LIČNI STAV: KK Partizan sada u prelaznom roku plaća odlazak jedinog pravog autoriteta

Piše: Volimpartizan.rs

KK Partizan danas ne deluje kao klub koji vodi prelazni rok, nego kao klub koji mu kasni. Razlog nisu samo propušteni pokušaji sa Petijem Milsom i pre toga Armonijem Bruksom, već utisak da je sa odlaskom Željka Obradovića iz kluba nestao i poslednji autoritet koji je mogao da nagovori igrača da od svih ponuda izabere crno-bele.

Igračko tržište jeste surovo, ali surovo je svima. Kada te isti rival presretne dva puta, problem više nije samo tržište nego i tvoja težina na tržištu.

Uprava ćuti, odlazaka je sve više, a leto ne čeka nikoga. Ovo smo već gledali.

Ovo leto KK Partizana već sada otkriva da klub bez jakog autoriteta mnogo teže dolazi do igrača koji prave razliku u Evroligi

Prema informacijama, Partizan je prvo ostao bez Armonija Bruksa, a sada nema ništa ni od Petija Milsa, pri čemu se u oba slučaja kao prepreka pojavio Asvel. To je konkretan primer koji bode oči, jer ne govorimo o dve nepovezane priče, nego o dve situacije u kojima je Partizan delovao kao klub koji učestvuje, ali ne završava posao.

Za Milsa se navodi da je Partizan bio spreman da prihvati i dvogodišnji ugovor, iako je prvobitna rezerva bila vezana za njegove godine, pošto u avgustu puni 38. Ako je to tačno, onda je klub očigledno bio spreman da napravi ustupak kako bi dobio iskustvo, kvalitet i ime za Evroligu. Ali ni to nije bilo dovoljno.

Tu dolazimo do onoga što najviše brine: Partizan danas ne deluje kao sredina koja u završnom trenutku prelama na svoju stranu. Možda to nekome zvuči prestrogo, ali meni je to glavna poruka ovog leta.

Zašto KK Partizan gubi trke čim se pojavi ozbiljan rival

Godinama je veliki deo Partizanovog letnjeg posla, sviđalo se to nekome ili ne, počivao na imenu i autoritetu Željka Obradovića. Nisu svi igrači dolazili samo zbog njega, ali je previše primera da bismo se sada pravili da njegov poziv nije menjao tok pregovora. To nije romantizovanje prošlosti, to je prosta logika vrhunskog sporta: igrači biraju projekat, novac, ulogu i ljude kojima veruju.

Sada, kada njega više nema u klubu, prvi ozbiljan utisak je neprijatan. Za sada ne vidim da imena Penjaroje, Mijailovića i Paspalja nose istu vrstu ubedljivosti kada treba dovesti igrača koji pravi razliku u Evroligi. To ne znači da su bezvredni ljudi, nego da trenutno ne deluju kao figura koja uliva ono poverenje koje je Partizan ranije imao u razgovoru sa ozbiljnim imenima.

Ime kluba otvara vrata, ali autoritet ljudi u klubu odlučuje da li će neko kroz ta vrata zaista ući.

Kako KK Partizan trenutno izgleda između odlazaka i nedovršenih dolazaka

Ono što dodatno podiže nervozu jeste odnos između onoga što odlazi i onoga što dolazi. Partizan je do sada doveo Nikolu Tanaskovića i Kajla Olmana (koje je indirektno najavila stranica u vlasništvu porodice Mijailović, ne i klub), produžio ugovor sa Tonjeom Džekirijem, dok su pomenuti i dolasci Kevarijusa Hejsa i Dereka Vilisa, uz pregovore sa Zekom Ledejom.

Sa druge strane, klub su već napustili Sterling Braun, Nik Kalates, Dvejn Vašington i Dilan Osetkovski, a očekuju se i odlasci Isaka Bonge i Bruna Fernanda.

Kada to spustiš na papir, slika nije umirujuća:

• izlazaka je mnogo i nose ozbiljnu težinu
• ulasci za sada ne deluju kao jasan odgovor za evroligaški iskorak
• javnost dobija više vesti o rastancima nego o stvaranju nove kičme tima

Tu je suština moje sumnje. Strpljenje postoji, ali nije beskonačno, jer Evroliga ne prašta roster koji se sklapa kasno i bez jasne hijerarhije.

Šta uprava KK Partizana duguje osim tišine i raskida

Najlakše je u julu tražiti strpljenje. Najteže je pokazati plan. Klub se za sada u javnosti uglavnom oglašava kada treba saopštiti da je saradnja sa nekim završena, a to nije dovoljno da bi se navijačima prodala priča o ozbiljnoj rekonstrukciji.

Ovde nije problem samo u tome što neko pojačanje još nije stiglo. Problem je što Partizan za sada ne ostavlja utisak kluba koji zna tačno kako će izgledati njegov tim, ko ga vodi, ko ga predstavlja i ko u njegovo ime dobija bitne bitke na tržištu. Ako grešim, tim bolje po Partizan. Ali dokaza za suprotno za sada nema dovoljno.

Još ima vremena da ovaj roster dobije oblik, ali mene ne muči broj slobodnih mesta nego jedno preciznije pitanje: ko danas u KK Partizanu zove igrača prevage i zaista može da mu promeni odluku? Navijači koji i dalje veruju da plan postoji verovatno čekaju sledeći potpis. Ja čekam nešto drugo — dokaz da klub još ima autoritet, a ne samo uspomenu na njega.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11