LIČNI STAV: Partizan najviše boli a najmanje donosi kad prerano prodaje sopstvenu decu

Piše: Volimpartizan.rs

Najtužnije u ovoj priči nije to što će Partizan ovog leta verovatno prodavati, već to što će opet prodavati prerano. Klub danas ne unovčava zrelost svojih talenata, nego njihovu nedovršenost, i to je najskuplji oblik preživljavanja. U normalnijem fudbalskom okruženju ovi momci bi ostali još bar sezonu ili dve, odigrali ozbiljne evropske minute i iz Humske otišli kao formirani igrači. Ovako će mnogi morati težim putem, a Partizan će opet ostati bez dela budućnosti pre nego što je stigao da je do kraja iskoristi.

Partizan više ne prodaje iz izbora, već iz potrebe, i baš zato svaki odlazak njegove dece boli dublje

Jesenas je Partizan imao lice tima koji može da se osloni na mladost i da od nje živi na terenu, ne samo na tržištu. Nije mala stvar kada u startnih 11 imaš šest ili sedam bonusa, a ipak beležiš dobre rezultate, pristojno izgledaš u Evropi i prezimiš kao lider Superlige. To nije bila iluzija, nego jasan znak da u toj generaciji ima ozbiljnog materijala.

Problem je što je proleće razbilo ono što je jesen napravila. Promene trenera, potresi u rukovođenju i pad igre spustili su Partizan na treće mesto, iza Crvene zvezde i Vojvodine, a takav pad uvek obori i cenu onoga što prodaješ. Zato mi je ova priča teška: prodaja sazrelog igrača je posao, prodaja nedovršenog talenta je odricanje.

Zašto je Partizan od modela razvoja došao do modela preživljavanja

Posle toliko godina praćenja Partizana, naučio sam da je najopasniji trenutak onaj kada prodaja počne da zvuči razumno. Zimus su postojale konkretne ponude za Nikolu Simića i Milana Roganovića, ali klub nije hteo da oslabi tim dok je još verovao da može da ostane u trci. Tada je to bila sportska odluka. Danas ista priča izgleda kao finansijska nužda.

U tome je i najveći problem Partizana poslednjih godina: stalno pravi tim za sutra, a prinuđen je da ga rastavlja već danas. Dok sklapa kadar za kvalifikacije za Ligu konferencije, istovremeno mora da razmišlja koga da unovči. To je model u kom retko dobiješ i rezultat i maksimalnu cenu.

Koga Partizan može da proda, a da ne preseče kičmu tima

Ako već mora da seče, ja bih redosled postavio ovako:

• Nikola Simić — tržište ga prati još od zime, a Evropsko prvenstvo za igrače do 19 godina može mu samo podići cenu. Kad ti štoper već ima izlog i interesovanje, to je trenutak koji klub obično naplaćuje.
• Ognjen Ugrešić — prema proceni Transfermarkta najvredniji je fudbaler crno-belih sa 10 miliona evra, a italijanska interesovanja se pominju mesecima. Ne guram ga napolje, ali ako stigne ozbiljna ponuda, upravo tu Partizan najlakše može da dođe do sume koja menja celo leto.

Milan Vukotić mi je negde između. Bazel je zimus bio zainteresovan, jesenas je igrao odlično, proleće ga je progutalo, ali i takav je ostao igrač koji je kreirao najveći broj velikih šansi u ligi. Zato mi njegova prodaja baš sada ne deluje kao pravi tajming.

Znam da će neko reći da se najbolji ne prodaju, nego oko njih praviš tim. U teoriji, apsolutno. U ovom Partizanu i u ovakvoj državi to trenutno zvuči više kao želja nego kao plan, i sa tim se čovek ili miri ili zatvara oči.

Zašto Partizan mora da zadrži Roganovića i Dragojevića

Sa Milanom Roganovićem sam mnogo tvrđi. Ako postoji dete iz ove grupe koje bi moralo da ostane još bar jednu, a idealno dve sezone, to je on. Nije slučajno što su mnogi tokom prethodnih godinu dana pričali da ima potencijal za lige petice: pokazao je požrtvovanost, ritam i profil modernog beka koji se ne pojavljuje često.

CSKA ga je hteo još zimus i Partizan ga je tada sačuvao jer je znao koliko znači timu. Ja bih tu odluku branio i sada. Ako Roganović ode ovog leta, to po meni nije pametan posao nego priznanje da klub više ne ume da sačuva sopstvenu budućnost ni onda kada je vidi pred sobom.

Vanja Dragojević mi je odmah iza njega. Kao kapiten i kao igrač čija je vrednost prema Transfermarktu već visoka, on Partizanu treba i kao fudbaler i kao oslonac mladoj svlačionici. Normalan klub bi takvog igrača zadržao još bar jednu sezonu i prodao ga iz jače pozicije.

Možda je moja slepa tačka to što spolja ne želimo da vidimo do kraja koliki je stvarni finansijski pritisak u Humskoj. Moguće je da u klubu za ovakvu vrstu strpljenja više nema prostora. Ali baš zato bi prodaja Roganovića ili Dragojevića budzašto bila najgora moguća kombinacija: oslabiš tim, a ne naplatiš puni potencijal.

Šta Partizan gubi kada prerano prodaje sopstvenu decu

Partizan može ovog leta da dovodi nova lica koliko hoće, ali nijedno pojačanje ne menja činjenicu da klub ne sme da se navikne na prodaju sopstvene dece kao jedini plan. Prodaja može da bude pametan posao. Rasprodaja iz potrebe nikad nije.

Suština, dakle, nije u tome da li će neko otići — verovatno hoće. Suština je ko ide prvi, po kojoj ceni i da li Partizan makar jednom ume da zadrži onog najtalentovanijeg dovoljno dugo da i teren i kasa dobiju maksimum. Partizan je prečesto pristajao na polovinu, a polovina u fudbalu retko rešava problem; obično ga samo odloži do sledećeg prelaznog roka.

Ne znam da li sam previše zaštitnički nastrojen prema Roganoviću i Dragojeviću? Oko Simića i Ugrešića mogu da razumem prodaju ako stigne ozbiljna ponuda, jer tržišni trenutak nekad ne čeka sentiment. Ali stalno me kopka jedna stvar: da li Partizan više gubi kada prerano pusti svoju najbolju decu, ili kada ih zadrži bez snage da oko njih napravi pravi tim? Tu negde je srž cele priče, i nisam siguran da klub trenutno ima dobar odgovor.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11