Foto: Euroleague
Centar Partizana, Mathias Lessort, otvorio je dušu i ispričao drugu stranu priče o svom životu i košarkaškoj karijeri.
Malo kome je poznata činjenica da je reprezentativac “trikolora” zapravo rođen na ostrvu Martinique.
,,Čoveče, tamo je život sjajan. Mnogo mi nedostaje. Posebno kada je hladno ovde. Život je tamo odličan, uvek je toplo, a gde god da živite blizu ste plaže. Neverovatno je živeti na tom ostrvu” – prisetio se Lessort u razgovoru za Sputnjik.
Miljenik “grobara” u mlađim danima nije ni znao gde se na karti sveta nalazi Srbija.
„Nikada u životu nisam mogao ovo da zamislim. Nisam ni znao gde je Srbija, niti bilo šta o njoj. Jedva da sam znao neke zemlje u Evropi. Toliko volim da igram ovde, a nikada u životu nisam mogao da zamislim da ću igrati ovde i da ću se osećati ovako lepo.“
Ne krije Francuz da je ljubav sa pristalicama crno-belih obostrana.
„Volim i ja njih. Na utakmice svaki put donose ludu energiju. Pokazuju mnogo ljubavi. Prihvatili su me kao osobu i to je za mene najvažnija stvar. Trudim se svaki dan da dam sve od sebe za njih. Reći ću im hvala još jednom. Ali, rekao sam to hiljadu puta, stvarno nemam reči za njih.“
Shodno tome da dolazi iz malo više fudbalske zemlje, ne čudi podatak da se kao mlađi oprobao i u tom sportu.
„Igrao sam fudbal pre košarke. Najviše sam igrao u odbrani, zapravo tada smo bili baš mali pa nismo imali pozicije. Ali najviše sam igrao ili u odbrani ili u napadu. Jedno od ta dva.“
Statistički gledano, Lessort dominira na svim poljima ove sezone, što potvrđuje i podatak da je drugi favorit za osvajanje MVP nagrade u Evroligi.
„Nisam baš neko ko se uzda u statistiku, više sam neko ko se bavi onim što radi na terenu. Ne oslanjam se mnogo na statistiku. Ali, dajem sve od sebe zbog ljudi koji mi ovde veruju, zbog trenera, saigrača. Drago mi je što sam ovde, što igram ovaj sport i da im poverenje svih ovih ljudi. I da budem srećan kao što jesam srećan“.
Borbenost na terenu mu je usađena od najranijih košarkaških dana.
„Odrastao sam sa dvojicom starije braće, oni su se potrudili da utkaju to u mene. Sve su mi otežavali još otkako sam bio mali i kada sam učio da igram košarku na ulici ili igralištu. Zato uvek imam želju da se borim, da igram jako, da pokažem želju. Želeo sam da pokažem starijoj braći da nisam više mali brat, već da želim da se borim sa njima. Nije bilo lako jer su bili stariji 12, odnosno 10 godina od mene. Zaista su bili mnogo viši i jači, a ja sam morao da se borim i da pronađem način“ – kaže Lessort, pa dodaje:
„Sada su srećni zbog mene! Oni su moja leva i desna ruka, sve što radim pripada i njima. Svakog dana se čujemo, pričamo telefonom, dopisujemo se. Ne bih bio ovde da nije njih. Jako su važni za mene.”
Mathias je pod trenerskom palicom Željka Obradovića dosegao svoj zenit karijere.
„Neverovatan je trener. On je košarkaški genije! Način na koji on vidi i kontroliše igru je van… Nekada igračima može da bude teško da se naviknu na njega, ali kada razumete šta želi i kako želi da igrate, košarka postane laka za vas. Jednostavno laka. Drago mi je što sam u ovom timu i da mi trener veruje kao što mi veruje. Daje mi odgovornost i mnogo mi je drago što igram za ovog trenera. Trudim se da ga činim srećnim, bolje to nego da se naljuti, a-ha-ha“
Kao uzore u svetu košarke ističe Nikolu Jokića i Joela Embiida.
„Jako sam strastven oko košarke, gledam dosta NBA, gledam utakmice Evrolige. Jokić i Embiid su trenutno ne samo najbolji centri, već najbolji igrači na svetu. Teško je reći ko je bolji od njih dvojice, radi se o dva različita stila. Radi se o dva odlična igrača koja igraju centra, svako ima svoje mišljenje o tome ko je bolji. Gledam ih mnogo i trudim se da me inspirišu.
Gledam ih stalno, obojica su sjajni u igri leđima. Rade sve na terenu, jasno je da bolje šutiraju od mene, a-ha-ha. Ali, trudim se i ja da radim na tome. Zaista su impresivni zbog načina na koji čitaju igru, zbog toga što nikada ne žure, čekaju da im utakmica i pravi šutevi sami dođu. Čine košarku lakom i za sebe i za druge. Trudim se da učim od njih.“
Učenje srpskog jezika mu, kako stvari stoje, ide sve bolje i bolje.
„Napredovao sam malo. Razumem neke reči, ne mogu da kažem da sve razumem. Zbog nekih intervjua ljudi misle da pričam savršeno srpski. Ali, to nije tačno. Pričam dobro, razumem neke stvari, ali ima prostora za napredak“.
Na kraju razgovora otkrio je za koji fudbalski klub navija u Francuskoj.
„Najviše provodim vreme sa porodicom, sa sinom. Volim da gledam sport, volim da gledam fudbal, veliki sam navijač Marseillea. Gledam dosta njihove utamice. Pratim fudbal, volim video-igrice i tako najviše provodim slobodno vreme.“
Originalni tekst Basketballsphere.com
