Oproštaj od Andrije Delibašića upriličen u Crnogorskom narodnom pozorištu
Prerani odlazak Andrije Delibašića je pretežak gubitak za crnogorski sport, reprezentaciju i sve klubove u kojima je gradio karijeru. Na komemorativnoj sednici od njega su se oprostili sin Andrej, predsednik Sutjeske Boris Rašković, kapiten Budućnosti Petar Grbić, član radne grupe Partizana Danko Lazović i predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore Dejan Savićević.
Posle teške bolesti, u 44. godini je preminuo legendarni napadač i strelac jednog od najvažnijih golova u istoriji crnogorske reprezentacije, Andrija Delibašić.
On je za “hrabre sokole” odigrao 21 utakmicu i postigao šest golova. Debitovao je protiv Gruzije 10. oktobra 2009. u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo i odmah pogodio za pobedu od 2:1.
U karijeri je igrao za Sutjesku, Partizan, Majorku, odakle je tokom četiri godine išao na pozajmice u Benfiku, Bragu, AEK iz Atine, Beira Mar i Real sosijedad. Špansku avanturu nastavio je dvogodišnjim boravkom u Erkulesu, da bi nakon toga tri godine proveo u Rajo Valjekanu. U samom finšu karijere je zaigrao na Tajlandu, za ekipu Račaburija.
Andrija je, osim za reprezentaciju Crne Gore, igrao i za mladu reprezentaciju Srbije i Crne Gore sa kojom je osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu održanom 2004. godine u Nemačkoj.
U trenerskoj karijeri bio je pomoćnik u stručnom štabu Partizana i Budućnosti, zatim i šef stručnog štaba Mornara iz Bara.
– Danas se opraštamo od čoveka koji je ostavio neobrisiv trag ne samo na fudbalskim terenima već u srcima svih nas – istakao je predsednik Sutjeske Boris Raškovi, a preneo sajt RTCG.- Andrija Delibašić je bio veliki fudbaler, međutim, ono što ga je izdvajalo od velikih fudbalskih profesionalaca koji su karijere ostvarili u inostranstvu, Andrija je svoju završio u našoj Sutjesci. Ovo mnogo govori o njemu kao čoveku i o njegovoj ljubavi prema gradu Nikšiću u kojem je porastao i klubu u kojem je ponikao. Njegov život obiležili su talenat, rad i borba. Ali ono po čemu se razlikovao od drugih bila je njegova skromnost. Bez obzira na uspeh, ostao je jednostavan, neposredan, uviek svoj. Nikada nije tražio pažnju, a opet je pojavom i delima osvajao ljude. Postizao je golove, koji su ušli u istoriju, doneo nezaboravne trenutke svim klubovima za koje je igrao i, naravno, navijačima reprezentacije Crne Gore. Sutjeska će čuvati i negovati sećanja na Andriju, u novim klupskim prostorijama dobiće zasluženo mesto koje će služiti kao podstrek svakom mladom čoveku koji zakorači u svet fudbala. Dragi Andrija, hvala ti na svemu, što si nam dao, počivaj u miru šampione. Tvoje ime nikada neće biti zaboravljeno. Neka ti je vječna slava i hvala.
Partizan je uvek znao da prepozna talente, pa je tako bio i slučaj Andrije. Sa samo 14 godina preselio se u Beograd i zadužio crno-belu opremu kluba u čijoj će istoriji biti upisan „zlatnim” slovima. O Deliju i njegovoj zaostavštini u klubu govorio je nekadašnji saigrač i sad član privremenog organa Partizana Danko Lazović.
– Dragi prijatelji, danas vam se obraćam ispred kluba Partizan ali prije svega kao Andrijin kum, prijatelj i nekadašnji saigrač. Sa dubokom tugom, ali ogromnim ponosom i poštovanjem prema svemu što je Andrija uradio za Partizan. Danas kad smo se okupili da mu kažemo poslednje zbogom, sećamo se njegovog osmeha, vedrog duha, dečačke iskrenosti koje je delio sa svima nama. U moje lično ime i u ime Partizana izgovaram reči duboke zahvalnosti i poštovanja prema čoveku, mom valjanom kumu koji je svojim životom obogatio živote svih nas. Dragi moj kume, bio si velika radost i ponos. Zbogom kume, zauvek ćeš biti deo Partizana, mene i moje porodice. Počivaj u miru.
Nakon igračke karijere, Andrija ja nastavio kao fudbalski trener. Prva stranica bio je Beograd i ponovo Partizan. Trenerski put je nastavio u Crnoj Gori u redovima Budućnosti gde je bio pomoćni trener. Nastavio je samostalnim radom kao šef stručnog štaba Mornara da bi se nakon boravka u Baru vratio u Budućnost i to na mesto sportskog direktora. U ime kluba sa kojim je Andrija osvojio sve trofeje u crnogorskom fudbalu oprostio se kapiten seniorskog tima Petar Grbić.
– Drug, brat, prijatelj, učitelj, trener, direktor ali pre svega za nas iz plavo-bele porodice bio si čovek. Niko od nas nije mogao ni da sanja da naš Deli može da izgubi bilo kakvu borbu jer si nas navikao da daješ istorijske golove da donosiš uspehe kao što si u naš klub doneo pobednički mentalitet. Borio si se kao lav do poslednjeg daha, ali bolest je bila opaka i teška. O tvojim uspesima će se večno pisati. Ispred kluba želim da ti obećam još nešto, Budućnost će da niže trofeje a svaki od njih biće i tvoj. Jednom si već poletio do neba, zakucao loptu i Engleze i doneo nam najveću sportsku sreću. Ovo ti je drugi put da letiš, sad na neko bolje mesto na jedan duži put, nažalost, bez povratka. Srećan sam što sam te imao u svom životu, nikada nećeš znati koliko ćeš nedostajati. Neka te anđeli čuvaju, a mi ćemo te čuvati od zaborava.
Ispred FSCG govorio je predsednik Dejan Savićević.
– Okupili smo se da sa ovog mesta odamo počast Andriji Delibašiću, koji je ostavio neizbrisiv trag na terenu i u srcima svih nas. Napustio nas je čovek kog smo voleli kao sina, supruga, roditelja, prijatelja, kolegu i saigrača. a kojem su se brojni navijači divili zbog znanja i lakoće sa kojom je postizao golove za sve timove čije je boje branio. O Andrijinoj karijeri znamo manje-više sve. Ispričano je nebrojeno puta da je njegova blistava fudbalska storija započela i završila se u rodnom Nikšiću i u plavo-belom dresu Sutjeske, dok je u međuvremenu bio idol navijača Partizana, Majorke, Benfike, Brage, Aeka, Beire Mar, Real sosijedada, Erkulesa, Rajo Valjekana i italijanskog Račaburija u pretposlednjem činu dugogodišnje karijere. Njegovo ime će zauvek ostati zapisano „zlatnim” slovima u analima crnogorskog fudbala. Zahvalni smo mu na svemu što je učinio za naš sport, za našu zajednicu i za sve nas kojima je bio uzor. Uvek kad bude igrala naša reprezentacija, tvoji „sokoli“, dopiraće sa tribina huk tvog imena i skandiranje navijača – Andrija, Andrija, Delibašić Andrija! Počivaj u miru, dragi Andrija. Neka ti je večna slava i hvala.
Andrija Delibašić je danas sahranjen u rodnom Nikšiću.
ANDREJ: DRAGI TATA…
Na komemorativnoj sednici u Crnogorskom narodnom pozorištu od Andrije Delibašića u ime porodice oprostio se sin Andrej.
– Poštovani prijatelji, svi koji ste ovde i delite bol s našom porodicom, hvala vam što ste došli da odate počast mom ocu. Dragi tata, stojim ovde ponosno kao tvoj sin. Bio si snaga naše porodice, uzor svima, a meni posebno. Rastao sam uz tvoje uspehe i golove, često se prisećajući trenutaka kad si mi pričao o svojim utakmicama. Tvoje priče učile su me šta znači biti častan, vredan i istrajan.
Originalni članak: Sportski žurnal.rs
