.jpg)
Saša Ilić, još za igračke karijere zavređenog epiteta legende Partizana, opevan u pesmi Grobara i zasluženog pijadestala u srcima svih zaljubljenika u crno–belo, „poslednji Mohikanac” Srba kao „evropskih Brazilaca” i istinski džentlmen u kopačkama poštovan bez obzira na klupsku pripadnost, na pragu ulaska u petu životnu deceniju ponovo majstorijama mami aplauze i smeška se s novinskih naslovnica.
Ilić kao dečkić – najbolji opis igre kapitena Parnog valjka minulog vikenda protiv OFK Bačke, u Humskoj savladane na mišiće, za nastavak trijumfalnog niza i injekciju adrenalina pred nastupajući odlučujući meč za proleće u Evropi – protiv Skenderbega na Topčiderskom brdu.
Saša se protiv Bačkopalančana naigrao fudbala, rekli bismo – ništa čudno, da, ali da se to dogodilo pre pet, 10, 15, čak i 20 godina, upravo koliko i traje seniorska karijera vižljastog umetnika s loptom rođenog 30. decembra 1977. u Požarevcu. Ej, Ilić će pretposlednjeg dana „leta gospodnjeg” 2017. da ugasi 40 svećica na rođendanskoj torti!
Da li je partija protiv OFK Bačke bila samo trenutak svetlosti nenadmašnog asa, začinjena dodavanjima od kojih zastaje dah i neviđenom borbenošću, da se uvidom u Sašinu krštenicu postide svih ostalih 21 aktera nedeljnog okršaja?
Ne, predvodnik Partizana u pohodu na odbranu duple krune možda još bolji bio je tri dana kasnije na gostovanju Zemunu, povezavši redove čete Miroslava Đukića i igri crno–belih, uzdrmanoj posle autogola Milana Mitrovića za izjednačenje, donevši smisao. Novi bodovi na kontu, sa Ognjenom Ožegovićem kao junakom, kao logična posledica kapitenovog prisustva na terenu i, nadasve, umeća.
I sve prethodno, ovaj put, u moru omaža u minule dve decenije o Saši (samo odabrani izgradili su privilegiju da mogu samo na osnovu imena da budu opšte poznati) poslužilo nam je kao inspiracija za mini–istraživanje: ima li među igračima aktuelnih šampiona evropskih klubova još takvih „old–tajmera”, njegovih ispisnika?
Začudismo se, u „rosterima” 53 kolektiva obasjanih u prošloj sezoni počastima u vidu otvaranja slavljeničkog šampanjca pronađosmo šestoricu starijih od Ilića!
Evropu iz Gibraltara prepoznatljivom čini Alberto Merino (42), La Fioritu iz San Marina Endi Selva (41), Santa Kolomu iz Andore Iban Para (40), Linfild iz Severne Irske Roj Kerol (40), Talin iz Estonije Andrej Kalimulin (40) i Vikingur sa Farskih Ostrva Frodi Benjaminsen (39).
Saša, za sve što si uradio za srpski fudbal – naklon do zemlje!
Tekst : Sportski žurnal
