Piše: Volimpartizan.rs
Partizan na dve nedelje do okupljanja ne izgleda kao tim bez ideje, ali ni kao tim koji je završio posao. Posle sezone bez titula i posle nove velike rekonstrukcije, roster Đoana Penjaroje dobio je osnovni oblik, ali tri najvažnija potpisa još nedostaju. A to nisu tri mesta na kraju klupe, nego tri uloge koje mogu da odrede plafon cele sezone.
Zato priča o novom Partizanu ne staje na tome ko je otišao i ko je već stigao. Prava tema je mnogo jednostavnija: da li crno-beli zaista zatvaraju tim ili samo popunjavaju broj do prvog treninga.
Tri prazna mesta nisu dopuna, nego osovina tima
Partizan još traži beka, krilo i krilnog centra. To na papiru zvuči kao završno doterivanje rostera. U praksi, to više liči na potragu za tri igrača koji bi odmah morali da budu primarne opcije na svojim pozicijama.
Tu je i glavni razlog zašto navijači nisu pogrešili što su sa oprezom gledali talas odlazaka. Nije stvar samo u broju igrača koji su napustili tim, već u tome što klub drugi put u kratkom periodu ponovo sklapa ozbiljno izmenjenu ekipu. Takve rekonstrukcije mogu da uspeju, ali retko prolaze bez perioda traženja identiteta.
Spoljna linija već sada ima prepoznatljiva imena: Karlik Džons kao lider, uz Alesandra Pajolu, Kajla Olmana, Luku Vildozu i Arijana Lakića. Međutim, upravo zato je jasno da Partizan ne traži bilo kakvog beka, već igrača koji bi odmah menjao nivo te linije. Kad tim traži još jednu prvu opciju spolja, to je znak da posao nije pri kraju, nego da je ključni deo posla još otvoren.
Slično važi i za krilo. Odlazak Isaka Bonge nije rupa koju zatvaraš samo novim imenom na istoj poziciji. Bonga je donosio ozbiljnost, energiju i pouzdanost na oba kraja terena. Lamar Stivens jeste zanimljivo rešenje, ali Partizan očigledno ni tu ne želi da stane na jednom potezu. To je razumno. Nije problem kada menjaš igrača. Problem je kada izgubiš profil, pa tek onda shvatiš koliko ti je značio.
Loni Voker kao čekanje koje može da podigne ili zakoči plan
Prema informacijama Partizan je u ozbiljnoj borbi za dolazak Lonija Vokera. Kontaktirani su i igrač i agenti, ali priča je trenutno u fazi čekanja. Uz to, pominje se i interesovanje iz Španije, kao i mogućnost da Voker gleda ka NBA ligi.
Tu treba stati na loptu. Ovo još nije vest o završenom poslu, nego priča o ambiciji i riziku. Kao ideja, Voker ima smisla. Ako dovodite igrača tog profila, onda jasno poručujete da ne tražite samo popunu, nego udarnu napadačku opciju koja može da nosi minute i težinu velikih utakmica.
Ali svako čekanje na igrača koji meri i evropsko i NBA tržište ima cenu. Ako ga dobijete, dobili ste kvalitet koji menja izgled spoljne linije. Ako ga ne dobijete, izgubili ste vreme u delu leta kada se tim već približava okupljanju. U Partizanu se takve stvari često vide tek kasnije, kad septembar počne da objašnjava ono što avgust nije završio.
Zato je ova situacija zanimljiva i kao test klupskog plana. Nije dovoljno želeti veliko ime. Važno je znati i do kada čekaš, kao i šta ti je sledeća opcija ako odgovor ne stigne na vreme.
Krilo i četvorka otkrivaju šta Penjaroja zapravo želi
Možda još važnije od priče o beku jeste ono što preostala dva mesta govore o zamisli novog trenera. Na poziciji tri mnogo će se očekivati od Lamara Stivensa, dok se čeka oporavak Vanje Marinkovića. Tu su i Mitar Bošnjaković, Mario Nakić čiji je status nepoznat, kao i povratnik Nikola Tanasković koji pokriva četvorku.
U reketu Partizan već ima Dereka Vilisa, Kevariusа Hejsa, Tonjea Džekirija i Žofrija Lovernja. To znači da problem nije u prostom nedostatku tela pod košem. Problem bi mogao da bude u ravnoteži. Ako se i dalje traži krilni centar koji bi bio primarna opcija, onda je jasno da postojeća grupa još ne nudi sve što se od nje očekuje u ulozi i raspodeli minuta.
To je važan detalj. Navijači Partizana umeju da se zalete kad vide nekoliko zvučnih imena u rosteru, ali ozbiljan tim se ne sklapa po imenima nego po uklapanju. Penjaroja, ako je suditi po strukturi onoga što se traži, očigledno želi više atleticizma, više sigurnosti na krilu i još jednu jaku tačku između spoljne linije i reketa.
Drugim rečima, Partizan ne traži samo trojicu igrača. Traži odgovor na pitanje kako će ovaj tim da izgleda kada utakmica uspori, kada se odbrana skupi i kada neko mora da napravi razliku bez mnogo viška prostora.
Partizan je, dakle, na dve nedelje do okupljanja bliži konturi nego gotovom timu. To samo po sebi nije alarm. Ali jeste upozorenje da preostala tri potpisa nisu kozmetika, nego kičma hijerarhije. Ako stignu pravi profili, Penjaroja dobija roster koji ima logiku. Ako ne stignu, dobiće skicu koja će opet tražiti previše objašnjenja čim sezona krene ozbiljno.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
