Aleksandar Lazevski, dete Partizana, rođen je 1988. godine u Vršcu. U seniorski pogon ubačen je 2007. godine i odigrao je preko 50 utakmica za naš tim. Bio je standardni prvotimac kada je naš tim igrao Ligu Šampiona. Po odlasku iz Humske igrao je u Ukrajini, Sloveniji, sada i u Bosni.
Kako ti je u novom klubu i da li si zadovoljan?
Za sada je sve super u novom klubu, saigrači su me lepo prihvatili, trener je dobar, prvi smo na tabeli tako da je sve kako treba.
Kada si poslednji put odgledao uživo utakmicu na našem stadionu?
Protiv Borca iz Čačka kada smo pobedili 2:0 golovima Golubovića i Brašanca iz penala.
Da li pamtiš ovako ranu eliminaciju iz evropskih takmičenja?
Bilo je u našem klubu i uspona i padova, ali to je Partizan i verujem da će se klub jako brzo uzdići na one njegove prave lestvice.
Kakva su tvoja osećanja kada se setiš Briselske noći?
Neverovatna. Prosto najbolje veče ikada u mom a verujem i životima ostalih mojih saigrača. To će veče ceo život ostati urezano u mom sećanju.
Koga je bilo nateže čuvati u Lig Šampiona?
Rekao bih da je najteže od svih igrača bilo čuvati Suareza iz Anderlehta. Što se generalno Lige Šampiona tice ,eto izdvojio bih Daglasa Kostu koji sada nastupa za Bajern iz Minhena.
Da li je u tvojim planovima da ponovo istrčis u hramu fudbala u dresu svog omiljenog tima?
Naravno da bih voleo. San svakog igrača je da opet istrči pred grobare i kao sto samo ime nalaže zaigra u hramu fudbala. Moja je želja da se opet vratim u svoj voljeni Partizan.
