2016. godine. Više se očekivalo od igrača koji je veliki talenat pokazao još kao tinejdžer. Pratili su ga tada i Totenhem, Bajern, Fjorentina…
Na kraju Benfika, verovalo se da je samo stanica do Čelsija, a onda se u priču uključio Liverpul, učinio Markeca u to vreme petim na listi najskupljih pojačanja kluba – pola novca je otišlo Liston Holdingsu, ofšor kompaniji u vlasništvu menadžera Pinija Zahavija – a Lazar je dobio nedeljnu platu od 45.000 funti, plus još 500.000 godišnje za marketinška prava. Toliko su ga cenili da su mu nudili i Suarezovu „sedmicu“, on je insistirao na tome da zadrži dres sa brojem 50.
„Uzbudljivo pojačanje za nas. Lazar je fleksibilan i može da igra na više pozicija, ali dopada mi se kako napada igru, kako je uvek pozitivan i uvek traži način da nešto napravi. Uklopiće se u naš stil igre“, govorio je tada trener Brendan Rodžers.
Lazar Marković (©Reuters)
Čak i u vreme ozloglašene „komisije za transfere“ svi u Liverpulu su digli glas za Markovića. I on sam je bio samouveren.
“Spreman sam odmah da igram. Mogu da postanem jedan od najboljih igrača Premijer lige“.
Debi protiv Olimpijakosa na turneniji po SAD bio je ohrabrenje, ali već tamo su krenuli i prvi problemi s povredama. Tetiva ga je primorala da propusti ostatak priprema u Americi, a kad se oporavio nije se moglo nazad u Rodžersov tim. Markoviću nikako nije odgovarao fizički zahtevan fudbal u Engleskoj. Do Božića je počeo samo tri utakmice, iako se – svedoči i bivši golman Redsa Simon Minjole – sve vreme primereno ponašao.
„Od starta se videlo da je dobar momak. Uvek se smejao u svlačionici. Nije pravio nikakve probleme“.
I nije samo do ponašanja, saigrači su takođe očekivali da Markec zablista.
„Na treninzima u Melvudu videli smo koliko je talentovan. Svi smo znali da može da pravi razliku. Nije slučajno napravio sve ono u Benfiki. Posebno kad smo radili vežbe na malom prostoru ili na skraćenom terenu, njegova veština i sposobnost da eliminiše čuvara i da gol je bila briljantna“.
Ali…
„Na većem prostoru je bilo izazovnije. Bio je još mlad, tek je napunio 20 godina. A Premijer liga tako čvrsta. Veliki iskorak u odnosu na ono što je navikao. Bio je brz, ali mali, mršav i krhak. Nije imao sreće ni sa povredama“.
Nisu pomogle ni okolnosti. U klub je stigao nakon što je Liverpul prepustio dugo čekanu titulu Čelsiju posle onog epskog proklizavanja Stivena Džerarda. Klub je promašio sa Balotelijem kao zamenom za Suareza, u prvih pet kola tri poraza i odmah ogroman pritisak na igrača s tom cenom.
“Da, situacija sigurno nije bila idealna za Lazara. Zbog obeštećenja mu je odmah stavljen veliki teret na leđa. Nije to lako za tako mladog igrača, posebno kada se privikavaš na novu zemlju, novu ligu“.
Lazar Marković (©Reuters)
Nova zemlja mu takođe nije legla. Kako navodi Atletik, isprva je živeo u hotelu Houp Strit u centru grada, da bi se zatim preselio u kuću u Sefton Parku. Svi su ga voleli, prijatelji i porodica su ga povremeno obilazili, ali je uglavnom bio sam, a ni engleski mu nije bio sjajan. I sam Marković je kasnije u intervjuu za 24sedam.rs priznao da mu nije bilo lako.
„Englezi su malo hladniji, i u prvih nekoliko meseci nisam mogao ni da se uklopim, što je i normalno. Posle sam otišao na pozajmicu, a čim odeš više to nije to. Ne gledaju te istim očima, koliko god ja dobro ili loše igrao, i teško ćeš da se vratiš. To je moje iskustvo i mislim da je to tako. Retko ko se vratio u klub posle pozajmice i bio nosilac“.
Pozajmice su došle kasnije. Ni početak nije bio sjajan. Decembra 2014. isključenje posle samo 14 minuta u igri – istina preoštro – u remiju sa Bazelom za kraj nastupa u Ligi šampiona. Doduše, već sledeće nedelje prvi gol u Liga kupu protiv Bornmuta, pa januara 2015. i pogodak za pobedu na prvenstvenom gostovanju kod Sanderlenda. Džordan Vilijams, takođe je debitovao te sezone za Redse, dobro se seća tog meča.
„Bio sam sa timom tog dana. Dao je jedan gol, umalo i drugi volejom sa ivice kaznenog prostora kada je pogodio donji deo prečke. Tehnika šuta je bila sjajna. Lazar je bio tih i stidljiv momak. Ali videlo se da ima ogroman potencijal. Na terenu je radio neke briljantne stvari. Nisam siguran šta je pošlo po zlu. Možda je fizika učinila svoje, bio je dosta mršav. Možda jednostavno nije dao sve od sebe. A ni tajming nije bio srećan. Siguran sam da bi prošao mnogo bolje da je došao 12 meseci ranije“.
Nažalost nije. A kraj te prve sezone katastrofalan. Samo dve pobede kluba u poslednjih devet kola, ponižavajući poraz od 1:6 od Stouk Sitija. Aprila 2015. Marković je odigrao poslednju utakmicu u Liverpulovoj startnoj postavi, u polufinalu FA kupa protiv Aston Vile. Baloteli ga je zamenio već na poluvremenu. Kad su avgusta 2015. u klub stigli Dani Ings, Kristijan Benteke i Roberto Firmino srpski fudbaler je otišao na prvu pozajmicu, u Fenerbahče.
Lazar Marković (©Reuters)
Posle dva meseca Rodžers je otpušten, došao je Jirgen Klop, a Marković je bio daleko od očiju novog šefa. U Istanbulu nove povrede, kraj sezone već u februaru 2016. godine, na leto je pokušao da se na novim pripremama u SAD nametne Klopu, ali već je bilo kasno. I onda nove pozajmice: Sporting, Hal, Anderleht… Povremeno dobre partije kad bi mu zdravlje dozvoljavalo da igra u kontinuitetu, ali onda iznova i iznova problemi sa Liverpulom koji je tražio 20.000.000 evra za igrača koga je precrtao. Najteži dani u Markecovoj karijeri.
“Kada kao igrač osetiš da nisi deo priče teško je ostati pozitivan. Tražiš rešenje, jer radost dolazi iz igre. Bio sam u istoj situaciji u Liverpulu, znao da više neću da igram, samo sam tražio izlaz. Ja sam ga našao u Brižu. Uvek sam osećao da je Lazar preferirao drugi stil fudbala. Nisam mogao da mu ulazim u glavu, ali posle prve sezone na pozajmici stekao sam utisak da se već vidi na nekom drugom mestu“, premotava film Minjole i filozofski zaključuje.
“Toliko toga može da ti se desi u karijeri. Povrede, pad samopouzdanja, degradacija iz opcije A u opciju B, pa C… Nigde ne pustiš korene. A put na dole je mnogo brži nego put do vrha“.
Marković je epizodu u Liverpulu na kraju završio igrajući za U23 tim Nila Kričlija. I tamo su hvalili njegovo ponašanje, ali već je bilo kasno za prvu ekipu.
„Uživali smo dok je bio tu, bio je sjajan prema mladim momcima. Skroman, slušao je sve što smo od njega tražili, pravi profesionalac“, prisećao se Kričli, a lep utisak ostavio je na tada mlađanog Vilijamsa.
„Momci su o njemu govorili da je klasa od momka. Na Božićnom ručku je recimo sam platio pola računa za sve, imao je te lepe manire“.
Jauara 2019. godine, skoro četiri godine nakon poslednjeg nastupa za Liverpul protiv Kvins Park Rendžersa, Marković je otišao sa Enfilda. Sada se u dresu Partizana ponovo bori za titule, mada ga ni problemi sa povredama nisu u potpunosti napustili.
U međuvremenu je već govorio kako je bio premlad za Liverpul i mogla bi njegova priča da posluži kao lekcija svima koji tek krče put ka velikoj fudbalskoj sceni, ali… Ko još odbija Liverpul?
Originalni članak Mozzart sport
