LIČNI STAV: Saša Ilić je rekao ono što klub konačno mora da čuje i reaguje

Saša Ilić na Teleoptiku zvuči mirno, ali njegove poruke o Partizanu traže da ih klub sada shvati bez samozavaravanja

Piše: Volimpartizan.rs

Najviše mi se dopalo na “Media day”danas na Zemunelu to što Saša Ilić nije prodavao julsku maglu, jer je Partizanu u ovom trenutku potrebna istina više nego euforija. Kada trener posle desetak dana rada kaže da su pripreme u dobrom ritmu, ali i da timu trebaju još četiri igrača, da deca ne mogu odmah da nose klub i da ni povoljan žreb ne znači ništa bez ozbiljnosti, onda slušamo čoveka koji vidi problem, a ne samo funkciju koju obavlja.

Posle toliko leta uz Partizanove pripreme, najmanje verujem onima koji u junu i julu već vide gotov tim. Ilić mi ovde deluje suprotno: bez velikih poza, bez potrebe da se dopadne svima, sa sasvim jasnom procenom gde se ekipa trenutno nalazi. To je dobar početak, možda i bolji od svakog pompeznog obećanja.

Saša Ilić ne beži od Partizanove ambicije, ali odbija prazna obećanja

Kada kaže da je “Partizan mnogo veliki klub i ambicije su svake godine iste, sada koliko su realne, to ćemo videti”, tu je suština cele priče. Ambicija nije sporna i ne sme da bude sporna. Sporno je samo da li neko ima hrabrosti da prizna jaz između želje i realnosti. Ilić ga je priznao.

Dopada mi se i što svoj povratak nije romantizovao. Rekao je da mu je sve oko Teleoptika poznato i da sa asistentima treba da odradi posao. To zvuči obično, ali Partizanu je predugo falilo baš to običnost u najboljem smislu — manje predstave, više rada. Čak i njegova usputna napomena da za prvih desetak dana nije bilo povređenih nije sitnica. U julu takve “male” stvari često određuju ton čitavih priprema.

Isto važi i za ono što je rekao o odnosu snaga u domaćem fudbalu. Nije bežao od činjenice da je rival godinama dominantan i da Partizan pokušava da se primakne. To možda nije rečenica koja će zapaliti društvene mreže, ali jeste rečenica odraslog trenera. Partizan ne može da se vrati na vrh tako što će glumiti da problem ne postoji.

Saša Ilić jasno kaže da četiri pojačanja nisu kraj posla

U jednoj rečenici stalo je više istine nego u pola letnjih prelaznih rokova: “Treba još četiri ako želimo da budemo konkurentni u Evropi i našem prvenstvu.” Tu nema skrivanja, nema lepog pakovanja, nema priče da je sve rešeno samim tim što su dovedeni Milan Aleksić, Aleksa Zeković, Čaki Traore i Erik Kojzek.

To jeste pomak u odnosu na prethodno leto, kada je pred početak priprema stigao samo Mateja Milovanović, i svi smo kasnije gledali koliko je ta pasivnost koštala Partizan. Ali baš zato nije vreme da se četiri nova imena proglase velikom pobedom kluba. Ilić ih je opisao kao momke koji će pojačati konkurenciju, naglasio da je ekipa mlada i da je vreme pred njima, a za Aleksića je posebno rekao da je imao višemesečnu pauzu bez takmičarske utakmice, ali da će doneti kvalitet. To je poštena procena: podrška novajlijama, ali bez prodaje iluzije da su svi već gotovi nosioci.

Tri najvažnije Ilićeve poruke iz tog dela obraćanja, po mom utisku, glase:

• četiri potpisa nisu završen prelazni rok;
• napadač jeste prioritet, ali odbrana i dalje traži kvalitet;
• Partizan mora da gradi tim iako živi od prodaje.

Zato mi je sasvim logičan i njegov oprez oko Brazilca Žea. Nije ga najavio kao spasioca, već je rekao da su pregovori u toku i da klub želi prvo da završi posao sa napadačem, pa onda da donese odluke za defanzivu. Mnogo je poštenije ovako nego crtati idealan kadar pre nego što iko potpiše i izađe na teren.

Saša Ilić ne traži autonomiju, već igrače koji prave razliku

Posebno mi je legla rečenica: “Nemam ja šta da tražim autonomiju i ovlašćenja, ja znam šta je potrebno.” U prevodu, nije došao da meri koliki mu je administrativni prostor, nego da kaže šta timu fali. U Humskoj su se prečesto mešale forme i suština, a ovo je zdravo postavljen prioritet.

Jul u Humskoj je često mesec u kojem svi imaju ulogu, a malo ko rešenje. Ilić bar za sada priča obrnuto. Ne traži da mu se aplaudira zbog pozicije, već da se dovede “ekstra kvalitet” ako klub zaista želi bolji Partizan. To je stav sa kojim se slažem bez ostatka. Partizan ne traži bajku u julu; Partizan traži ekipu koja će u julu ličiti na ekipu, a ne na skicu.

Saša Ilić štiti Partizanovu decu od prerane odgovornosti

Meni je najvažniji deo njegovog obraćanja ipak ono što je rekao o omladinskoj bazi: “Ne možemo da očekujemo da deca budu nosioci Partizana odmah.” Ako se sa ovim neko ne slaže, onda se ne sporimo oko sitnice, nego oko osnovnog razumevanja kako veliki klub funkcioniše.

Da, Partizan mora da ima svoju decu u timu. Da, omladinska škola je temelj identiteta. Ali Ilić je potpuno u pravu kada kaže da mogu da izgledaju bolje samo ako ekipa ima obrise takmičarske ekipe. Ako ih gurneš da zakrpe sve rupe seniora, to nije razvoj, to je prebacivanje tereta na najmlađe. Mladi igrač napreduje uz stabilan kostur, ne usred haosa.

Tu je ubacio još jednu bitnu stvar: liga je teža, ambicije imaju i Vojvodina, Železničar, Čukarički i drugi. To je realna slika. Nisam gledao svaki minut svakog omladinca ove generacije, pa možda neko ko je bliži tom delu priče ima optimističniju procenu od moje, ali ne znam nijedan ozbiljan Partizan koji je rast dece gradio na rasutom prvom timu.

Saša Ilić dobro zna da žreb ne pobeđuje utakmice

Ni oko evropskog žreba nije rekao ništa što navijači možda žele da čuju, ali treba da čuju. Jeste priznao da je protivnik iz duela Una Strasen – Fjorita delovao kao jedan od poželjnijih, ali je odmah dodao: “Ako ne budemo ozbiljni možemo imati problema.” Posle svega što je Partizan umeo sam sebi da zakomplikuje, ta rečenica ima težinu.

Žreb otvara vrata, ali ne prolazi kroz njih. Pravi test tek dolazi u Sloveniji, kroz četiri kontrolne utakmice, gde više neće biti dovoljno da ideja zvuči logično — moraće da izgleda tako i na terenu. I zato mi je sasvim na mestu i njegova završna misao da svi treba da dobiju minutažu, ali da je “rezultat naravno bitan” kako bi ekipa ušla u pobednički ritam. Dobar trener ne bira između rada i rezultata; traži i jedno i drugo.

Najzdraviji deo Ilićeve poruke nije obećanje trofeja, nego odbijanje da sakrije rupe. Kaže da treba još igrača, kaže da deca ne smeju sama da nose tim, kaže da žreb ne znači ništa bez ozbiljnosti — i tu sam potpuno na njegovoj strani. Ali ostaje jedna stvar oko koje bih voleo da čujem ostale navijače : koliko ova postojeća baza zaista može odmah da izdrži evropski ritam u julu i avgustu, čak i ako stignu tražena pojačanja?

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11