Legendarni centarfor Partizana nezadovoljan igrama naslednika i neopredeljen u vezi dvomeča sa Spartom
Partizan je juče u Nionu korektno prošao u žrebanju i umeća ukrstiće s praškom Spartom, u šesnaestini finala Lige konferencija. Valjan razlog za prisećanje i ka Zlatiboru telefonski poziv junaku dvomeča u četvrtfinalu Kupa šampiona sa Spartom 2. marta 1966. u Pragu (1:4) i nedelju kasnije u Beogradu (5:0) – Mustafi Hasanagiću.
Vitalan i oštar um – i, nakon osamdeset proleća – ne napuštaju nek`dašnjeg jugoslovenskog golgetera teške kategorije, otud i bez dubokog memorijskog rudarenja iskopao je i najsitnije detalje jedne od brojnih njegovih „ličnih karata”.
– Tamo sam postigao počasni gol, ovde tri… doduše, poslednji nije bio priznat zbog navodnog ofsajda – setno će čuveni Muja.
Žalite, utisak je, i dan-danas?
– Kako ne bih… Mene simpatizeri Partizana najviše pamte po tom golu, šestom… iz voleja. Začudo, sudija je bio Bugarin. Centralna figura posle utakmice, stoga i upitan: pobogu čoveče, o kakvom ofsajdu se radilo. Odgovorio je lakonski: nije vam trebao i šesti gol, možda je sumnjiv bio prvi ha, ha…
Šteta?
– Jeste… Prelep je bio, kasnije i utvrđeno – čist, kao suza! Šteta, zbilja. Mislim da je to bio period mojih najboljih igara u Partizanu, što i nije bilo previše teško s obzirom na izvanredne saigrače. Sve reprezentativci, čak devetorica u sarajevskom duelu sa Sovjetima. Otud i ne čude sve dobijene utakmice u Kupu šampiona na našem stadionu, bez primljenog gola. Nantu smo dali dva, Verderu tri, Sparti pet i Mančester junajtedu dva.
Mogla bi istorija i da se ponovi, Partizan u februaru eliminiše Spartu?
– Teško… je komentarisati igre Partizana. Zadovoljan nisam, želje su mnogo veće. Što je i razumljivo, pasionirani sam partizanovac. Voleo bih uvek da bude dobar i pobeđuje. Mada, Sparta igra dopadljivo i, cenim, biće neizvesno.
Pojačaće(te) se na zimu?
– Pitanje je, veliko.
Sumnjate?
– Šta znam… nisam detaljno upoznat s trenutnom situacijom u klubu. Tamo ne odlazim već petu godinu, zbog nesporazuma s upravom.
Dugo traje?
– Meni večnost… od Izborne skupštine 2016. i podrške Nenadu Bjekoviću. Nije prošla, udaljio sam se i otad nisam kročio na stadion. Što ne znači da neću na sledećoj skupštini ha, ha…
Gromki osmeh za kraj i zagonetan zaključak.
NEKAD PRAZAN BEOGRAD, DANAS TRIBINE
Partizan, zanimljivo, iako je u Pragu izgubio sa 1:4 i revanš u neku ruku bio formalnost, tribine Stadiona JNA bile su krcate.
– Bilo je više od 50.000 ljudi, mnogi su stajali na rubu stadiona! Znate… umeli smo da uspostavimo prisan i voljen kontakt s publikom, igrali dobar i efikasan fudbal. Zato je Beograd i bio prazan kad smo igrali u Kupu šampiona, nažalost, danas nije tako.
Gde je feler?
– Ne bih da komentarišem, rekao sam već, nisam upoznat s aktuelnim trenutkom u klubu.
Originalni članak: Sportski žurnal
